Skupljači leševa: Grupa ukrajinskih volontera traga za telima poginulih vojnika

Ova dva Rusa, obučena u letnje uniforme, su u podrum verovatno stavili njihovi saborci.

Kontrolu nad selom Krasnopilja, nedaleko od grada Izjuma, su nekoliko puta naizmenično preuzimali Rusi i Ukrajinci, dok ga ukrajinske snage nisu u potpunosti zauzele u septembru.

Do marta su se ova dva tela raspala u tolikoj meri da gotovo da nisu ni imala miris, a mogla su da se prepoznaju samo pomoću vojničkih pločica, piše Gardijan.

Cilj grupe volontera je da sakupe tela ruskih vojnika kako bi ih zamenili za ukrajinske, pošto ni jedan vojnik ne može zvanično da bude proglašen mrtvim sve dok ne bude pronađeno njegovo telo.

Međutim, proces iskopavanja tela je izuzetno rizičan.

Kao i većina deokoupiranih područja, Krasnopilja je prepuna protivpešadijskih mina.

Rusija koristi sisteme za daljinsko postavljanje mina pomoću kojih iz vazduha raspršuje male mine.

Takođe je bilo nekoliko slučajeva da su ruske snage pre nego što se povuku postavljale zamke skrivajući mine u tela poginulih i kuće.

„Rasipaju mine iz raketa, tako da one mogu da budu bilo gde, čak je moguće da se zaglave na drveću i da ih kasnije odnese vetar“, objašnjava jedan volonter, Artur, dok upravlja dronom kojim se dokumentuje iskopavanje leševa.

Ukrajinski volonteri koji skupljaju tela poginulih pripadaju grupi Crni tulipan i kažu da su od februara iskopali 311 ruskih vojnika u deokupiranim područjima.

Ima ih desetak, a jedna su od nekoliko grupa koje, pored ukrajinskih vojnih jedinica, pretražuju deokuprane oblasti i linije fronta u potrazi za telima.

Oleksij Jukov, lider Crnog tulipana, kaže da je često posećivao selo Krasnopilja i pre februara prošle godine, kada je počela ruska invazija na Ukrajinu.

Kao vojni entuzijasta, on je ranije iskopavao skelete iz Dugog svetskog rata, a 2014. godine je počeo da radi u ničijoj zemlji između ruskog i ukrajinskog fronta.

Govoreći za Gardijan, on se priseća šest porodica koje su živele u sada pustoj ulici.

Kako kaže, većina stanovnika sela je uspela da pobegne, ali nekoliko njih je poginulo.

Jedan bračni par koji se vratio da vidi svoju uništenu kuću primetio je šlem koji je virio iz podruma i zvao Jukova.

Dvojica ruskih vojnika – čiji će ostaci biti pregledani, a lične stvari kao što su novac, identifikacione kartice i dokumenti registrovani – će biti zamenjeni za tela ukrajinskih vojnika posle forenzičkog ispitivanja, kažu volonteri.

Razmena tela između Rusije i Ukrajine je proces koji se izvodi u velikoj tajnosti i ni jedna strana nije otkrila ukupan broj poslatih tela.

„Najmanje 20 razmena tela vojnika je sprovedeno između dve zemlje od početka ruske invazije“, rekao je, pod uslovom da ostane anoniman, za Gardijan jedan izvor koji često učestvuje u razmenama.

Prema njegovim rečima, razmene tela se odvijaju na rusko-ukrajinskoj granici ili na linijama fronta, uz nadzor vojnih vlasti dve zemlje.

Međunarodni komitet Crvenog krsta (ICRC) je naveo da je učestvovao u nekoliko ovih operacija.

„Zahvaljujući tome, uspeli smo da vratimo stotine palih boraca, koji će tako moći da budu identifikovani i na kraju vraćeni svojim prodicama kako bi mogli da budu sahranjeni“, rekao je portparol ICRC u Ukrajini Ahil Despre.

Ali, identifikovanje tela može da bude veliki izazov: pronađena tela ruskih vojnika često su spaljena – ponekad to učine lokalni stanovnici iz higijenskih razloga, a nekada i ruska vojska u očiglednom pokušaju da prikrije svoje gubitke.

„Pronašli smo pet Rusa u regionu Liman čija su tela spaljena“, kaže Jukov.

„Ponekad oni to urade jer žele da prikriju svoje gubitke ili da ne bi morali da ih vuku sa sobom. U drugim slučajevima, lokalci spaljuju tela zbog užasnog mirisa koji se širi“, dodaje on.

Opisujući iskopavanja u kojima je učestvovao pre 2014, Jukov je rekao da je sve „izgledalo kao Drugi svetski rat“ i da su jednom u velikoj rupi pronašli tela sovjetskih vojnika, njih 10-15, za koja se videlo da su namerno spaljena.

Ukrajinske službe bezbednosti veruju da su tela hiljada vojnika nezvanično otpisana pošto ih Kremlj vodi kao „nestale u akciji“.

U presretnutom telefonskom razgovoru jednog ruskog vojnika iz maja prošle godine čuje se kako on kaže da su njegovi saborci nabacani na gomile i da postoje „planine leševa visoke dva metra“ u neposrednoj blizini okupiranog Donjecka.

„To nije mrtvačnica ni groblje, to je deponija i to ogromna“, rekao je on.

„Samo ih bacaju tamo. Tako je lakše da kasnije kažu da su nestali bez traga. Lakše im je da se prave da su oni samo nestali“, rekao je drugi ruski vojnik u još jednom presretnutom pozivu.

Prošlog novembra, Gardijan je razgovarao sa desetinama lokalnih stanovnika i radnika u Hersonu koji su rekli da su ruske snage koristile jednu lokalnu deponiju da spaljuju poginule ruske vojnike tokom šestomesečne okupacije.