Sledeća velika pretnja u Gazi – kolera: Zarazne bolesti usred izraelske blokade

„Svakog dana napunim flašu vode za svakog i kažem im: Pokušajte sa ovim šta možete“, kaže on za Al Džaziru, govoreći iz grada Kan Junisa na jugu Gaze.

Nakon što je Izrael izdao naredbu za evakuaciju za 1,1 milion Palestinaca u severnom delu Gaze, Muštaha je odvezao svoju ženu i decu od osam do 15 godina u kuću svoje tetke u Kan Junisu, gde su stanovnici otvorili svoja vrata široj porodici i prijateljima usred nemilosrdnog izraelskog vazdušnog bombardovanja.

Kao službenik pri neprofitnoj organizaciji Okfam, Muštaha vidi naznake predstojeće javno zdravstvene katastrofe svuda oko sebe. „Ljudi spavaju na ulicama, u prodavnicama, u džamijama, u svojim automobilima ili na ulicama“, rekao je on. Njegova porodica živi pored oko 100 ljudi naguranih u stan od 200 kvadrata i sebe ubrajaju među srećnike.

Higijenski proizvodi su nestali iz nekoliko otvorenih supermarketa, a voda koju prodaju privatni prodavci koji upravljaju malim postrojenjima za desalinizaciju na solarni pogon udvostručila se od 7. oktobra – kada je Izrael počeo da bombarduje Gazu u znak odmazde za iznenadni napad koji je izveo Hamas.

Muštaha je u sredu procenio da će njegova porodica ostati bez vode za 24 sata. Posle toga, nije znao šta će se dogoditi. „Ići ćemo na pijacu i kupiti sve što je dostupno“, objasnio je on. „U budućnost gledamo sumornim očima“.

For the 15th day in a row, the world has failed to bring a bottle of water into Gaza. pic.twitter.com/5louYv9bh1

— Ramy Abdu| رامي عبده (@RamAbdu) October 21, 2023

Kolaps vodovodnih i sanitarnih usluga

Oksfam i agencije Ujedinjenih nacija upozorile su da će kolaps vodovodnih i sanitarnih službi izazvati pojavu kolere i drugih smrtonosnih zaraznih bolesti ako se ne dostavi hitna humanitarna pomoć.

Izrael je prekinuo svoj vodovod do Gaze, zajedno sa zalihama goriva i električne energije koji napajaju postrojenja za vodu i kanalizaciju, nakon što je najavio potpunu blokadu palestinske enklave nakon napada Hamasa.

Većina od 65 kanalizacionih pumpnih stanica u Gazi i svih pet njenih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda prinuđeni su da obustave rad. Prema Oksfamu, neprečišćena kanalizacija se sada ispušta u more, dok čvrsti otpad takođe završava na nekim ulicama pored tela koja čekaju da budu zakopana.

Postrojenja za desalinizaciju su prestala da rade i opštine nisu u mogućnosti da pumpaju vodu u stambena naselja zbog nestašice struje. Neki ljudi u Gazi se oslanjaju na slanu vodu iz slavine iz jedinog vodonosnog sloja enklave, koji je kontaminiran kanalizacijom i morskom vodom, ili su pribegli pitku morsku vodu. Drugi su primorani da piju sa farmskih bunara.

„Na ulicama bez zaštite“

UN kažu da je trenutno u Gazi dostupno samo tri litre vode dnevno po osobi kako bi se pokrile sve njihove potrebe, uključujući piće, pranje, kuvanje i ispiranje toaleta. Između 50-100 litara vode svakog dana je preporučena količina za osobu da ispuni svoje osnovne zdravstvene potrebe, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO).

Zaposleni u dobrotvornoj organizaciji Islamic Relief koji je takođe našao utočište u Kan Junisu opisao je sličnu situaciju. „U kući mojih roditelja ima oko 20 dece i sedmoro odraslih u skloništu. Čak i sa toliko ljudi, samo puštamo vodu u toaletu dva puta dnevno – jednom ujutru, jednom uveče – da bismo uštedeli vodu“, kazala je osoba tražeći anonimnost.

„Spremamo hranu koja koristi najmanje vode. Umivamo se za molitve samo jednom ili dva puta“, dodala je. „Komšija ima bunar ali on nema struju da pumpa vodu. Imaju generator, ali nemaju gorivo“.

Za one koji nemaju skloništa, uslovi su najstrašniji. „Postoje porodice sa decom i novorođenim bebama koje žive bez krova nad glavom“, rekla je ona. „Oni samo sede na ulici bez zaštite, vode, hrane ili bilo čega“.

Napadi na objekte zdravstvene zaštite

Sve je veći strah da će dehidracija i bolesti koje se prenose vodom dovesti do humanitarne katastrofe usred izraelskih vazdušnih udara u kojima je ubjeno 4.137 Palestinaca.

Metju Traskot, šef humanitarne politike u Oksfamu, rekao je da oseća frustraciju zbog ideje da bi se bolesti mogle širiti dok se voda i lekovi gomilaju nekoliko kilometara preko granice.

#Israel allowed 20 truckloads of food, medicine and water into #Gaza

According to international humanitarian organizations, this amount is not even enough for a small area – „a drop in the ocean“. And fuel was not allowed in at all. pic.twitter.com/DZmhET1hpI

— NEXTA (@nexta_tv) October 21, 2023

„Kolera je samo jedna od mnogih bolesti koje se prenose vodom i koje se mogu širiti – ako možemo da dobijemo pomoć, mnogo toga se može sprečiti“, rekao je on. „Ali ne možete da obezbedite humanitarne operacije tamo gde još uvek padaju bombe“.

Šef UN-a Antonio Gutereš pozvao je u sredu na hitan humanitarni prekid vatre u Gazi kako bi se ublažila „epska ljudska patnja“. Istog dana, SAD su stavile veto na rezoluciju Saveta bezbednosti UN, koju je podržala većina drugih članica, zahtevajući humanitarnu pauzu u izraelskom bombardovanju Gaze.

Dok se rat nastavlja, postoji bojazan da će biti još incidenata poput eksplozije u arapskoj bolnici Al Ahli u utorak. „Veoma smo zabrinuti zbog napada na objekte zdravstvene zaštite“, rekao je za Al Džaziru Ričard Brenan, regionalni direktor za hitne slučajeve pri SZO.

Četiri od 34 bolnice više ne rade, navodi zdravstvena agencija UN, jer su druge preplavljene povređenim pacijentima i porodicama kojima je potrebno sklonište. „Stvorili su se uslovi za širenje niza dijareje i kožnih bolesti“, rekao je Brenan.

Kolera se 2022. proširila širom Sirije i Libana, od čega je umrlo najmanje 97 ljudi. Iako na palestinskim teritorijama decenijama nije registrovana epidemija, „moguće je da je bakterija uneta i da su sada sazreli uslovi za njeno širenje“, rekao je Brenan.