Skok cena pšenice posle indijske zabrane izvoza

Cene pšenice porasle su za maksimalnu dozvoljenu količinu 16. maja pošto je Indija uvela zabranu izvoza, povećavajući pritisak na troškove za hranu dok su oskudne globalne zalihe uzburkale međunarodna tržišta, ukazuje Fajnenšel tajms.

Referentni indeks cena pšenice u Čikagu porastao je za čak 5,9 odsto, najviše u poslednja dva meseca. Cene pšenice ove godine porasle su za više od 60 odsto usled ruske invazije na Ukrajinu, ističe londonski list dodajući da dve evropske zemlje pokrivaju gotovo trećinu svetskog izvoza pšenice.

Indija, najveći proizvođač pšenice u svetu posle Kine, najpre je obećala da će popuniti prazninu na tržištima zbog smanjene proizvodnje iz Ukrajine, delimično zahvaljujući izuzetnoj žetvi od sedam miliona tona prošle godine.

Međutim, Indija je preokrenula kurs jer je domaća inflacija porasla na najviši nivo u osam godina zbog rasta cena hrane. Nju Delhi je saopštio da uvodi zabranu, uz neke izuzetke, „kako bi upravljao celokupnom bezbednošću hrane u zemlji i podržao potrebe susednih i drugih ranjivih zemalja“.

Iznenadna promena usledila je posle dva meseca žestokih vrućina u Indiji, s temperaturama i do 45 stepeni Celzijusa u delovima pšeničnog pojasa, ukazuje Fajnenšel tajms i dodaje da je rast cena hrane i goriva takođe podstakao Banku Indije da ovog meseca podigne kamatne stope prvi put u četiri godine.

Stručnjaci upozoravaju da odluka može samo pogoršati rizik od nestašice hrane, posebno za zemlje u razvoju i one koji su zavisni od namirnica iz tog regiona, poput zemalja u Africi i na Bliskom istoku.

Pre odluke o zabrani izvoza, Indija je imala cilj da isporuči rekordnih 10 miliona tona pšenice ove godine dok je premijer Narendra Modi govorio da je „Indija spremna da nahrani svet“, ističe BBC.

Međutim, zabrana izvoza pšenice predstavlja veliki zaokret u politici. Osim što nagoveštava zabrinutost vlade zbog rasta cena kod kuće, odluka bi mogla da izazove ono što je jedan stručnjak opisao kao spoljnopolitički izazov za Indiju.

Delhi je ranije tražio izuzeće od pravila Svetske trgovinske organizacije koji otežavaju zemljama izvoz žitarica koje se, kao što indijska vlada radi, kupuju po fiksnoj ceni od farmera za zvanične rezerve. Iako se, ukazuje BBC, činilo da su neke zemlje spremne da pomognu Indiji da pronađe način za izvoz pšenice, sad će te iste zemlje verovatno biti uznemirene.

S druge strane, Ujedinjene nacije su saopštile da su globalne cene hrane u aprilu lagano pale, ali su i dalje gotovo 30 odsto veće nego u isto vreme prošle godine.

Rast cena hrane i energenata, dodaje BBC, podstiče inflaciju širom sveta zbog čega su pojedine centralne banke, uključujući američku i britansku, podigle kamatne stope. Međutim, to je izazvalo zabrinutost da bi veći trošak zaduživanja mogao pogoditi globalni ekonomski rast, a neki stručnjaci upozoravaju i na recesiju.

Sve veće cene hrane uzrokovane najpre pandemijom COVID-19, lošim žetvama i na kraju ruskom invazijom na Ukrajinu, izazivaju nestašice i proteste u zemljama u razvoju dok će indijska zabrana izvoza pšenice verovatno pogoršati globalne napetosti, ocenjuje Volstrit džurnal.

Čelnik Svetskog programa za hranu UN-a upozorio je 12. maja da će se svet suočiti s potpunom nestašicom hrane već sledeće godine ako Rusija nastavi da blokira ukrajinske luke.

Čak i u najbogatijim zemljama sveta, veće cene hrane uzrokuju pritisak ali, naglašava američki list, upravo se u najsiromašnijim zemljama posledice ukrajinskog sukoba na cene hrane najoštrije osećaju.

Širom Afrike, dodatni problem je i loše vreme koje je poremetilo lokalne žetve dok su cene hrane na kontinentu već bile na 10-godišnjem vrhu pre invazije. Egipat, najveći svetski uvoznik pšenice, okreće se zemljama od Paragvaja do Indije, dok DR Kongo ulaže milione dolara u projekat da se pekare prebace s pšenice na brašno od manioke, biljke sa skrobnim korenjem koja je dostupna širom zemlje.

U domovima širom sveta, ističe Volstrit džurnal, ljudi smanjuju potrošnju osnovnih namirnica ili ih zamenjuju jeftinijim alternativama. Cene fjučersa za pšenicu na robnoj berzi u Čikagu porasle su za više od 50 odsto od početka godine, dok su cene kukuruza porasle za više od 30, a soje za više od 20 odsto. U aprilu je indeks hrane UN za hranu i poljoprivredu porastao za 30 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine i 60 odsto od 2019. godine, pre nego što je pandemija pogodila proizvodnju i lance snabdevanja.