„Sirene na Kipru“: Pola veka od turske invazije

Na južnom delu ostrva pod kontrolom Republike Kipar, jedinog međunarodno priznatog i člana Evropske unije (EU) od 2004. godine, sirene su se oglasile u 5.30 po lokalnom vremenu, u vreme početka, 1974. godine, operacija turske vojske „Atila“.

Tada je turska vojska osvojila trećinu teritorije i uzrokovala raseljavanje oko 40 odsto stanovništva Kipra.

Tampon zona, u kojoj patroliraju mirovne snage UN, sada prelazi ostrvo od zapada ka istoku, sa prelazima i graničnim kontrolama koje odvajaju kiparske Grke na jugu od kiparskih Turaka na severu.

Uoči godišnjice, veterani kiparskih Grka izrazili su pesimizam u pogledu ponovnog ujedinjenja ostrva.

Grčki premijer Kirijakos Micotakis trebalo bi večeras da prisustvuje komemoraciji zajedno sa kiparskim predsednikom Nikosom Hristodulidesom.

Na severnom delu Kipra, samoproglašenoj Turskoj Republici Severni Kipar koju priznaje samo Turska, atmosfera je sasvim drugačija – praznična.

Očekuje se dolazak turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana koji će prisustvovati vojnoj paradi.

Severni deo Kipra, koji je jednostrano proglasio svoju nezavisnost 1983. godine, ostaje pod međunarodnom embargom i živi od sredstava koje šalje Turska.

Posle decenija razgovora, koji nisu uspeli da dovedu do ponovnog ujedinjenja, najnoviji izaslanik UN, kolumbijska diplomata Marija Anđela Holgin Kueljar, napisala je u otvorenom pismu početkom jula da je neophodno „odstupiti od rešenja iz prošlosti i razmišljati drugačije“.

Poslednja runda pregovora je propala 2017. Prethodno su kiparski Grci odbacili, u aprilu 2004, tokom referenduma, plan ujedinjenja koji su podržale UN.

Invazija je izazvana pokušajem državnog udara kiparskih Grka uz podršku hunte pukovnika u Atini, da ujedine ostrvo sa Grčkom, čemu se žestoko protivila zajednica kiparskih Turaka.

Operacija Atila je bila kulminacija perioda sukoba u istoriji ostrva, britanske kolonije od 1878. godine i koja je postala nezavisna 1960. godine.

Lideri Velike Britanije, Grčke, Turske i Kipra su pregovarali tada o ovoj nezavisnosti u okviru složenog ustava, osmišljenog da garantuje prava manjine kiparskih Turaka, koja je tada brojala oko 18 odsto stanovništva.

Ugovor o nezavisnosti Kipra zabranjuje ujedinjenje sa Grčkom ili Turskom, kao i podelu, a London, Atinu i Ankaru čini garantima nezavisnosti, teritorijalnog integriteta i bezbednosti ostrva.

Ali je to propalo krajem 1963. u kontekstu nasilja među zajednicama, što je navelo kiparske Turke da se povuku u enklave.