Sklopljeno 175 sporazuma vrednih 42 milijarde dolara

Domaćin foruma, predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin, ugostio je globalno važne državnike kao što su kineski predsednik Si Đinping i japanski premijer Šinzo Abe, a procenjuje se da su na marginama samita sklopljeni poslovni aranžmani vredni 42 milijarde dolara. To je bila prva Sijeva poseta tom forumu i ukazuje na bliske odnose između dva lidera u vreme kad su obe zemlje uvučene u strateške i vojne konfrontacije sa Sjedinjenim Američkim Državama. IEF, koji se već četvrtu godinu održava u Vladivostoku, osmišljen je kako bi privukao investicije i istakao poslovne mogućnosti u ogromnom istočnom regionu najprostranije države na svetu. Putin je novinarima otkrio da Peking i Moskva planiraju povećano korišćenje nacionalnih valuta u trgovinskim sporazumima, smanjujući oslanjanje na dolar. Kina je za Rusiju najveći trgovinski partner u čijoj međunarodnoj ekonomskoj razmeni (podaci za 2017. godinu) učestvovala sa 15 procenata – razmena je dostigla 87 milijardi dolara, što predstavlja rast od 31,5 odsto. U Pekingu i Moskvi procenjuju da će trgovinska razmena ove godine dostići 100 milijardi, a srednjoročno 200 milijardi dolara.

Kineski mediji su pozitivno izveštavali o rezultatima foruma. Prema oceni analitičara, dve države su osnažile sinergiju u vezi sa Inicijatavom Jedan pojas – Jedan put i Evroazijskom ekonomskom unijom, a poseban akcenat stavljen je na saradnju u oblasti energetike i poljoprivrede, kao i naučnim i tehnološkim inovacijama, te finansija. Prema podacima Ruskog direktnog investicionog fonda (RDIF), dve države razmatraju 73 investiciona projekta, čija ukupna vrednost premašuje 100 milijardi doilara. Kao rezultat zajedničkog rada, već je primenjeno sedam projekata vrednih 4,6 milijarde dolara. Putin se sastao i sa premijerom Južne Koreje Li Nak-jonom. Prema podacima južnokorejske novinske agencije Jonap trgovinska razmena između Rusije i Južne Koreje 2017. porasla je za 27 odsto. Ruski predsednik je rekao da dve zemlje žele da razmotre ključne oblasti saradnje, poput gasovoda i železničke veze preko Severne Koreje. Tu su i inicijative u brodogranji, poljoprivredi i energiji.

„Sklopljeno je 175 sporazuma vrednih 42,07 milijardi dolara (na prvom IEF je vrednost sklopljenih aranžmana iznosila je 18,86 milijardi, na drugom – oko 26,11 milijardi, a na prošlogodišnjem – 36,27 milijardi dolara)“, izjavio je ruski vicepremijer i specijalni izaslanik predsednika za federalnu oblast Dalekog Istoka Juri Trutnev, navela je novinska agencija TASS. Nejasno je, međutim, koliko sporazuma potpisanih na forumu su strane investicije, a koliko domaće. Najznačajniji sporazum potpisan je između kineskog internet giganta, Alibaba i ruskih telekomunikacionih kompanija. Prema oceni vicepremijera Trutnova, među najvažnijima su i sporazumi o osnivanju rudarskih i industrijskih preduzeća u oblasti Baimski na Kamčatki. Osim toga, investicioni fond GenFund ulaže u projekte Ruskog agroholdinga Rusagro i fabriku đubriva na Nahodki, kao i u terminal za Novatek LNG pretovar u zalivu Bečevinskaja na Kamčatki.

Nova šansa za srpske građevinare

– Srpski građevinari imaju dugu tradiciju rada u Rusiji i mnogo toga izgradili su u crnomorskom letovalištu Soči, uoči Olimpijade 2014, a sada imaju priliku da grade na ruskom Dalekom istoku, uključujući i Vladivostok. Ovde ulogu igraju dve stvari: cena i kvalitet. Srpski građevinari su se, što se kvaliteta tiče, dokazali mnogo puta i pokazali su da mogu da izvode čak i one složene i prilično zahtevne, radove – izjavio je ruski ministar građevine Vladimir Jakušev za srpsku redakciju ruske medijske kuće Sputnjik. Ukupna vrednost radova koju su građevinske firme iz Srbije izvele u inostranstvu tokom 2017. iznosila je oko 36,6 milijardi dinara. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije gotovo polovina vrednosti građevinskih radova srpskih kompanija, preciznije 46,6 odsto, realizovana je u Ruskoj Federaciji.