Škole u Nemačkoj: Sve više dece, sve manje nastavnika

Rebeka je nastavnica i to već više od trideset godina. Predaje engleski i istoriju u jednoj srednjoj školi u blizini Hamburga. Sve češće je na časovima engleskog, jer nema dovoljno nastavnika za taj predmet, a on ima prednost pred nastavom istorije. A časova istorije onda nema – ponekad i mesecima.

„Stalno nam nedostaje nastavni kadar, a na birou rada više nema nastavnika za zamenu. Uprava škole ne može da ih nađe, iako su kolege često nedeljama ili mesecima na bolovanju, jer su ’sagoreli’ na poslu, stigao ih je tzv. ’burnout’“, kaže Rebeka. To inače nije njeno pravo ime, ona želi da ostane anonimna. “

PISA istraživanje sa šokantnim rezultatima

Rezultat je da se nastava iz nekih predmeta privremeno ne održava. Neke škole već uvode četvorodnevnu radnu nedelju. Posebno je velik problem u osnovnim školama (koje u Nemačkoj traju četiri godine), upravo tamo gde deca uče da čitaju, pišu i računaju. U najnovijem PISA-istraživanju, kojim OECD redovno ispituje znanje 15-godišnjaka, nemački učenici su se u matematici, prirodnim naukama i čitanju pokazali loše kao nikada do sada.

Predsednica Konferencije pokrajinskih ministara obrazovanja i kulture Katarina Ginter-Vinš kao razloge za to navodi pre svega ograničenja u nastavi tokom pandemije korone, ali i činjenicu da je porastao broj učenika iz porodica u kojima roditelji nisu u stanju da pomognu deci u savladavanju školskog gradiva.

Ali, za sindikate obrazovanja postoji jedan daleko važniji razlog za taj loš rezultat PISA-istraživanja: nedostatak učitelja i nastavnika, zbog čega se nastava ne održava.

Kontradiktorni podaci

U Nemačkoj nedostaju desetine hiljada učitelja i nastavnika. Tačan broj se, međutim, ne zna s obzirom na to da je obrazovanje u nadležnosti 16 saveznih pokrajina. To otežava utvrđivanje tačnih podataka. Konferencija ministara obrazovanja i kulture, telo u kojem pokrajinski ministri obrazovanja koordiniraju pitanja od nacionalnog značaja, trenutno procenjuje da postoji oko 14.000 nepopunjenih mesta s punim radnim vremenom. Od 2025. nadalje pretpostavlja se da će dodatno biti potrebna 21.000 nastavnika.

Ekonomisti, naučnici, ali i Sindikat obrazovanja i nauke (GEW) smatraju da je to previše optimistično. „Jaz između potražnje i ponude nastavnika porašće do 2035. na dobrih 56.000 radnih mesta s punim radnim vremenom“, kaže za DW predstavnica sindikata Anja Bensinger-Štolce.

Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, 2023. godine u školu je upisano 830.600 učenika prvih razreda, što je više nego u zadnjih 20 godina. Očekuje se da će se u sledećih deset godina broj školaraca povećati s jedanaest na dvanaest miliona.

Taj porast je delimično je posledica većeg nataliteta, ali pre svega povećanog useljavanja u Nemačku. Krajem 2022. u čitavoj zemlji bilo je četiri odsto više dece od pet do sedam godina nego godinu dana ranije. Broj nemačke dece u toj starosnoj grupi jedva da se povećao u odnosu na prethodnu godinu. Međutim, broj dece sa stranim državljanstvom povećao se za više od 20 odsto.

Više učenika s više potreba – a manje učitelja

Situacija je sve gora, jer će đaci osnovnih škola od 2026. godine imati zakonsko pravo na celodnevni boravak u školi. GEW računa da bi ukupan broj nepopunjenih nastavničkih mesta u nemačkim školama mogao do 2035. da poraste na pola miliona.

Nemačke pokrajine nadležne su za obrazovanje nastavnika i finansiranje fakulteta, ali kvalifikacije su priznate u čitavoj zemlji. To je političarima otvorilo mogućnost za štednju, objašnjava Bensinger-Štolce i objašnjava: „Gotovo sve savezne pokrajine godinama obrazuju manje učitelja nego što im je potrebno. Svaka se oslanja na druge.“

S obzirom na nedostatak kadra, škole sve češće zapošljavaju osobe koje nemaju završen neki fakultet s nastavničkim smerom, već dolaze iz drugih zanimanja. Istovremeno, broj studenata nastavničkih studija pada iz demografskih razloga – a i zato što je to zanimanje sve manje privlačno.

Problematična reforma

Situacija bi mogla dodatno da bude pogoršana zbog predloga Konferencije ministara obrazovanja i kulture. Oni, naime, rešenje vide u tome da učitelji u budućnosti rade više i duže – žele da im povećaju broja nastavnih sati, da kasnije odlaze u penziju i da im se ukine mogućnost skraćenog radnog vremena.

Trenutno je oko 40 odsto nastavnika radi sa skraćenim radnim vremenom. Nastavnica Rebeka takođe radi 23,5 sati nedeljno, umesto uobičajenih 25. „Nastava, priprema i rad nakon nastave, ispravljanje testova i ispiti… To za mene znači više od 40 sati nedeljno“, kaže. A tu su i administrativni poslovi. „Kad pripremam školski izlet, ponekad čekam u putničkoj agenciji po sat vremena da kupim karte.“

Zahtevi migracije

Sve u svemu, radni uslovi poslednjih godina značajno su se pogoršali. Razredi su postali veći, a nastava složenija. „Imamo više učenika migrantskog porekla kojima je potrena veća podrška, jer ne mogu da dobiju potrebnu pomoć kod kuće“, kaže Rebeka.

I sporovi s mladima zahtevaju puno energije. „Nisam preterano impresionirana kada mi učenici muslimanskog porekla kažu da mi ne dozvoljavaju da im išta kažem“, priča Rebeka. „Ali, takve stvari dolaze i od roditelja. A mlade kolege koje su tek počele da rade često su preopterećene“, dodaje.

Sve je veći broj nastavnika koji sumnjaju da su dobro izabrali svoje zanimanje, navode u sindikatu. Ranije, kažu, nije bilo potrebe za savetovanjem o „izlaznim strategijama“.

Učinite profesiju privlačnijom

Sindikat je predstavio plan u 15 tačaka kako učiteljski poziv ponovno učiniti atraktivnijim. On deluje kao kontrapredlog ideji Konferencije ministara obrazovanja i kulture. U njemu se sindikat zalaže za smanjenje broja časova, za manje razrede, više časova za nadoknadu, bolju zdravstvenu zaštitu i sisteme olakšica za nastavnike.

To se odnosi na timove u kojima učitelji rade zajedno sa socijalnim pedagogom, pedagogom i psihologom, ali i sa prevodiocima i nastavnicima maternjeg jezika.

„Već dugo tražimo da se poboljša i ubrza priznavanje diploma nastavnika stečenih u inostranstvu“, kaže Anja Bensinger-Štolce. Ona pritom posebno ima u vidu ukrajinske izbeglice koje su do sada imale male šanse u nemačkim školama. „Ako učitelji imaju samo jedan predmet – što je norma u inostranstvu, za razliku od Nemačke gde su dva – to ne bi trebalo da bude kriterijum za njihovo angažovanje“, kaže Bensinger-Štolce.

Sindikat ima malo nade da situacija u školama može da se promeni u kratkom roku. Odgovorni u politici su, prema mišljenju sindikata, jednostavno suviše dugo olako shvatali situaciju.