Foto: Sana Handout / EPAHiljade Sirijaca čekale su u sredu u redovima za glasanje ispred biračkih mesta u delovima te ratom razorene zemlje, dok mnogi tvrde da su izbori namešteni i da će dugogodišnjem presedniku Bašaru Asadu izvesno omogućiti četvrti mandat.
Građani su na glasanje u Damasku donosili velike plakate s fotografijama Asada i transparente na kojima hvale njegovu vladavinu.
Većina nije imala maske, uprkos pandemiji korona virusa.
Glasanje je produženo do ponoći na 12.102 biračka mesta.
Izbori se održavaju u skladu s Ustavom Sirije, a suprotno Rezoluciji 2254 Saveta bezbednosti UN, kojom su članice tog tela jednoglasno podržale politički proces i „mapu puta“ ka miru, koji počinje izradom nacrta novog ustava, a završava se organizovanjem izbora uz nadzor UN.
Legitimitet današnjih izbora osporavaju brojni Sirijci koji ne žive u oblastima pod kontrolom Asadove vlade.
Oni su se danas okupili i kritikovali izborni proces, opisujući ga kao „farsičnu igru“ koja ignoriše sirijsku stvarnost.
Izbori se ne održavaju na severoistoku Sirije, gde kontrolu imaju borci predvođeni Kurdima, podržani od SAD, ni u severozapadnoj provinciji Idlib, poslednjem velikom uporištu pobunjenika.
Razorena desetogodišnjim građanskim ratom, Sirija je podeljena na oblasti pod kontrolom vlade, pobunjenika i stranih vojnika. Sve tri strane se bore za uticaj i resurse.
U ratu je raseljena polovina od 23 miliona predratnog stanovništva Sirije. Većina raseljenih živi van oblasti pod kontrolom vlade i tamo neće glasati. Više od pet miliona Sirijaca živi u susednim zemljama, gde se izbori ne organizuju.
U sukobima je poginulo oko 500.000 ljudi, a stotine hiljada su zarobljene ili nestale.
Legitimitet današnjih izbora ne priznaju ni zemlje Zapada koje navode da oni krše rezolucije UN usvojene radi rešenja krize kroz pregovore vlade i opozicionih grupa i izrade nacrta novog ustava.
Američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio je danas da „takozvani predsednički izbori Asadovog režima nisu ni slobodni, ni pošteni“.
„SAD se pridružuju Francuskoj, Nemačkoj, Italiji i Velikoj Britaniji u pozivu da se odbace pokušaji režima da povrati legitimitet bez poštovanja ljudskih prava i sloboda sirijskog naroda“, naveo je Blinken.
Asad odbacuje te kritike i uzvraća da oni koji kritikuju izbore kao nelegitimne imaju „kolonijalnu istoriju“.
Današnji izbori su drugi predsednički u Siriji od početka građanskog rata 2011. godine. Prvi su održani 2014. godine.
Bašar Asad je preuzeo vlast 2000. godine od oca Hafeza Asada koji je vladao 30 godina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
