foto EPA-EFE/HAYOUNG JEONKako se stvari odvijaju na Haitiju, nasilne bande možda ne samo da dobiju zvaničnu vladinu ulogu već bi zapravo mogli postati vlada.
Nakon ostavke premijera Ariela Henrija i pošto su bande otele kritičnu infrastrukturu, Haiti pokazuje sve poznate karakteristike propale države. Pred tamošnjim ljudima je tragičan izbor: nastavak vladavine korumpirane „demokratske“ elite ili direktna vladavina bandi koje se predstavljaju kao „progresivne“.
Pošto je zakon i red urušen, CARICOM, karipska regionalna međuvladina organizacija, objavila je sporazum o stvaranju prelaznog saveta čiji je cilj predstavljanje širokog spektra haićanskih političkih i grupacija civilnog društva.
Savet bi imao neka ovlašćenja koja obično pripadaju (upražnjenoj) funkciji predsednika, uključujući ovlašćenje da imenuje privremenog premijera. Od rezultujuće vlade bi se očekivalo da na kraju održi izbore, čime bi se postiglo potpuno političko resetovanje.
Ali koga će uključiti ovi novi aranžmani? Na Haitiju je uvedeno vanredno stanje otkako su naoružane grupe napale najveći zatvor u zemlji ranije ovog meseca, kada je bilo žrtava među policijom i zatvorskim osobljem, i omogućivši da skoro 4.000 zatvorenika pobegne.
Vođa bande Džimi „Roštilj“ Šerizije – i sam bivši policajac – preuzeo je odgovornost za napad i pozvao na zbacivanje vlade. Bande sada kontrolišu 80 odsto glavnog grada Haitija, Port-o-Prensa, nakon što su zauzeli glavni aerodrom u zemlji kako bi blokirali Henrijev povratak iz diplomatske misije u Keniju, gde se nadao da će obezbediti policijsko pojačanje.
CARICOM sporazum zabranjuje bilo koga sa prethodnim krivičnim dosijeom ili sankcijama, čime se Šerizije diskvalifikuje. Ali za Šerizijs je poznato da gaji političke aspiracije.
On nije samo vođa bande, već i populistički političar, koji je u intervjuu 2019. rekao: „Nikada ne bih masakrirao ljude iste društvene klase kao ja“.
Ranije ovog meseca je rekao: „Nećemo lagati ljude govoreći im da imamo mirnu revoluciju. Mi nemamo mirnu revoluciju. Počinjemo krvavu revoluciju u zemlji“.
Šerizije je sebe uporedio sa Martinom Luterom Kingom mlađim, Malkolmom Iksom, Če Gevarom, Fidelom Kastrom, pa čak i Robinom Hudom. Ali on se takođe divi Fransoa „Papa Dok“ Duvalijeu, desničarskom diktatoru koji je vladao Haitijem gvozdenom pesnicom od 1957. do 1971. (i koji je takođe terorisao haićansko društvo naoružanim paravojnim grupama, koje je predvodio zloglasni Tonton Macoutes).
U upozorenju izdatom kasno uveče 11. marta, Šerizije je najavio da savez bandi poznatih kao Viv Ansanm neće priznati nijednu vladu koja proizlazi iz CARICOM sporazuma, tvrdeći da je „na Haićanima da odrede ličnosti koje će voditi zemlju“.
Slično tome, savetnik Gaja Filipa, vođe haićanskih pobunjenika koji se nedavno vratio u zemlju, upozorava da će Port-o-Prens biti spaljen do temelja ako sledeća vlada ne uključi Filipa.
Priča o Haitiju je dugotrajna tragedija. Više od 200 godina kažnjavan je zbog uspešne pobune robova (počevši od 1791.) čime mu je omogućeno da se pojavi kao prva crnačka republika na svetu.
Primoran da plati reparacije Francuskoj, svom bivšem kolonijalnom gospodaru, jedina šansa za Haiti da prosperira bila je kada su Žan-Bertran Aristid i njegova partija Lavalas preuzeli vlast pre nekoliko decenija. Ali Aristid, trn u oku Americi, zbačen je državnim udarom u februaru 2004.
Haiti je ekstremni slučaj šireg fenomena. Nasilne bande su takođe okupirale delove gradova u Ekvadoru i Meksiku; i, naravno, banda pristalica odlazećeg američkog predsednika Donalda Trampa upala je u Kapitol u Vašingtonu 6. januara 2021.
Tramp sada obećava da će jedan od njegovih prvih zvaničnih dela, ako bude ponovo izabran, biti pomilovanje svih osuđenih za učešće u tom napadu.
Najjača od grupa koje su organizovale pobunu 6. januara su Proud Boys, isključivo muška neofašistička organizacija koja otvoreno promoviše i bavi se političkom nasiljem.
Podsetimo se da je Tramp na predsedničkoj debati 2020. kazao: „Ponosni momci, odstupite i budite po strani“. Lideri grupe su od tada osuđeni za zaveru pobune i druge zločine protiv Sjedinjenih Država zbog pokušaja da blokiraju ustavom propisan prenos predsedničke vlasti.
Zanimljivo je da Proud Boys (Ponosni momci) imaju proces inicijacije koji uključuje fizičko maltretiranje, kao što je udaranje pesnicama osim ako tačno ne odgovorite na trivijalna pitanja o pop-kulturi, a članovi moraju da se „uzdrže od pornografije“.
Koliko god čudno zvučali ovi rituali, oni su poznati mehanizmi. Bratski rituali igraju ulogu poezije, kako ih je opisao Ernst Junger, nevoljni nacistički saputnik koji je, poput Proud Boys, slavio pročišćavajući efekat vojne borbe: „Svakoj borbi za vlast prethodi provera slika i ikonoklazam. Zato su nam potrebni pesnici – oni iniciraju svrgavanje, čak i titana.”
Neuspele države više nisu ograničene na nekoliko uglova globalnog juga. Ako merimo neuspeh jedne države prema pukotinama u zgradi njene moći – to jest, po dokazima nastajanja ideoloških građanskih ratova, okupljanja u ćorsokaku i sve nesigurnijih javnih prostora – moramo priznati da su Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD jasno na spektru.
Norveški politički teoretičar Jon Elster je bio u pravu, 2020. kada je napisao: „Možemo preokrenuti uobičajenu izreku da je demokratija ugrožena i potvrditi da je demokratija pretnja, barem u svom kratkotrajnom populističkom obliku“.
Nedavno iskustvo nudi jasne signale šta će se dogoditi ako Tramp pobedi na predsedničkim izborima u novembru.
Moglo bi se na odgovarajući način parafrazirati stari vic iz Istočne Nemačke: Vladimir Putin, Si Đinping i Tramp dobijaju prijem kod Boga i dozvoljava im po jedno pitanje.
Putin počinje: „Recite mi šta će biti sa Rusijom u narednih nekoliko decenija? Bog odgovara: „Rusija će postepeno postati kolonija Kine“. Putin se okreće i počinje da plače.
Si postavlja isto pitanje o Kini. Bog odgovara: „Kada kinesko ekonomsko čudo bude završeno, moraćete da se vratite tvrdolinijaškoj diktaturi da biste preživeli, dok ćete tražiti pomoć od Tajvana. Si se okreće i počinje da plače.
Na kraju, Tramp pita: „A kakva će biti sudbina SAD nakon što ponovo preuzmem vlast?“ Bog se okreće i počinje da plače.
Autor je profesor sociologije i filozofije na Univerzitetu u Ljubljani, kao i međunarodni direktor Birkbek Instituta za humanističke nauke Univerziteta u Londonu. Njegova najnovija knjiga nosi naziv: „Heaven in Disorder“ (OR Books, 2021).
Copyright: Project Syndicate, 2024.
www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
