„Kao što Izrael teži Velikom Izraelu, tako i Rusija teži Velikoj Rusiji“: Žižek o tome da li Ukrajina treba da ima nuklearno oružje?

Želela je da zna šta je motivisalo tako očigledno nedosledan izbor, a preovlađujući odgovor koji je čula bio je da su ona i Tramp delovali iskrenije, dok je potpredsednica Kamala Haris delovala kao previše proračunata.

To je bila plodna vežba, a isto možemo da pitamo i levičare koji podržavaju i Palestince i Rusiju.

Na kraju krajeva, ova poslednja je bombardovao ukrajinske gradove sve dok nisu ličili na Gazu, i baš kao što desničarske stranke u izraelskoj vladi žele da stvore Veliki Izrael, Kremlj se nada da će stvoriti Veliku Rusiju.

Ruski eliminacioni projekat bi stoga trebalo da ostane na umu kad god procenjujemo dešavanja na terenu.

Neposredno nakon nedavne odluke administracije američkog predsednika Džoa Bajdena da dozvoli Ukrajini da lansira rakete ATACMS na Rusiju, koje su isporučile SAD, Kremlj je upozorio da bi svaka upotreba zapadnog oružja protiv Ruske Federacije mogla da izazove nuklearni odgovor prema svojoj novoj nuklearnoj doktrini.

Ipak, Ukrajinci su uzvratili ispaljivanjem šest projektila ATACMS na vojni objekat u regionu Brjanska (pored ukrajinske granice) sledećeg dana.

Iako Rusija tvrdi da je šteta bila zanemarljiva – pet projektila je oboreno, a žrtava nije bilo – po slovu njene nove nuklearne doktrine značilo bi da je sada u ratu sa Sjedinjenim Državama i da ima pravo da koristi nuklearno oružje protiv Ukrajine.

S obzirom na to da neki od onih oko Trampa već optužuju Džo Bajdena za opasan korak ka novom svetskom ratu, da li je pošteno reći da je Ukrajina otišla predaleko?

Da li je to poremetilo krhku ravnotežu koja je ograničavala sukob?

Pre nego što pređemo na ovaj zaključak, moramo zapamtiti da su SAD dozvolile Ukrajini da cilja lokacije prvenstveno u Kursku, pograničnom regionu iz kojeg Rusija pokreće mnoge svoje napade na ukrajinske položaje.

Kao što je Žozep Borel, (odlazeći) šef spoljne politike EU rekao: „Ukrajina bi trebalo da bude u stanju da upotrebi oružje koje smo joj pružili ne samo da zaustavi strelu, već i da može da pogodi strelce“.

Štaviše, podsetimo se da je Rusija eskalirala sopstvenu kampanju protiv Ukrajine samo nekoliko dana ranije, gađajući celu zemlju dronova i raketnih napada na civilnu energetsku infrastrukturu neposredno pre početka zime.

Dok je šest ukrajinskih projektila izazvalo paniku širom sveta, rusko sistematsko uništavanje ukrajinske infrastrukture je normalizovano – slično kao izraelsko uništavanje severne Gaze.

Situacija je koliko opscena toliko i apsurdna.

Rusija, koja je pokrenula osvajački rat protiv svog mirnog suseda, sada želi da zadrži sopstvenu teritoriju van rata i optužuje Ukrajinu, žrtvu, da „proširuje“ sukob.

Ako je Rusija ozbiljna po pitanju svoje nove nuklearne doktrine, hajde da ponudimo jednako ozbiljnu kontra-doktrinu: ako nuklearna supersila napadne nezavisnu zemlju nenuklearnim snagama, njeni saveznici imaju pravo čak i dužnost da joj obezbede nuklearnog oružja tako da ima šansu da odvrati napad.

Često se kaže da Putin želi povratak Sovjetskom Savezu i staljinizmu, ali ovo nije u redu. Umesto toga, njegov režim je podržan vizijom carske ere pre 1917, kada je zona uticaja carske Rusije obuhvatala ne samo Poljsku već i Finsku.

Vreme će pokazati da li je Putinov neocarizam nešto više od sna. U novom multipolarnom svetu, uspon jakih imperija, svaka sa svojom zonom uticaja, sasvim je zamisliv.

Kako je Putin rekao na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu u junu 2022. godine, „suverenitet se ne može segmentirati ili fragmentirati u dvadeset prvom veku“.

Održavanje političkog suvereniteta i nacionalnog identiteta je od suštinskog značaja, rekao je, ali i jačanje svega što „određuje ekonomsku, finansijsku, profesionalnu i tehnološku nezavisnost naše zemlje“.

Jasno je da će samo nova imperijalna Rusija, a ne Ukrajina ili Belorusija ili Finska, moći da uživa u svim prednostima suvereniteta.

Da stvar bude još gora, istog dana kada je predsednik Vladimir Putin objavio novu rusku nuklearnu doktrinu, BBC je izvestio da je „zagađenje vazduha u glavnom gradu Indije Delhiju skočilo na izuzetno ozbiljne nivoe, guši stanovnike i grad gustim smogom“, što je omelo vazdušni saobraćaj, zatvorilo škole i zaustavilo izgradnje.

„A stručnjaci upozoravaju da bi se situacija u Delhiju mogla pogoršati u narednim danima“.

Dok se Rusija prepušta imperijalnoj agresiji i zvecka nuklearnom sabljom, stotine miliona ljudi teže dišu.

Naši mediji trube o upotrebi zapadnog oružja protiv Rusije kao na naslovnoj strani „udarnih vesti“, a naši žmigavi levičari smatraju „preteranu“ odbranu Ukrajine opasnom eskalacijom.

Pretnja našem opstanku, međutim, jedva da zaslužuje pominjanje.

Autor je profesor sociologije i filozofije na Univerzitetu u Ljubljani, kao i međunarodni direktor Birkbek Instituta za humanističke nauke Univerziteta u Londonu. Njegova najnovija knjiga nosi naziv: „Hrišćanski ateizma: Kako biti pravi materijalista“ (Bloomsbury Academic, 2024).

Copyright: Project Syndicate, 2024.
www.project-syndicate.org

Danas ima eksluzivno pravo objavljivanja u Srbiji