Slaba primena građevinskih propisa u Turskoj bila opštepoznata pre nedavnih zemljotresa

Nesprovođenje propisa na koje su stručnjaci za geologiju i inženjerstvo davno upozoravali, ponovo je pod lupom javnosti nakon što su dva katastrofalna zemljotresa u ponedeljak sravnila hiljade zgrada sa zemljom i usmrtile više od 23.000 ljudi na jugoistoku Turske i severu Sirije.

„Ovu je katastrofu izazvala nekvalitetna izgradnja, a ne zemljotres“, rekao je profesor planiranja za slučaj vanrednih situacija pri Univerzitetskom koledžu u Londonu Dejvid Aleksander (David Alexander).

Opšte je poznato da su mnoga zdanja koja su sa lica zemlje zbrisala dva moćna zemljotresa bila napravljena od slabih materijala i uz korišćenje loših metoda, i često nisu ispunjavala standarde koje je utvrdila vlada, rekao je predsednik Komore arhitekata Turske Ejup Mehču.

Prema njegovim rečima, to uključuje mnoge stare zgrade, ali i one koje su podignute u skorije vreme, gotovo dve decenije pošto je Turska uskladila svoje građevinske zakone sa modernim standardima.

„Zgrade u toj oblasti bilo su generalno nejake, a ne čvrste, uprkos realnoj opasnosti od zemljotresa“, dodao je Mehču.

Problem je naširoko zanemarivan, kažu eksperti i kao razlog navode to da bi suočavanje sa njim bilo skupo i nepopularno, a i zakočilo bi jedan od ključnih motora ekonomskog razvoja u zemlji.

Bez sumnje, dva uzastopna zemljotresa koja su uništila ili oštetilila barem 12.000 zdanja bila su ekstremno snažna, a uz to sa plitkim epicentrom, pri čemu se prvi dogodio u zoru što je mnogim ljudima otežalo da reaguju i pobegnu kada su njihove zgrade počele da se tresu.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan priznao je „manjkavosti“ u odgovoru države na katastrofu, međutim, eksperti kažu da postoji planina dokaza, uključujući ruševine, koja upire prstom u brutalnu stvarnost onoga što je pravi razlog tolikog broja mrtvih zbog zemljotresa.

Iako Turska na papiru ima odgovarajuće propise o bezbednosti gradnje, ona ih u stvarnosti retko primenjuje, što objašnjava zašto se hiljade zgrada naprosto urušilo kad je žestoko ljuljanje počelo.

U zemlji koja je ispresecana geološkim rasedima između tektonskih ploča, ljudi stalno strahuju gde bi naredni zemljotres mogao da udari, naročito u Istanbulu, gradu sa više od 15 miliona stanovnika.

Ministar pravde Bekir Bozdag obećao je da će istražiti razlog tolike destrukcije, ali je nekoliko stručnjaka upozorilo da bi svako ozbiljnije ispitivanje uzroka slabog sprovođenja građevinskih propisa moralo da uključi beskompromisno udubljivanje u politiku predsednika Erdogana kao i regionalnih i lokalnih zvaničnika koji su nadgledali, pa i podsticali građevinski bum koji je uticao na ekonomski rast Turske.

Neposredno pred poslednje predsedničke i parlamentarne izbore u Turskoj 2018. godine, vlada je pokrenula sveobuhvatni program kojim se garantuje amnestija kompanija i pojedinaca odgovornih za određena kršenja građevinskih propisa. Plaćanjem kazne, prekršioci su mogli da izbegnu podvođenje svojih građevina pod stroge zakonske uslove. Slične amnestije su uoči izbora proglašavale i ranije vlade.

Tokom amnestije, vladina agencija za sprovođenje građevinskih propisa je priznala da više od polovine zgrada u celoj Turskoj – njih oko 13 miliona – nije u skladu sa važećim standardima.