Škot koji je krenuo u rat: „Isključio sam Netfliks i otišao u Ukrajinu“

„Helikopteri su bili najgori“, kaže Daglas za Skaj njuz, gledajući preko polja gde je igrao rat kao klinac. Njihov zvuk se urezao u Daglasovo pamćenje – buka nadolazeće vatre iz neprijateljskog helikoptera iznad glave.

Ovaj 26-godišnjak se nedavno vratio sa linije fronta u istočnoj Ukrajini, a zvuk niskoletećeg aviona iznad njegove porodične farme na jugozapadu Škotske i dalje ga tera da traži zaklon. Prošlog marta, ležao je na kauču posle posla, pregledavajući Netfliks sa pivom u ruci. Bilo je to u prvih nekoliko nedelja Putinove invazije i nije mogao da izbaci ideju o ratu u Evropi iz glave.

Nije imao vojnu obuku i iskustvo, ali…

Obično je ignorisao vesti, ali sa invazijom na početku svake emisije, stalno je pojačavao zvuk na radiju u radionici. Ideja o odlasku u Ukrajinu mučila je Daglasa kada se vratio na posao.

Sledećeg dana je nasumično puštao svoje omiljene pesme na Spotifaju – pojavila se Seven Nation Armi grupe The Vhite Stripes. On je to shvatio kao znak. Iako nije imao vojnu obuku ili iskustvo, morao je da ode. Tog dana je dao otkaz.

Daglas nije bio sam. Ukrajinska vlada procenjuje da se tih prvih dana prijavilo 20.000 volontera iz inostranstva. Njegov otac Derek, koji brine o porodičnoj farmi, i majka Šina, koja vodi ugostiteljsku kompaniju, molili su ga da to ne čini. „Kada je došao i rekao da ide, bilo nam je jako teško“, kaže Šina.

Prvo je slagao pakete sa hranom, a onda je došla prilika za borbu

Tokom svog prvog meseca u Ukrajini, pomagao je u međunarodnoj pomoći – sastavljao pakete sa hranom, slao opremu na front. Onda je došla prilika da se pridružim borbi.

Daglas se prijavio u nacionalistički ukrajinski bataljon pod nazivom Karpatska seč, koji je bio pojačan stranim borcima. Za svoj pozivni znak – nadimak koji se koristi tokom vojnih operacija – Daglas je izabrao Sapun po škotskom liku u video igrici Call Of Duti.

Našao se sa drugovima iz Japana, Kine, Severne i Južne Amerike, kao i Evropljanima. Njihovi razlozi za pridruživanje kretali su se od obnavljanja vojnih karijera do bekstva od problematičnih porodičnih okolnosti. Neki su samo želeli da emituju rat na TikToku, dok su drugi sebe smatrali elitnim vojnicima koji nikada ne bi javno podelili svoje aktivnosti.

Daglasov otac: „Čekali smo taj jedan telefonski poziv“

Skromna vojna plata održavala ga je u životu. „Plaćeni smo, što je bilo veliko olakšanje. Potrošili smo mnogo da bismo stigli tamo, prehranili se, nabavili zalihe i platili račune kući“, kaže Daglas.

Bilo je dosta nadrealnih trenutaka, poput proslave 26. rođendana u rovu koji su napali Rusi. U međuvremenu, njegova porodica je sa nestrpljenjem čekala vesti. „Mi smo to rešili tako što smo čekali taj jedan telefonski poziv“, kaže otac Derek.

Na sreću, taj poziv nikada nije stigao. To je bila noćna mora za Šinu. Snašla se tako što je ugasila ratne vesti i bacila se na posao. Bila je ljuta što im Daglas nije češće slao poruke.

„Daglas se vratio, ali u Ukrajini ima mnogo onih koji to nikada neće“

Posle osam meseci, Daglas je stigao kući za Božić. Sedeći u kuhinji seoske kuće, njegova porodica je odahnula što se bezbedno vratio kući. „Srećni smo što se Daglas vratio, ali ima mnogo ljudi u Ukrajini koji se neće vratiti“, kaže Derek.

Kada se vratio na farmu, iako je bilo teško i izgubio prijatelje u borbama, Daglas još uvek ima živo sećanje na Ukrajince koji su se vraćali u svoja sela koja je pomogao u oslobađanju: „Vredelo je videti.

Ali nemilosrdni fizički zahtevi i bliski susret sa tenkom koji ga je doveo do potresa mozga dali su njegovim drugovima razlog da se brinu za njega. Jednog dana prošle jeseni, odveden je u stranu i otvoreno mu je rekao: „Idi kući, Sapun.“ Znao je da ne može više da izdrži pa je napustio bojno polje.

Pre nego što se vratio u Veliku Britaniju, pronašao je nekoliko svojih povređenih prijatelja iz rovova koji su bili na lečenju u ukrajinskim bolnicama. Želeo je da znaju da nisu sami.

Povratak normalnom životu bio je komplikovan. Ima problema sa spavanjem i upravo je dobio novi posao. Ali nije siguran da li je njegov rat završen.

„Shvatio sam šta znači živeti slobodno“

„To je dilema. Mislim da bih mogao da uradim više dobrog, bilo da je to humanitarni rad ili borba“, kaže Daglas, pokazujući torbu koja je spakovana i spremna za polazak.

Njegovim roditeljima bi bilo veoma teško da je odlučio da se vrati u Ukrajinu. Njegov otac to opisuje kao „samoubilačku misiju“. Ali za Daglasa, njegovo vreme u Ukrajini pokazalo se formativnim.

„Shvatio sam šta znači moći slobodno da živim“, zaključuje Daglas za Skaj njuz, prenosi Indeks.