Skupština Crne Gore sutra počinje sednicu o Predlogu Zakona o slobodi veroispovesti

Taj predlog zakona predviđa da sve verske zajednice moraju dokazati da su pre 1918. bile vlasnice crkvene imovine, inače će im ona biti oduzeta.

Najavljeno je da će se sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve (SPC) koja se oštro protivi tom propisu, sutra na čelu s mitropolitom Amfilohijem okupiti ispred zgrade Skupštine u Podgorici.

Iako je predlog zakona izazvao velike tenzije u Crnoj Gori, najviši državni zvaničnici su saopštili da ga neće povući iz skupštinske procedure.

Na verskom skupu SPC u subotu u Nikšiću, kojem su prisustvovali lideri opozicije, ponovo je zatraženo da se Predlog zakona povuče.

Najviši crkveni velikodostojnici Mitropolije SPC su i u nekoliko drugih navrata ocenjivali da je „namera zakona vrlo zlokobna“.

„Ne samo da se još jednom otmu hramovi i opljačka imovina, nego je ovo smišljen udar na našu veru, da se ona ponizi u odnosu na druge“, ocenio je episkog budimljansko-nikšićki Joanikije na ranijoj konferenciji za medije.

Mitropolit Amfilohije je ocenio da predstavnici vlasti „imaju pravo da budu kumrovački đaci“, ali da nemaju pravo da se „tako ponašaju prema crkvi“.

Funkcioneri opozicionog Demokratskog fronta (DF) u Skupštini tražili da se zakon povuče, navodeći ih „niko ne može zaplašiti“, jer „više oružja ima zakopanog u Crnoj Gori nego što ima u svim vojnim i policijskim magacinima“.

„Prva kap krvi kada padne u Crnoj Gori, zakucaće na vrata onome za koga misli da je odgovoran kako bi taj dug naplatio“, kazao je Andrija Mandić, jedan od lidera DF-a.

Poslanici DF su saopštili da će se „pre spaliti“ u parlamentu, nego što će dozvoliti usvajanje Zakona o slobodi veroispovesti.

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović odgovorio im je da se „ne zaleću“.

„Ko god nam sada preti svojom spremnošću da se spali, da se žrtvuje … dobiće jasan odgovor da nas je na ovoj strani mnogo više, nas koji smo sve u životu do sada dali da ispravimo jednu istorijsku nepravdu i da obnovimo crnogorsku državu“, poručio im je Đukanović.

Predstavnici vlasti su u nekoliko navrata istakli da su potpuno neosnovane i neutemeljene spekulacije da Vlada ima nameru da bilo koga iseljava iz crkava, da ih bilo kome otima.

„Naprotiv, eksplicitno je rečeno u novom Članu 64. ovog Predloga zakona, da verske zajednice koje su korisnici hramova i drugih nepokretnosti, nastavljaju da koriste te objekte do odluke državnog organa nadležnog za pitanje korišćenja i raspolaganja državnom imovinom“, objasnio je potpredsednik Vlade Zoran Pažin.

Rekao je da je predlogom Zakona predviđen rok u kojem je Uprava za imovinu dužna da popiše sve te objekte.

Potom kreće postupak prijavljivanja, odnosno zahteva za vođenje odgovarajućeg upravnog postupka pred Upravom za nekretnine. Pritom je Uprava za nekretnine dužna da o tome odmah obavesti versku zajednicu o kojoj se radi, da bi ona imala priliku da ostvari sva svoja procesna prava.

Vlada je konačnu verziju zakona predložila pošto je dobila preporuke Venecijanske komisije Saveta Evrope, koje je prihvatila.

U Crnoj Gori je između 650 i 700 pravoslavnih verskih objekata upisano na Mitropoliju crnogorsko-primorsku SPC i njene eparhije.

Proteklih godina Crnogorska pravoslavna crkva (CPC), koja je registrovana kao nevladina organizacija, podnosila je i krivične prijave protiv službenika crnogorske Uprave za nekretnine zbog navodnog nezakonitog upisa crkava i manastira na Mitropoliju SPC tokom ratnih 1990-ih godina i posle referenduma o nezavisnosti Crne Gore 2006. godine.

Po raspoloživim podacima, sve te prijave CPC su odbačene.