Slavoj Žižek o Rusiji i Izraelu: Rasizam, lažna istorija i ideja o gej super-vojnicima inspirisanim Marvelovim stripovima

Čak i u slučaju kada su nečuveni i očigledno besmisleni, oni mogu da razotkriju najdublje strahove i predrasude ljudi.

Takav je slučaj u Rusiji danas, gde je Sergej Markov, bivši savetnik predsednika Vladimira Putina, upozorio da Ukrajina stvara „gej super-vojnike“ kako bi vodila rat protiv njegove zemlje.

„Vojni teoretičari i istoričari znaju koja je vojska u Grčkoj bila najjača, sećate se? Spartanci. Oni su bili ujedinjeni homoseksualnom bratstvom. Svi su bili homo. Takva je bila politika njihovog rukovodstva. Mislim da planiraju to isto u ukrajinskim oružanim snagama“.

Naravno, ovakva mešavina homofobije, lažne istorije i ideja o super-vojnicima inspirisanim Marvelovim stripovima ukazuje na to da Markov nije zainteresovan za podsticanje kritičkog mišljenja i razumske analize.

Bez obzira na to, takve idiotske izjave očigledno rezoniraju u bar nekim važnim segmentima ruskog društva.

Ista poremećnost je takođe sve više vidljiva u ruskim istorijskim sećanjima na velike nacionalne traume i zločine.

Na nedavnoj ceremoniji u Velikim Lukima, u ruskoj oblasti Pskov, sveštenik poznat kao „otac Antonije“ polio je svetom vodicom statuu Staljina od 26 stopa.

Iako je „crkva patila“ tokom Staljinove duge strahovlade, primetio je on, Rusi danas treba da budu zahvalni što imaju toliko „novih ruskih mučenika i ispovednika kojima se sada molimo i pomažu nam u oživljavanju naše otadžbine“.

Takvo izopačeno rezonovanje je na samo korak od tvrdnje da bi Isus trebalo da bude zahvalan Hitleru što je otvorio put državi Izrael.

U stvari, upravo to se već efektivno dogodilo.

Prema istraživanju vesti Kanala 13 u Izraelu iz 2019. godine, u vojnoj pripremnoj školi Bnei David koju finansira država rabini podučavaju buduće oficire izraelske vojske sledeće:

„U Holokaustu se ne radi o ubijanju Jevreja. Gluposti. To što je ono bilo sistematično i ideološko čini ga više moralnim nego nasumičnim ubistvima. Humanizam, sekularna kultura – to je Holokaust. Pravi Holokaust je pluralizam. Nacistička logika je bila interno dosledna. Hitler je rekao da je određena grupa u društvu uzrok sveg zla na svetu i da se zato mora istrebiti. Godinama je Bog vikao da je dijaspora gotova, ali Jevreji ne slušaju. To je njihova bolest koju holokaust mora da izleči. Hitler je bio najpravedniji. Naravno da je bio u pravu u svakoj reči koju je rekao. Njegova ideologija je bila ispravna. Jedina greška (nacista) bila je to ko je bio na kojoj strani”.

Lekcija se ne završava ovde.

Učenici takođe uče ovo:

„Uz božiju pomoć, ropstvo će se vratiti. Ne-jevreji će želeti da budu naši robovi. Ti ljudi oko nas imaju genetske probleme. Pitajte jednog prosečnog Arapina šta želi da bude. On želi da bude pod našom okupacijom. Oni ne znaju kako da vode zemlju ili bilo šta drugo. Da, mi smo rasisti. Mi verujemo u rasizam. Rase imaju genetske karakteristike. Zato moramo da razmotrimo kako da im pomognemo“.

Naravno, ovu ekstremnu retoriku otvoreno podržava samo veoma mala, fanatična religiozna manjina.

Pa ipak, to nagoveštava osnovnu premisu koja stoji iza aktuelne krajnje desničarske politike vlade na Zapadnoj obali.

Uporediti situaciju u Izraelu i njegovim okupiranim teritorijama sa nacističkom Nemačkom može izgledati kao smešno preterivanje, a ako ne-Jevrej napravi ovo poređenje, odmah biva odbačen kao antisemit; ali ako vodeće jevrejske ličnosti to čine, treba ih saslušati.

Kada se društvo zamota u slojeve tendencioznog samoopravdavanja, potrebni su insajderi da povuku pokrov.

Razmotrimo slučaj Amirama Levina, bivšeg šefa Severne komande Izraelskih odbrambenih snaga (IDF).

Govoreći nedavno za izraelsku javnu radiodifuznu stanicu o situaciji na Zapadnoj obali, on je tvrdio da „tamo nije bilo demokratije već 57 godina, tamo je potpuni aparthejd. IDF, koje su primorane da tamo nameću suverenitet, trunu iznutra. Stoje po strani, gledaju u pobunjenike među naseljenicima i počinju da budu partner ratnim zločinima“.

Kada je upitan da to objasni, Levin se pozvao na nacističku Nemačku: „Teško to reći, ali to je istina. Prošetajte Hebronom, pogledajte ulice. Ulice u koje više ne smeju da idu Arapi, samo Jevreji. Upravo to se dogodilo tamo, u toj mračnoj zemlji“.

Činjenica da jedan penzionisani general IDF može da dođe do takvih zaključaka svedoči ne samo o njegovom neuobičajenom etičkom stavu, već i o tome koliko su stvari tamo postale loše.

Ali sve dok postoje Izraelci kao što je Levin, postoji nada, zato što samo uz solidarnost i podršku ljudi poput njega Palestinci na Zapadnoj obali imaju šansu.

I u Rusiji i u Izraelu danas drušveni pakt se ruši pod težinom kolonijalizma i fundamentalnih naslaganja oko temeljnih principa.

Ovakvi uslovi doprinose sve apsurdnijim i ekstremnijim oblicima racionalizacije.

Ali samo zato što možete da smislite razlog da nešto uradite ne znači da to treba i da uradite.

Kada se društva raspadaju, odupiranje pogrešnim razlozima često zahteva više snage nego praćenje pravih razloga.

Autor je profesor sociologije i filozofije na Univerzitetu u Ljubljani kao i međunarodni direktor Birkbek Instituta za humanističke nauke Univerziteta u Londonu. Njegova najnovija knjiga nosi naziv: „Heaven in Disorder“ (OR Books, 2021).

Copyright: Project Syndicate, 2023.
www.project-syndicate.org