Foto: EPA-EFE/JEAN-CHRISTOPHE BOTTSledeću pandemiju možda neće izazvati slepi miševi ili ptice, već materije u ledu koji se topi, pokazuju novi podaci genetske analize zemljišta i jezerskih sedimenata iz jezera Hazen, najvećeg arktičkog slatkovodnog jezera na svetu.
Podaci previđaju, piše Gardijan, da rizik od širenja virusa (gde virus inficira novog domaćina prvi put) može da bude veći u blizini otapajućih glečera.
Nalazi impliciraju da s porastom globalnih temperatura zbog klimatskih promena, postaje verovatnije to da bi virusi i bakterije “zaključani” u glečerima i permafrostu (debelom podzemnom sloju zemlje koji ostaje zamrznut tokom cele godine, uglavnom u polarnim regionima), mogli ponovo da se “probude” i zaraze lokalne divlje životinje. Posebno pošto se njihov raspon takođe pomera bliže polovima.
Na primer, 2016. godine u severnom Sibiru izbila je epidemija antraksa, koja je ubila dete i zarazila najmanje sedam drugih ljudi. Stručnjaci su epidemiju pripisali toplotnom talasu koji je otopio permafrost i izložio zaraženi leš irvasa.
Inače, pre toga, poslednja epidemija u regionu bila je 1941. godine.
Za bolje razumevanje rizika koji predstavljaju ti smrznuti virusi, Stefan Aris-Brosu i njegove kolege sa Univerziteta u Otavi u Kanadi prikupile su uzorke zemljišta i sedimenta iz jezera Hazen, blizu mesta gde su tekle male, srednje i velike količine otopljene vode iz lokalnih glečera i analizirali ih.
Pokrenuli su algoritam koji je procenio mogućnost da virusi zaraze nepovezane grupe organizama.
Istraživanje je pokazalo da je rizik od prenosa virusa na nove domaćine bio veći na lokacijama u blizini mesta u koje su tekle velike količine glacijalne otopljene vode – dakle, zbog zagrevanja klime.
U ovom istraživanju nije pobrojano koliko virusa je identifikovano, niti je procenjeno da li su ovi virusi sposobni da izazovu infekciju.
Međutim, druga nedavna istraživanja su sugerisala da nepoznati virusi mogu da lutaju u ledu glečera.
Primera radi, prošle godine, istraživači sa Državnog univerziteta Ohajo u SAD objavili su da su pronašli genetski materijal od 33 virusa (od kojih je 28 novih) u uzorcima leda uzetim sa tibetanske visoravni u Kini.
Na osnovu njihove lokacije procenjeno je da su virusi stari oko 15.000 godina.
“Jedini zaključak koji možemo sa sigurnošću da iznesemo jeste to da kako temperature rastu, rizik od prenošenja u ovom konkretnom okruženju raste. Da li će ovo dovesti do pandemije? Apsolutno ne znamo”, rekao je Aris-Brosu.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta “Danasova škola novinarstva“ koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
