Foto: EPA-EFE/HAYOUNG JEONTek je april, ali već imamo dobrog kandidata za fotografiju godine. Nemačka policija je 12. aprila zatvorila Palestinski kongres koji je trebalo da se održi u Berlinu, a među uhapšenima je bio i Udi Raz, pobožni Jevrejin sa crvenom jarmulkom.
Na fotografijama i video snimcima incidenta jasno se može videti nasmejana agresija na licima policajaca – koji podsećaju na njihove pretke iz 1930-ih – dok odvlače Jevreja.
Među onima koji su uključeni u aktuelnu borbu protiv antisemitizma u Nemačkoj, mnogi su Jevreji. Sam Palestinski kongres bio je zajednička inicijativa berlinske organizacije Judische Stimme fur Gerechten Frieden in Nahost (Jevrejski glas za pravedni mir na Bliskom istoku) i panevropskog političkog pokreta i stranke DiEM25, čija je prva ličnost Janis Varufakis.
Ipak, nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova zabranilo je sada Varufakisu ne samo ulazak u zemlju, već i onlajn učešće u bilo kakvim političkim aktivnostima u Nemačkoj.
Varufakis potpuno opravdano tvrdi da je ovom zabranom nemačka vlada prešla granicu autoritarnog ponašanja. Što je još gore, nemački politički establišment – uključujući čak i Zelene i Die Linke (levica) – podržao je ovaj potez, odražavajući širinu nove antisemitske kulture otkazivanja.
Istina, slični incidenti se dešavaju u Sjedinjenim Državama, gde su, na primer, koledži Hobart i Vilijam Smit nedavno propisali mere odsustva političkoj teoretičarki Džodi Din, nakon što je objavila esej u kome se uočava emancipatorski potencijal u Hamasovom napadu 7. oktobra.
Ali Nemačka predstavlja ekstremni slučaj kako je establišment prisvojio kulturu otkazivanja.
Da bi se otklonila svaka sumnja da je Varufakis možda održao antisemitski govor na Palestinskom kongresu, može se jednostavno pročitati njegove pripremljene teze.
Tekst nedvosmisleno osuđuje svaki oblik antisemitizma i zahteva samo da se isti standardi primenjuju na obe strane u sukobu.
CNN je 13. aprila izvestio da su „stotine izraelskih doseljenika opkolile palestinska sela i napale stanovnike širom okupirane Zapadne obale… nakon što je izraelski dečak koji je nestao iz naselja pronađen mrtav“.
Nazovimo ove napade pravim imenom: rulja linluje. Daleko od normalne policijske istrage, Izraelske odbrambene snage su jednostavno dozvolile da prevlada budnost. Može se samo zamisliti kako bi prosvećeni Zapad reagovao da su stotine Palestinaca napale izraelska naselja nakon što je palestinski dečak nestao.
Ili razmislite o drugom slučaju: 18. januara, izraelski premijer Binjamin Netanjahu odbacio je ideju o palestinskoj državi i obećao da će Izrael kontrolisati ceo region koji trenutno zauzima: „I zato pojašnjavam da u bilo kom drugom aranžmanu, u budućnosti, država Izrael mora da kontroliše čitavo područje od reke do mora.
Netanjahuova upotreba reči „od reke do mora“ je bila pod posebnom pažnjom, i to sa dobrim razlogom.
Kada su Palestinci ili bilo ko s leve strane upotrebio istu frazu da zahtevaju slobodnu Palestinu (kao u popularnom pevanju: „Od reke do mora, Palestina će biti slobodna“), oni sa desne strane su neiskreno tvrdili da pozivaju za smrt celog jevrejskog naroda u Izraelu.
Ukratko, Netanjahu sada koristi frazu koja se proglašava genocidnom kada je Palestinci koriste. Formula „od reke do mora“ predstavlja ono što Izrael zapravo radi i planira da uradi, ali to nikada ne bi javno priznao, sve do sada – kada to sam izraelski premijer pretvara u opscenost.
Mogao bih da nastavim sa ovim primerima. Netanjahu je 2. aprila nazvao vazdušni napad u kojem je ubijeno sedam humanitarnih radnika u Gazi „tragičnim slučajem kada su naše snage nenamerno pogodile nevine ljude“.
Kako bi onda opisao smrt hiljada palestinske dece od strane izraelskih snaga?
Kula od karata pada. Ranije se Izrael barem pretvarao da sledi dva pravila: kritika izraelske politike je dozvoljena, ali antisemitizam nije; a bombardovanje Gaze je usmereno na Hamas, koji sam teroriše obične Palestince, a ne na celokupno stanovništvo Gaze.
U poslednje vreme, međutim, ove razlike su se srušile. Netanjahu je u intervjuima otvoreno izjavio da je u slučajevima kada direktan antisemitizam nije dozvoljen, njegovo mesto zauzela kritika Izraela.
Isto tako, mnogi visoki izraelski zvaničnici postaju sve otvoreniji u izjednačavanju Gaze sa Hamasom.
Prema rečima izraelskog tvrdolinijaškog ministra finansija, Bezalela Smotriha, preko 70 odsto Izraelaca podržava ideju „podsticanja dobrovoljne imigracije“, jer se „dva miliona ljudi u Gazi budi svako jutro sa željom da uništi Državu Izrael“. (Ako je ovo slučaj, možda to ima neke veze sa neselektivnim izraelskim bombardovanjem Gaze)
Implikacija je da su svi stanovnici Gaze legitimne mete – i jasno je da je Zapadna obala sledeća.
Za Izrael, pravi cilj rata je apsorbovanje Gaze i Zapadne obale: Veliki Izrael, od reke do mora. Do tada, Izrael treba da bude u stanju da tvrdi da Hamas ostaje pretnja, kako bi opravdao nastavak vojne intervencije.
Jaz između elitnog i popularnog mišljenja u zapadnim razvijenim zemljama, kao i u nekim arapskim zemljama (kao što su Egipat, Jordan i Maroko), porastao je previše da bi se mogao prikriti.
Dok vlade u osnovi podržavaju Izrael, njihovi građani mogu samo da protestuju – i, sve više, da budu ućutkani, da im se preti, pa čak i hapse zbog toga.
Opasnost koju vidim je da će, ako narodno nezadovoljstvo eksplodira, poprimiti oblik antisemitizma. Zato akte poput otkazivanje Palestinskog kongresa od strane Nemačke treba priznati za ono što jesu: novo izopačeno poglavlje u istoriji antisemitizma.
Autor je profesor sociologije i filozofije na Univerzitetu u Ljubljani, kao i međunarodni direktor Birkbek Instituta za humanističke nauke Univerziteta u Londonu. Njegova najnovija knjiga nosi naziv: „Heaven in Disorder“ (OR Books, 2021).
Copyright: Project Syndicate, 2024.
www.project-syndicate.org
Danas ima eksluzivno pravo objavljivanja u Srbiji
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
