Najnovija runda pregovora između Rusije i Ukrajine ranije ove nedelje dovela je do izvesnog opreznog optimizma u određenim krugovima, ali je još uvek prerano govoriti o bilo kakvom istinskom napretku ka miru, piše Aljona Getmančuk, direktorka istraživačkog Centra New Europe i saradnica Centra za Evroaziju pri Atlantskom savetu.
Naprotiv, sve indicije na terenu ukazuju na ruske pripreme za nove velike ofanzive na istoku i jugu Ukrajine, navodi ona.
S obzirom na to da je ishod rata još uvek pod velikim sumnjom, od vitalnog je značaja da zapadni lideri ostanu fokusirani na prevashodni cilj da olakšaju odlučujući poraz Vladimira Putina.
Ruska invazija na Ukrajinu je izazov za ceo međunarodni poredak i ne može se dozvoliti da čak i delimično uspe. Umesto da traži iluzorno olakšanje kompromisnog rešenja, demokratski svet mora da teži da nametne porazne troškove Kremlju.
U praktičnom smislu, ovo znači sprovođenje daleko oštrijih ekonomskih sankcija, istovremeno pružajući Ukrajini dramatično povećanje zaliha oružja koje će zemlji omogućiti da završi posao poraza Rusije na bojnom polju.
Ukrajinske šaljivdžije tvrde da je glavni dobavljač oružja u zemlji sada Ruska Federacija, zbog ogromne količine ruskih tenkova i druge vojne opreme zarobljene od Putinovih invazionih snaga tokom prvog meseca rata
Iako je rat sada u drugom mesecu, čini se da još uvek postoji nedostatak priznanja u mnogim zapadnim prestonicama da Ukrajina treba da dobije daleko veće količine oružja bez daljeg odlaganja. Takođe je vreme da se preispitaju vrste naoružanja koje se isporučuju Ukrajini.
Do ove tačke, fokus je bio na odbrambenom naoružanju i vrsti ručnog oružja neophodnog za vođenje pobune.
Međutim, Ukrajina sada treba da pobedi u konvencionalnom ratu i zahteva velike isporuke ofanzivnog naoružanja. Pre svega, to su tenkovi, artiljerija i višestruki raketni sistemi.
Popularna ratna anegdota sažima apsurdnost trenutne situacije.
Ukrajinske šaljivdžije tvrde da je glavni dobavljač oružja u zemlji sada Ruska Federacija, zbog ogromne količine ruskih tenkova i druge vojne opreme zarobljene od Putinovih invazionih snaga tokom prvog meseca rata. Kao i kod svih dobrih šala, takve dosetke su takođe svedočanstvo gorke istine da ukrajinski partneri ne čine ni približno dovoljno da naoružaju zemlju.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nedavno je dao uvid u razmere ovog manjka kada je izjavio da Ukrajina obično iskoristi jednonedeljne međunarodne isporuke oružja za manje od 24 sata. Jasno je da ovo nije održivo u dugoj kampanji protiv vojne supersile.
Na osnovu dokaza o učinku Ukrajine tokom prvog meseca rata, partneri zemlje treba da budu uvereni da ima smisla obezbediti više oružja.
Prema procenama Pentagona, Ukrajina je veoma efikasno koristila rakete Javelin koje su obezbedile SAD. Ostalo protivtenkovsko i protivvazdušno oružje pokazalo se podjednako efikasnim u ukrajinskim rukama.
Ukrajina je takođe više puta demonstrirala svoju sposobnost da preuzme i porazi ruske trupe, pri čemu ljudstvu i u opremi.
Uprkos brojnim argumentima u korist povećanja isporuke oružja Ukrajini, još uvek postoje jaki znaci oklevanja. Ovo je uglavnom vođeno dugogodišnjim strahom Zapada od provociranja Putina.
Sećam se sličnih iscrpnih diskusija pre nekoliko godina u vezi sa isporukom prvih američkih Javelina Ukrajini, za koje su kritičari tvrdili da bi Moskva smatrala “previše eskalirajućim“ potezom.
Od vitalnog je značaja da zapadni lideri ostanu fokusirani na prevashodni cilj da olakšaju odlučujući poraz Vladimira Putina
A zapravo, ništa više neće isprovocirati Putina na dalju eskalaciju nego da se ostavi Ukrajina izolovana i nenaoružana.
Drugi kritičari povećanih isporuka oružja Ukrajini tvrde da bi međunarodni naglasak trenutno trebao biti na humanitarnoj, a ne vojnoj podršci. Ovo je kratkovido i ne prepoznaje da se ova dva pitanja ne mogu smisleno razdvojiti u kontekstu trenutnog sukoba.
Obezbeđujući Ukrajini više naoružanja, međunarodna zajednica će omogućiti ukrajinskoj vojsci da brani civilno stanovništvo, primorati ruske trupe na povlačenje i smanjiti priliv izbeglica u Evropsku uniju.
Drugim rečima, najbrži način da se okonča humanitarna kriza je okončanje rata.
Ukrajini su trenutno očajnički potrebne brze političke odluke u zapadnim prestonicama kako bi zemlji obezbedila širok spektar ofanzivnog oružja. Ovo je jedina mera koja realno može zaustaviti Putina u Ukrajini.
Uzalud je očekivati da ukrajinski ustupci za pregovaračkim stolom zadovolje Rusiju. Takvo razmišljanje će zapravo mnogo verovatnije ohrabriti Putina, što će dovesti do daljih akata međunarodne agresije u Ukrajini i šire.
Putin je i rečima i delima pokazao da njegov osnovni ratni cilj ostaje uništavanje ukrajinskog suvereniteta i ukrajinskog nacionalnog identiteta. On insistira da su Ukrajinci u stvari Rusi i odbija da prihvati pravo Ukrajine da postoji nezavisno od Rusije.
Putin će slediti ove zločinačke ciljeve sve dok ne bude zaustavljen. Ukoliko Zapad ne obezbedi Ukrajini dovoljno oružja u bliskoj budućnosti, možda uskoro neće biti Ukrajine da se brani.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.