Koji su događaji obeležili 2022. godinu po Amnestiju?

„U 2022. je širom sveta u bekstvu bilo toliko puno ljudi kao nikada ranije. Istovremeno, milioni ljudi izašli su na ulice u borbi za svoja prava. Ljudi beže i protestuju zato što im je život ugrožen, zato što ih ugnjetavaju, proganjaju i obespravljuju, zato što se krši njihova ljudska prava“, kaže Markus N. Beko, generalni sekretar nemačke sekcije Amnesti internešenal. Bekstvo i protest, svojevrsni su lajtmotivi situacije s ljudskim pravima u 2022.

Beko za DW navodi brojke: u 13 odsto od ukupno 156 analiziranih zemalja sveta, Amnesti je zabeležio ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, između ostalog i zločine koje su ruske vojne snage počinile u Ukrajini. U 62 zemlje tamošnje vlade ograničavale su slobodu okupljanja, udruživanja i mišljenja, a u 79 zemalja su aktivistkinje i aktivisti proizvoljno hapšeni, a mnogi su i mučeni i zlostavljani.

Ukrajina: Ruska agresija i kršenje međunarodnog prava

Za sada je sasvim nejasno da li će ruski predsednik Vladimir Putin ikada morati da odgovara pred Međunarodnim krivičnim sudom (ICC). Janine Ulmanzik, referentkinja nemačkog Amnestija zadužena za Evropu i centralnu Aziju kaže: „Ruski upad u Ukrajinu je primer eklatantnog kršenja Povelje Ujedinjenih nacija. To je čin agresije i zločin po međunarodnom pravu. Istražitelji i istražiteljke Amnestija zabeležili su brojne ratne zločine i zločine protiv čovečnosti koje su počinile ruske snage.“

Ulmanzik pritom nabraja napade na stambena područja, bolnice i škole od strane ruske vojske, korišćenje raznog oružja, pa i zabranjenih vrsta municije, s hiljadama civilnih žrtava. Radi se o zločinima kao što su mučenja, seksualno nasilje i sistematska silovanja, o protivzakonitom ubijanju ili o deportaciji brojnih civila u područja koja su okupirali Rusi, odnosno u Rusiju.

„Imali smo priliku da razgovaramo s jednom ženom koju su ruski vojnici više puta silovali. Taj napadački rat ima ozbiljne posledice za žene, devojčice i marginalizovane grupe u Ukrajini, on znatno ugrožava njihovo psihičko, fizičko, seksualno i reproduktivno zdravlje“, kaže Ulmanzik.

Rusija: Brutalno ugnjetavanje demonstranata

Situacija oko ljudskih prava u Rusiji je bila dramatična i pre 24. februara 2022, a otada se dodatno pogoršala. Vlada nema milosti prema onima koji se izjašnjavaju protiv rata ili oni koji o ratu izveštavaju nezavisno. Amnesti internešenal navodi da je pokrenuto više od sto krivičnih postupaka zbog sumnje u diskreditiranje i najmanje 180 postupaka zbog navodno svesnog i ciljanog širenja lažnih informacija.

„Prete visoke novčane kazne i do 15 godina zatvora. U prošloj godini, u martu 2022, u rekordno kratkom roku usvojeni su novi zakoni kojima je omogućen progon zbog diskreditiranja ruske vojske i širenja navodno lažnih informacija o vojsci“, kaže Janine Ulmanzik: „U pokušaju zataškavanja stvarnih razmera razaranja zbog invazije na Ukrajinu, rusko rukovodstvo svim silama se bori protiv glasova koji kritikuju i protiv nezavisnih medija.“

Iran: Širenje protesta uprkos represiji

Osim ruske agresije na Ukrajinu, u fokusu godišnjeg izveštaja Amnestija je pre svega situacija s ljudskim pravima u Iranu. S nasilnom smrću 22-godišnje Kurdkinje Jine Mahse u septembru 2022, koja je bila optužena da nije na adekvatan način nosila maramu, u toj zemlji počeo je da se širi talas protesta koji traju do danas.

Teokratski režim brutalno je odgovorio na te proteste. Iranski vlastodršci nisu prezali ni od hapšenja dece i mladih, od mučenja ili silovanja. To se sve događa sistematski i planski, tvrdi za DW Katja Miler-Falbuš.

Ta ekspertkinja nemačke sekcije Amnestija za Bliski istok i severnu Afriku kaže da se to sve događa s ciljem – a cilj je zastrašivanje prijatelja i članova porodica, odnosno pokušaj da se ljudi odvrate od izlaska na proteste za slobodu i ljudska prava. Naša sagovornica dodaje da su deo te strategije i smrtne kazne, kao i javne egzekucije.

Mjanmar i Etiopija

Brige Amnestiju zadaje i situacija u Mjanmaru. Početkom februara prošle godine, vojska je, nakon puča, preuzela vlast, a Amnesti internešenal je nakon toga zabeležio teške i brojne slučajeve kršenja ljudskih prava, uključujući i ratne zločine, te moguće zločine protiv čovečnosti.

Vlastodršci pritom ciljano napadaju civile, pljačkaju sela i spaljuju ih. Bilans je stravičan: hiljade mrtvih, milion i po proteranih i 13.000 uhapšenih ljudi. Amnesti navodi da su izvršene i četiri egzekucije, a i da je najmanje sto osobe osuđeno na smrt.

Istovremeno, Amnesti pozdravlja mirovni sporazum etiopske i tigrajske vlade. Kao zabrinjavajuće se navodi da u tom mirovnom procesu nikakvu ulogu ne igra rasvetljavanje ratnih zločina.

Oni optužuju etiopsku vladu da taj proces čak želi da spreči. Istraživanja Amnestija pokazuju da su sve strane u sukobu kršile ljudska prava na severu Etiopije, a verovatno počinile i ratne zločine. Amnesti internešenal od nemačke vlade zato zahteva da to jasno osudi, da ojača civilno društvo, da se zauzme za oslobađanje novinara i aktivista za ljudska prava, te da od svih strana u sukobu zatraži da se pozabave razjašnjavanjem slučajeva kršenja ljudskih prava.