„Malo verovatno da će Sirijci hteti da se vrate iz EU“: O povratku izbeglica u Siriju nakon pada režima Bašara al Asada

Ofanziva pobunjeničkih grupa koja je započela u severozapadnom delu Sirije 27. novembra brzo se proširila i na ostale delove zemlje.

U nedelju ujutru, snage su došle do glavnog grada Damaska i do kraja dana svrgnule dotadašnjeg predsednika Bašara al Asada nakon 24 godine nedemokratske vladavine.

Građanski rat koji je trajao poslednjih 13 godina rezultirao je stotinama hiljada ubijenih i povređenih Sirijaca i doveo do više od 13 miliona prisilno raseljenih.

Preko sedam miliona njih je razmešteno unutar zemlje, dok više od šest miliona Sirijaca živi kao izbeglice – najviše u susednim zemljama (Turska, Liban, Jordan), ali i u Evropi i drugim delovima sveta.

Rojters navodi da je zahteva za azil u EU od strane Sirijaca bilo najviše tokom 2015. i 2016. – više od 330.000 – dok je u naredne tri godine taj broj značajno opao, što pokazuju podaci EU.

Visoki komesarijat Organizacije ujedinjenih nacija za izbeglice (UNCHR) na svom sajtu navodi da je od početka pobunjeničke ofanzive približno milion novih ljudi razmešteno sa područja pokrajina Alep, Hama, Homs i Idlib.

Poređenja radi, između kraja septembra i kraja novembra ove godine, Sirija je primila više od pola miliona ljudi koji su prebegli iz Libana zbog izraelskih napada – njih 60 odsto su bili Sirijci, a ostatak Libanci.

Podsetimo, nakon što je primirje između Izraela i Hezbolaha stupilo na snagu 27. novembra, oko 40.000 Libanaca se vratilo kući.

U evropskim državama je odmah po smeni vlasti u Siriji otvorena tema povratka sirijskih izbeglica u svoju rodnu zemlju.

Nemačka je dom za oko 1,2 miliona Sirijaca, od kojih većina dolazi nakon što je tadašnja kancelarka Angela Merkel 2015. odlučila da će ta zemlja dozvoliti izbeglicama neograničen ulazak.

Nekoliko evropskih zemalja, poput Nemačke, Austrije, Finske i Švedske saopštilo je pre nkoliko dana da suspenduju odluke o zahtevima za azil sirijskih državljana zbog nejasne situacije u Siriji nakon pada Bašara al Asada.

Nemačka Savezna kancelarija za migracije i izbeglice izjavila je da je trenutno na čekanju više od 47.000 zahteva.

Ministarstvo unutrašnjih poslova takođe je saopštilo da je do 31. oktobra u Nemačkoj bilo skoro milion državljana Sirije, od kojih je većina imala neku vrstu izbegličkog ili drugog zaštićenog statusa.

Austrijski kancelar Karl Nehamer, Švedska agencija za migracije, Odeljenje za međunarodnu zaštitu pri finskoj imigracionoj službi i norveška Direkcija za imigraciju takođe su saopštili javnosti da će suspendovati odluke o slučajevima sirijskog azila.

Francuska vlada kaže da je razmatrala da sledi primer Nemačke.

Rojters u svom tekstu prenosi stavove i emocije sirijskih sagovornika, kojima povratak u Siriju označava kraj života zbog kojeg su sve žrtvovali.

Al-Musa, Sirijac koji sa porodicom živi u Atini, ima petoro dece koja pohađaju grčke škole i pričaju tečno grčki jezik. Nijedno dete ne zna arapski.

Oni ne mogu da zamisle da njihova deca grade budućnost u Siriji.

U svom autorskom tekstu objavljenom na sajtu Hjuman rajts voča (Human rights watch), Bil Frelik apeluje da nijedna Vlada ne sme da šalje ili da planira da pošalje ljude nazad u svoju zemlju ukoliko je to protiv njihove volje, posebno kada se radi o državi koja je nestabilna i potencijalno opasna.

Smatra da je pristup evropskih zemalja celokupnoj situaciji riskantan, aludirajući prvenstveno na njihovu najavu suspendovanja određivanja individualnog statusa za Sirijce i proglašavanje Sirije sigurnom zemljom.

Frelik dalje ukazuje da ono što sada deluje kao fundamentalna promena u Siriji ima „upitno trajanje“ zbog inherentne nestabilnosti, nepredvidivosti i fragilnosti prilika u zemlji, koje ne isključuju nove talase migracija.

On se slaže sa UNHCR da je od krucijalnog značaja da se Sirijcima u Evropi ne uskrati pravo na azil.

Nikola Kovačević, pravnik za ljudska prava, ističe za Danas da će neke države – u prvom redu Turska koja je među prvima pokrenula narativ da je Sirija sigurna zemlja – težiti da veći broj Sirijaca prinudno, protiv svoje volje vrate nazad.

„Što se tiče dobrovoljnog vraćanja, verujem da će zaista neki hteti da se vrate, i to ne mali broj, ali je malo verovatno da će to hteti Sirijci iz Evropske unije. Za neke će to biti nemoguće, jer mnogi od njih koji su otišli tamo pre sedam, osam godina sada su državljani Nemačke i ostalih zemalja. Niko ko ne želi ne bi smeo da se vrati“, smatra naš sagovornik.

Komentarišući situaciju u Srbiji, Kovačević navodi da država nema razvijen sistem azila, a trenutno, sa sve onima koji traže azil i koji su ga dobili, ima 50, 60 ljudi sa namerom da ostane u Srbiji.

Kada su pitanju Kovačevićevi lični klijenti koji su dobili azil u Srbiji, on nema utisak da bi oni želeli da se vrate u Siriju.

„Koliko god bilo čudno što Bašar al Asad više nije na vlasti, situacija je i dalje nestabilna. To je država koja sada treba da se uspostavi od strane više desetina različitih frakcija koje su više od decenije i po provele u ratu, među kojima postoje derivati radikalnih islamističkih grupacija, ISIS-a, al-Nusra fronta i mnogih drugih,“ dodaje Kovačević.

On zaključuje da je iluzija da ta zemlja može da profunkcioniše normalno i da pruži zaštitu tim izbeglicama u skorijem periodu.