Pad rakete ruske proizvodnje u kojoj su poginule dve osobe u Pševodovu, selu na istoku Poljske u blizini granice sa Ukrajinom, ozbiljan je test odlučnosti članica NATO-a.
Prema prvim indicijama, incident neće poslužiti kao okidač za direktan vojni sukob između NATO-a i Moskve, tvrdi Skaj njuz.
Poljski predsednik je rekao da njegova zemlja ne može sa sigurnošću da kaže ko je ispalio projektil, ali je potvrdio da je reč o jednokratnom incidentu i da nema stalne pretnje njegovoj zemlji.
NATO ne želi sveobuhvatni rat sa Rusijom, ali će saveznici verovatno nastojati da na neki način odgovore na incident od utorka, prenosi Index.hr.
Države članice održaće hitne razgovore u sedištu NATO-a u Briselu u sredu ujutru, a Poljska će zatražiti konsultacije u skladu sa članom 4. Ugovora o NATO-u.
Član 4 NATO-a može aktivirati članica koja smatra da je njen teritorijalni integritet, nezavisnost i bezbednost ugrožena od strane druge zemlje ili terorističke organizacije.
Obim reakcije zavisiće od toga šta se dogodilo i zašto, i kakvu poruku 30 država članica želi da pošalje ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
Od početka ruske invazije na Ukrajinu, NATO je pokušavao da izbegne direktnu konfrontaciju sa Rusijom.
Međutim, članice NATO-a bile su spremne na mogućnost da će Rusija u nekom trenutku pokušati da testira njihovu odlučnost namerno gađajući teritoriju NATO-a ili slučajno nanevši štetu nekoj zemlji članici.
NATO je razvio ratne scenarije i potencijalne načine odgovora.
Kada bude jasno šta se dogodilo, tražiće se konsenzus članica, ali će reakcija NATO-a biti veoma brza.
Ako se dokaže da je Rusija namerno lansirala rakete na Poljsku, to će biti protumačeno kao prelazak crvene linije, piše Skaj njuz.
Saveznici su jasno stavili do znanja da će uzvratiti ako bilo koji deo teritorije NATO-a bude napadnut.
To bi čak moglo značiti i pozivanje na član 5. Ugovora o osnivanju saveza, koji kaže da je napad na jednu članicu napad na sve članice.
Sposobnost NATO-a da odbrani sebe i svoje interese zasniva se na pretnji oružanim odgovorom na svaki oružani napad.
Ako se dokaže ruska odgovornost, NATO će morati da ubedi Ruse da takva akcija neće biti tolerisana i da se nikada ne sme ponoviti, kako bi se izbegao širi sukob između dva nuklearno naoružana protivnika.
Ukoliko se ispostavi da za incident nisu odgovorni Rusi, već da je reč o grešci ili delovanju ukrajinskih PVO sistema, NATO će se verovatno fokusirati na dalje jačanje sopstvene odbrane.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.