„Sisaj mi jezik“

Neposredna reakcija mnogih na Zapadu bila je osuda Dalaj Lame zbog neprikladnog ponašanja, pri čemu su mnogi spekulisali da je senilan, pedofil ili oboje.

Drugi, milosrdniji, primetili su da je plaženje jezika tradicionalna praksa u tibetanskoj kulturi – znak dobrohotnosti (pokazujući da nečiji jezik nije tamne boje, što ukazuje na zlo). Ipak, zamoliti nekoga da ‘sisa jezik’ nema mesta u tradiciji.

U stvari, tačna tibetanska fraza je „Che le sa“, što se otprilike prevodi kao „Jedi moj jezik“.

A Tibetan lawmaker has defended the Dalai Lama, saying the video of him asking a young boy to ‘suck his tongue’ during a kiss was just ‘part of a joke’.

🔗: https://t.co/xnoN07Ekif pic.twitter.com/jJhj14hcBi

— Al Jazeera English (@AJEnglish) April 11, 2023

Bake i deke to često koriste s ljubavlju da zadirkuju unuke, kao da kažu: „Sve sam ti dao, pa jedino što ti preostaje je da mi pojedeš jezik.

Naravno, činjenica da je nešto deo tradicije ne isključuje nužno da se to ispita ili kritikuje. Da uzmemo ekstremni primer, klitoridektomija je takođe deo tradicije, a i drevni Tibet je takođe bio prepun onoga što danas smatramo ponižavajućim praksama namenjenim nametanju stroge hijerarhije.

A čak i plaženje jezika pretrpelo je čudnu evoluciju u poslednjih pola veka. Kako pišu Vang Liksiong i Tsering Šakja u Borbi za Tibet:

„Tokom Kulturne revolucije, ako bi stari zemljoposednik sreo emancipovane kmetove na putu, stajao bi sa strane, na odstojanju, stavio rukav preko ramena, pognuo se i isplazio jezik – ljubaznost koju plaćaju oni nižeg statusa svojim pretpostavljenima – i usudio bi se da nastavi svoje putovanje tek nakon što bi prošli kmetovi.

Sada (nakon reformi Deng Sjaopinga) stvari su se promenile: bivši kmetovi stoje pored puta, klanjaju se i plaze jezike, praveći mesto za svoje stare gospodare. Ovo je bio suptilan proces, potpuno dobrovoljan, niti je nametnut ikome niti objašnjen.”

Ovde, plaženje jezika signalizira samoponiženje, a ne brižnost pune ljubavi. Nakon Dengovih „reformi“, bivši kmetovi su shvatili da su ponovo na dnu društvene skale. Još zanimljivija je činjenica da je isti ritual preživeo tako ogromne društvene transformacije.

Da se ​​vratimo na Dalaj Lamu, verovatno je – i svakako uverljivo – da su kineske vlasti orkestrirale ili omogućile široko širenje klipa koji bi mogao da ukalja ugled ličnosti koja najviše oličava tibetanski otpor kineskoj dominaciji.

U svakom slučaju, svi smo sada dobili uvid u Dalaj Lamu kao našeg „suseda“ u lakanovskom smislu te reči: Drugog koji se ne može svesti na nekoga poput nas, čija drugost predstavlja neprobojni ponor. Veoma seksualizovana interpretacija njegovih ludila od strane zapadnih posmatrača odražava nepremostiv jaz u kulturnom razumevanju.

Ali slične slučajeve neprobojne drugosti lako je naći u zapadnoj kulturi. Pre mnogo godina, kada sam čitao o tome kako su nacisti mučili zatvorenike, bio sam prilično traumatizovan kada sam saznao da su čak pribegli industrijskim drobilicama testisa da bi izazvali nepodnošljiv bol.

Evo, nedavno sam naišao na isti proizvod u onlajn reklami:

„Izaberite svoj otrov za zadovoljstvo… DROBILICA MOŠNICA OD NERĐAJUĆEG ČELIKA, UREĐAJ ZA MUČENJE MOŠNICA OD NERĐAJUĆEG ČELIKA, BRUTALNA IGRAČKA ZA MUČENJE PENISA, HARDCORE MUČENJE KUGLOM… Dakle, ako ležite u krevetu sa svojim partnerom, melanholični ste i umorni od života, pravi je trenutak. Mošnice vašeg roba su zrele za drobljenje! To je trenutak koji ste čekali – da pronađete pravi alat za brutalizaciju njegovih jaja!”

Sada, pretpostavimo da sam prošao pored sobe u kojoj su dvojica muškarca uživala u ovom uređaju. Čuvši jednog od njih kako jauče i plače od bola, verovatno bih pogrešno razumeo šta se dešava. Da li da pokucam na vrata i ljubazno pitam, rizikujući da budem idiot, „Da li je ovo zaista dogovorno?“ Na kraju krajeva, da sam samo nastavio da hodam, ignorisao bih mogućnost da je to zaista bio čin mučenja.

Ili, zamislite scenario u kojem muškarac radi nešto slično ženi – mučeći je dogovorno. U ovo doba političke korektnosti, mnogi ljudi bi automatski pretpostavili prinudu, ili bi zaključili da je žena internalizovala mušku represiju i počela da se identifikuje sa neprijateljem.

Nemoguće je prikazati ovu situaciju bez dvosmislenosti, nesigurnosti ili konfuzije, jer zaista postoje neki muškarci i žene koji istinski uživaju u određenom stepenu torture, posebno ako se ona izvodi kao da je bez saglasnosti.

U ovim sado-mazo ritualima, čin kažnjavanja signalizira prisustvo neke osnovne želje koja to opravdava. Na primer, u kulturi u kojoj se silovanje kažnjava bičevanjem, muškarac može tražiti od svog suseda da ga brutalno bičuje, ne kao neka vrsta iskupljenja, već zato što gaji duboko usađenu želju da siluje žene.

U jednom smislu, prelaz od nacističkih drobilica loptica ka erotskoj vrsti koja se koristi u sadomazohističkim igrama može se posmatrati kao znak istorijskog napretka. Ali to ide paralelno sa „napretkom“ koji neke ljude navodi da čiste klasična umetnička dela od bilo kakvog sadržaja koji bi nekoga mogao povrediti ili uvrediti.

Ostala nam je kultura u kojoj je u redu da se upustimo u konsenzusnu nelagodu na nivou telesnih zadovoljstava, ali ne i u domenu reči i ideja. Ironija je, naravno, da će napori da se zabrane ili potisnu određene reči i ideje samo učiniti privlačnijim i moćnijim kao tajne, profane želje.

Činjenica da im je neki superego naložio pruža im zadovoljstvo – i one koji traže zadovoljstvo – koje inače ne bi imali.

Zašto se čini da sve veća permisivnost povlači za sobom sve veću impotenciju i krhkost. I zašto se, pod određenim uslovima, zadovoljstvo može uživati samo kroz bol? Suprotno onome što su Frojdovi kritičari dugo tvrdili, trenutak psihoanalize je tek došao, jer je to jedini okvir koji može učiniti vidljivim veliki nedosledni nered koji nazivamo „seksualnost“.

Autor je profesor sociologije i filozofije na Univerzitetu u Ljubljani i kao međunarodni direktor Birkbeck Instituta za humanističke nauke Univerziteta u Londonu. Njegova najnovija knjiga nosi naziv: „Heaven in Disorder“ (OR Books, 2021).

Danas ima ekluzivno pravo objavljivanja u Srbiji

Copyright: Project Syndicate, 2023.
www.project-syndicate.org