Skoro polovina građana Srbije na strani Rusije: Koje razloge navode?

Ovo je, između ostalog, pokazalo najnovije istraživanje (za period jul-oktobar) koje su sproveli istraživači organizacije „Novi treći put“ ( Dragoslav Rašeta, Miljan Mladenović, Mijat Kostić, Dimitrije Milić i Lana Radnić) u okviru projekta „Raising Awareness about Foreign Authoritarian Influence“ koji se sprovodi uz podršku National Endowment For Democracy (NED).

Stranu Rusije polovina ispitanika bira jer „Srbija nikada ne sme da bude na strani Zapada“.

Ispitanici koji su se odlučili za opciju svrstavanja uz Zapad kao razlog najčešće navode da je „Srbija u velikoj meri ekonomski zavisna od Zapada“, a dosta ređe političko slaganje sa zapadnom politikom ili kulturu.

Kod ispitanika koji su se odlučili za Rusiju, politički razlozi i kultura su dominatni razlog, kao i antizapadni sentiment.

Kada se radi o odgovornosti za rat u Ukrajini, rezultati ove (treće) ankete su gotovo identični rezultatima u prethodnim istraživanjima. Kao glavnog krivca za rat 68 odsto ispitanika vidi Zapad, Rusija je krivac za 27 odsto anketiranih, dok je udeo onih koji su označili Ukrajinu svega četiri odsto.

Ovi rezultati su, kako se navodi, kompatibilni i sa mišljenjem građana o tome ko je najvažniji politički partner Srbije. Iako su građani nešto više izbalansiranih odgovora oko ovog pitanja, najveći broj (45 odsto) smatra da je to Rusija, 29 odsto kao glavnog političkog partnera vidi Evropsku uniju, 24 odsto smatra Kinu najvažnijim partnerom Srbije a samo 1,6 odsto vidi Sjedinjenje Američke Države.

Sa druge strane, kada je reč o tome ko je najvažniji trgovinski partner Srbije tri četvrtine ispitanika je navelo Evropsku uniju, dok je svega 16 odsto navelo Kinu, a devet odsto Rusiju.

Kada se građani pitaju na koga bi Srbija trebalo da se najviše ekonomski osloni u budućnosti, procenti su ne mnogo drugačiji – 57 odsto oslonilo bi se na Evropsku uniju, 25 odsto na Kinu, 17 odsto Rusiju i samo procenat na SAD.

Kada se radi o spoljnoj politici Srbije u odnosu prema prethodno navedenim međunarodnim akterima, postoji rezerva građana prema odlučnijim spoljnopolitičkim zaokretima.

Protiv svakog vida sankcija Rusiji je 70 odsto ispitanika, dok je tek 15 odsto građana za sankcije usklađene sa Evropskom unijom.

EVROSKEPTICIZAM U PORASTU

Evroskepticizam je u odnosu na prethodno istraživanje u porastu, pokazalo je ovo istraživanje, kao i stav u odnosu na hipotetičko priključenje NATO-u.

U slučaju NATO-a građani imaju dosta više polarizujuće stavove (u velikoj većini negativne), dok je u slučaju Evropske unije i značajan broj ispitanika (oko trećina) u zoni verovatnog da ili verovatnog ne.

Da se sutra održava referendum o ulasku Srbije u EU, 27 odsto ispitanika sigurno bi glasalo ZA, 18 odsto verovatno bi bilo ZA, 15 odsto ispitanika verovatno bi bilo PROTIV i 40 odsto sigurno bi bilo PROTIV.

Kada je u pitanju ulazak u NATO, osam odsto ispitanika sigurno bi bilo ZA, pet odsto bi verovatno bilo ZA, 16 odsto verovatno bi glasalo PROTIV, dok bi čak 71 odsto sigurno glasalo PROTIV ulaska u NATO.

U MEDIJIMA DOMINANTAN PRORUSKI NARATIV

U okviru istraživanja organizacija „Novi treći put“ je sprovela medijski monitoring 15 popularnih news portala u Srbiji (Alo.rs, B92.net, Blic.rs, Danas.rs, Informer.rs, Novosti.rs, Mondo.rs, Kurir.rs, RTS.rs, SrbijaDanas.com, rs.n1info.com, Nova.rs, Espreso.co.rs, Objektiv.rs i Telegraf.rs) u periodu od 1. jula do 31. avgusta.

Najčitaniji mediji u Srbiji u proseku su povodom rata u Ukrajini i ekonomskih posledica sukoba bili i ostali najvećim delom proruski i antizapadni. U domaćim medijima jači je antizapadni od proruskog sentimenta, dok Vladimir Putin lično generiše značajno više negativnih članaka od države Rusije.

Domaći mediji u potpunosti su ignorisali ekonomske efekte sankcija i pitanje inflacije u Rusiji, a učestalo naglašavali posledice ovih pojava u Evropskoj uniji i naročito Nemačkoj.

Energetika je u ovoj sferi označena kao glavna prednost Rusije, a glavna mana Nemačke.

Ispitanici natpolovično osećaju efekte inflacije i smatraju je većinski za problem, kao i da će zbog ove pojave njihov standard sledeće godine biti niži.

Autoritarne države u medijima i u ovom periodu su predstavljene pozitivno (Rusija, Kina, Belorusija), dok su demokratske države predstavljene negativno (SAD, UK,
Nemačka i EU članice, a u ovom periodu ponovo i Francuska)

Stavovi ispitanika se značajno poklapaju sa dominantnim narativima i sentimentima u medijima.

Kao i u prethodna dva meseca Kina je najčešće predstavljena kao sila u usponu koja može da u svim sferama parira SAD-u. Na drugoj strani, zapadne države trpele su gotovo konstatno negativno predstavljanje u skoro svim sferama, gde je energetika bila nova atraktivna tema za napade na zapadne države.

Kada je reč o svetskim liderima najveću ocenu ispitanici iz Srbije dali su kineskom i ruskom predsedniku Si Đinpingu i Vladimiru Putinu i Viktoru Orbanu, premijeru Mađarske (sva trojica 4,4 na skali do 7).

Najniže ocene dobili su Džozef Bajden, Volodimir Zelenski, Ursula fon der Lajen, Liz Tras, Jens Stoltenberg.
Od država i saveza najveću prosečnu ocenu su dobili Rusija (4,8), Kina (4,6), Mađarska (4,6), NATO (1,7), Sjedinjene Američke Države (2) i Velika Britanija – (2).