„Skandinavija se priprema za rat“: Analiza Forin polisija o mogućnosti eskalacije na krajnjem severu

Do februara 2022. ova pitanja bi bila nezamisliva za zemlju koja je zadržala 75-godišnju strategiju nesvrstavanja prema NATO-u, stoji u analizi Forin polisija (Foreign policy).

U govoru iz 2012. tadašnji vrhovni komandant švedske vojske, Sverker Goranson, rekao je da, u slučaju napada, „Švedska može preživeti nedelju dana“.

Švedski premijer Ulf Kristerson pozvao je na nedavnoj Konferenciji u Salenu svoje građane da se pripreme da se brane „sa oružjem u ruci i našim životima na kocki“.

Za ruske skandinavske susede, invazija na Ukrajinu u punom obimu poremetila je hladnu kalkulaciju neutralnosti. Prošle godine, Finska je postala najnovija članica NATO-a, a Švedska će verovatno uskoro.

Ove nove severne alijanse menjaju geopolitičku ravnotežu snaga, a arktičke NATO države uskoro će nadmašiti Rusiju sedam prema jedan.

I, baš kao što topljeni arktički led otvara nove resurse i puteve za globalnu ekonomsku konkurenciju, on takođe otkriva nove odbrambene slabosti.

Danas, dok Ukrajina i njeni saveznici iz NATO-a guraju Rusiju u ćošak, globalni lideri – zajedno sa samim Skandinavcima – sve više skreću zabrinuti pogled na sever.

Oni se pitaju: Koliko je verovatna eskalacija u hladnijim podnebljima?

„Sve veća konkurencija i militarizacija u arktičkom regionu… je zabrinjavajuća“, rekao je predsednik vojnog komiteta NATO-a admiral Rob Bauer u govoru u oktobru 2023. na Skupštini Arktičkog kruga u Rejkjaviku, na Islandu.

„Moramo biti spremni za vojne sukobe na Arktiku“.

„Niske tenzije na krajnjem severu“: tako su globalni lideri i analitičari govorili o posthladnoratovskom periodu relativne polarne stabilnosti.

Tokom proteklih nekoliko decenija, bilateralni i međunarodni sporazumi između Rusije i drugih arktičkih država naglašavali su zajedničku bezbednost na severu, kao i naučne i bezbednosne interese.

Ali nakon ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu, ovi aranžmani su se brzo raspali. U martu 2022. Arktički savet, forum između osam arktičkih država, prekinuo je pregovore. (U maju 2023. oprezno je nastavljen, ali tek treba da jasno stavi do znanja da je umešanost Rusije.)

U septembru 2023. Rusija je napustila manji Barencov evro-arktički savet sa Norveškom, Finskom i Švedskom — rekavši da su skandinavske države „paralisale“ saradnju.

U februaru 2023. Rusija je izmenila svoju arktičku politiku, naglašavajući nove saveze sa drugim zemljama BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika), posebno Kinom.

Tog meseca je takođe suspendovala učešće u Novom STARTu, poslednjem preostalom sporazumu o kontroli nuklearnog naoružanja između Sjedinjenih Država i Rusije.

Postoji ova posthladnoratovska politička ideja ’arktičke izuzetnosti’, da je sever izuzet od razvoja globalne politike“, rekao je Rasmus Bertelsen, Barencov predsednik za politiku na Arktičkom univerzitetu u Tromsu.

„Problem je u tome što to nikada nije bilo validno.“

Pogledajte malo bliže protekle decenije, rekao je Bertelsen, i videćete rusku arktičku strategiju koja pomno prati njenu globalnu agendu. U svom govoru ruski predsednik Vladimir Putin 2007. na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji odlučno je odbacio globalni poredak stabilnosti predvođen SAD posle Hladnog rata.

Iste godine, Rusija je pokrenula svoj prvi sajber napad na Estoniju i postavila hrabru arktičku teritorijalnu tvrdnju postavljanjem ruske zastave na morsko dno ispod Severnog pola.

Putin je takođe koncentrisao militarizaciju oko krajnjeg severa. Od 2014, godine kada je Rusija anektirala Krim, Rusija je stalno uvećavala severnu flotu nuklearnih podmornica, površinskih brodova, raketnih objekata, vazdušnih flota i radarskih stanica.

Danas je najveća ruska vojna baza na poluostrvu Kola, koje se graniči sa Norveškom i Finskom, gde se takođe testiraju nove hipersonične rakete i nuklearni torpedni dron.

Iako je oko 80 odsto ruskih severnih kopnenih snaga raspoređeno u Ukrajini, njene vazdušne i pomorske snage ostaju netaknute.

„Ranije je Rusija imala interes da izgleda kao konstruktivan partner, uključujući i Arktik“, rekao je Andreas Osthagen, viši saradnik na Arktičkom institutu u Oslu, Norveška. „Kao i u ostatku sveta, to se pogoršalo“.

Puna ruska invazija došla je kao poziv za buđenje skandinavskim susedima koji su se decenijama odupirali militarističkim savezima. Odjednom je neutralnost počela mnogo više da liči na ranjivost.

Finska je imala posebno zapanjujući preokret: tek u decembru 2021. 51 odsto Finaca se protivilo pridruživanju NATO-u. Danas 78 odsto podržava članstvo.

Sa ovim savezom dolazi obećanje američke vojne moći. Finska i Švedska su 2023. potpisale bilateralne vojne sporazume sa Sjedinjenim Državama, dozvoljavajući američkom osoblju i oružju u desetinama baza, uključujući devet na Arktiku.

Norveška, aktivna članica NATO-a od svog formiranja, već ima nekoliko baza koje dozvoljavaju američko osoblje i oružje. Ipak, od Hladnog rata, Norveška je sledila politiku „uveravanja“ koja ograničava prisustvo NATO-a i njegovih saveznika preko 28. longitudinalne zone, blizu Rusije. Sada je nejasno da li će se ta politika održati.

Od 2009. Nordijska odbrambena saradnja je uskladila Dansku, Švedsku, Norvešku i Island u pogledu nacionalne vojne politike. Norveška, Finska i Švedska su 2022. objavile sporazum o jačanju saveza sa fokusom na visoki sever.

Danas su Norveška, Švedska, Danska i Finska u tekućim razgovorima o formalnoj podeli svojih vazdušnih snaga.

U martu 2024. Norveška će predvoditi proširenu vežbu „nordijskog odgovora“ za ove nacije kako bi testirali svoje koordinirane planove odbrane.

Majkl Pol, viši saradnik za bezbednosnu politiku u Nemačkom institutu za međunarodne i bezbednosne poslove, rekao je da će istorija otkriti ovaj novi nordijski savez kao „jednu od najvećih Putinovih grešaka“.

„Ako je rat u Ukrajini nešto postigao, to je da se Nordijci usklade po pitanju bezbednosti“, rekao je Pol. „Želite da podelite svoje neprijatelje, a ne da ih ujedinite protiv sebe“.

„Jedno od glavnih pitanja koje se trenutno postavlja: ​​kako da se odbranimo od napada na kritičnu infrastrukturu podmorja?“ rekla je Marisol Madok, analitičarka na Polarnom institutu Međunarodnog centra za naučnike Vudro Vilson u Vašingtonu.

„Nije bilo ni jednog slučaja ozbiljnih posledica. U ovom trenutku, lekcija koju Rusija uči je da oni mogu da se izvuku“.

I gde se završava ovaj rat, hibridni ili eksplicitni? U najgorem slučaju, sadašnji rat u Ukrajini mogao bi da se završi severnim udarom. Rusija ima 11 podmornica sposobnih za lansiranje nuklearnog oružja dugog dometa; njih osam se nalazi na poluostrvu Kola.

Samo iz ovog razloga, Arktik ima posebnu težinu za globalne lidere koji moraju da razmotre eskalaciju do svog apsolutnog hipotetičkog kraja.

Uprkos tome, Pol je naglasio da je arktički sukob bilo kog oblika i dalje u suprotnosti sa interesima Rusije i da je manje verovatan nego u drugim delovima sveta.

Ipak, on je upozorio da se ne pretpostavlja da će se Putin ponašati racionalno. Ako bude bačen u ćošak, kako se NATO širi i ukrajinske trupe napreduju, nemoguće je znati kako će on odgovoriti.

Ali ostaje činjenica koju arktičke nacije neće lako zaboraviti: ostatak njegove vojne moći je usredsređen na sever.

„Putin je napravio veliku grešku u Ukrajini“, rekao je Pol. „Mogao bi da napravi još jednu na Arktiku.“