Školarci u Nemačkoj učiće o „civilnoj zaštiti“?

„Celo društvo treba dobro da se pripremi za krize, od pandemijado prirodnih katastrofa i ratova“, izjavila je savezna ministarka obrazovanja Betina Štark-Vacinger iz redova Liberala u razgovoru za medijsku grupu Funke.

Ministarka smatra da bi ta obuka trebalo da se sprovodi u školama, možda ne kao poseban predmet, već kao deo nastave u drugim predmetima.

Ministarka ističe da bi u to trebalo da spadaju i praktične vežbe u školama. Kao primer je navela Veliku Britaniju. „Tamo su vežbe za slučaj katastrofe deo svakodnevice“, kaže ministarka Štark-Vacinger, naglašavajući da mladi ljudi moraju naučiti kako da se nose sa pretnjama slobodi i opasnostima.

Ima i kritika

Međutim, nisu svi oduševljeni predlogom ministarka. Njena koleginica iz pokrajine Šlezvig-Holštajn, Karin Prijen (Demohrišćani), smatra da bi to moglo uneti strah među učenike.

„Ne pomaže ako se među stanovništvom, posebno među decom i mladima, širi strah“, kaže Prijen, ističući da je zadatak Savezne vlade briga o pitanjima civilne zaštite i spoljne sigurnosti, a ne pokrajina koje imaju autonomiju u oblasti obrazovanja.

I Štark-Vacinger je svesna da bi sprovođenje vežbi civilne zaštite među učenicima moglo izazvati ili pojačati strah. Zato ona smatra da bi u obuci o zaštiti u slučaju katastrofe i rata trebalo da učestvuju i socijalni radnici i psiholozi.

Takođe želi da o pitanjima bezbednosti u školama pričaju omladinski oficiri, referenti u nemačkoj vojsci Bundesveru, koji imaju zadatak da deci i mladima prenesu saznanja o bezbednosti i koji su za to osposobljeni.

Kontroverzna debata: Betina Štark-Vacinger

Takvih omladinskih oficira ima više od 90 u nemačkoj vojsci i već sarađuju sa pokrajinskim ministarstvima obrazovanja u prenošenju znanja.

Nemački savez učitelja podržao je predlog savezne ministarke obrazovanja. „Rat u Ukrajini stvara novu sliku o vojnoj pretnji, koja mora biti preneta i u školama“, kaže predsednik Saveza Štefan Dil u izjavi za Bild.

On smatra da se u političkom obrazovanju u školama mora učiti o svim pretnjama u Evropi i svetu, i da u tome mogu pomoći omladinski oficiri.

A da deca uče da pišu?

Međutim, više stručnjaka za obrazovanje kritikovalo je predlog savezne ministarke obrazovanja. „Mi treba da pripremamo našu decu za školu, a ne za rat“, izjavio je stručnjak za obrazovanje iz redova Demohrišćana Tomas Jarzombek.

„Svako četvrto dete u osnovnoj školi ne zna dobro da čita i piše – s tim moramo da se suočimo“, kaže Jarzombek.

Stručnjak Zelenih za obrazovanje Kaj Gering, koji je i predsednik Odbora Bundestaga za obrazovanje, govori nešto slično.

S obzirom na loše rezultate nemačkih učenika u PISA studiji, ministarka bi trebalo da se pozabavi osnovnim izazovima obrazovnog sistema, kaže Gering.

Nasuprot tome, predsednica savezne konferencije ministara obrazovanja i kulture Kristin Štraht-Klivot (SPD) zagovara sveobuhvatniju pripremu učenika na moguće krize.

„Pandemije, ratovi, prirodne katastrofe, klimatske promene, dugoročne promene u društvu i privredi: deca i mladi treba da budu bolje pripremljeni za budućnost“, kaže ona, naglašavajući da škole u tome mogu dati značajan doprinos.

I da u tome mogu pomoći kontakti sa organizacijama civilne zaštite, poput Organizacije za tehničku pomoć, vatrogasaca ili organizacija za hitnu pomoć, što mnoge škole već i praktikuju.