Slika plana za drugi mandat bivšeg predsednika postaje sve kompletnija: Tramp 01 će izgledati pitomo prema Trampu 02

Neki od detalja su već razbuktali kampanju, kada je Tramp zapretio napuštanjem NATO saveznika te da će od prvog dana služiti kao „diktator“.

Politički manifesti njegovih pristalica doneli su naslove koji predviđaju da će Tramp 2.0 doneti masovne deportacije imigranata, otvorenu upotrebu Ministarstva pravde za kažnjavanje njegovih političkih neprijatelja i kako je Politico izvestio u utorak — prihvatanje „hrišćanskog nacionalizma“ koji će voditi federalnu politiku.

Druge stavke potencijalnog Trampovog drugog mandata bile bi dalekosežne, od objavljivanja federalnih naučnih izveštaja koji osporavaju realnost globalnog zagrevanja, do pokretanja novih i širih trgovinskih ratova, suzbijanja transrodne politike liberalnih školskih okruga i oslobađanje kripto industrije od pretnje regulacije.

Trampova kampanja je više puta odbacivala medijske izveštaje o njegovom potencijalnom programu za drugi mandat, navodeći da su političke preporuke njegovih konzervativnih saveznika „svakako cenjene i da mogu biti od ogromne pomoći“, ali „da su to samo preporuke“.

„Osim ako prioritet drugog mandata nije artikulisao sam predsednik Tramp ili ga zvanično saopštila kampanja, on nije ni na koji način ovlašćen“, navodi se u saopštenju savetnika kampanje Suzi Vajls i Krisa LaSivite.

I pristalice i kritičari bivšeg predsednika predviđaju da bi ponovo izabrani Tramp izveo agresivniji napad na status kvo. Ovoga puta bi, kažu, bio daleko bolje upućen u mehaniku posedovanja izvršne vlasti.

Pošto je postavio toliko konzervativaca na mestu saveznih sudija, suočio bi se sa manjim otporom sudova. I bio bi odlučniji da na više uloge postavi lojaliste, a ne tradicionaliste opsednute pravilima.

„Amerikanci bi trebalo da znaju koliki su ulozi ovih izbora“, rekao je portparol Bajdenove kampanje Set Šuster u izjavi za Politico, „a Tramp ih je jasno rekao kao dan“.

Trampov drugi mandat bi bio „dramatično sveobuhvatniji i agresivniji i odlučniji da duboko promeni establišment“, rekao je bivši predsednik Predstavničkog doma republikanaca Njut Gingrič, koji je napisao knjigu 2017. pod nazivom „Razumevanje Trampa“.

Iz kampanja predsednika Džoa Bajdena navode da birači moraju da budu informisani o predlozima koji bi „podrivali demokratiju, oduzimali prava i slobode i učinili živote Amerikanaca što je moguće jadnijim ako Tramp bude ponovo izabran“.

Zabrana abortusa u crvenim i plavim državama

Kao kandidat, Tramp je sebe proglasio umerenim po pitanju prava na abortus – i frustrirao je grupe protiv abortusa odbijajući da otvoreno prihvate ili odbace nacionalnu zabranu.

Ipak, te iste grupe, u saradnji sa veteranima Trampove prethodne administracije, prave nacrte planova za sveobuhvatnu agendu protiv abortusa koja bi gotovo zabranila proceduru uključujući i u državama čiji zakoni ili ustavi garantuju reproduktivna prava.

Ta mogućnost užasava pristalice prava na abortus, koji drugu Trampovu administraciju vide kao pretnju svom poslu koji su uradili tokom poslednje dve godine na obnavljanju i odbrani pristupa abortusu na državnom nivou.

Njihovi razlozi za zabrinutost su porasli nakon što je Njujork tajms ovog meseca objavio da je Tramp privatno rekao svojim pomoćnicima i pristalicama da bi mogao da podrži nacionalnu zabranu abortusa nakon 16. nedelje trudnoće.

Neutralisanje nauke o klimi

Tramp je proveo svoj prvi mandat uništavajući ekološke propise Obamine administracije, postavio lobiste za fosilna goriva na čelo ključnih agencija i povukao se iz Pariskog klimatskog sporazuma – čime je SAD postala jedina nacija na svetu koja je odbacila značajan pakt.

Za nastavak, njegove pristalice žele da Tramp krene na samu federalnu nauku o klimi – i osigura da se ona ne može koristiti za usmeravanje vladinih politika.

Sada, dok on napada Bajdenovu politiku zaštite životne sredine kao „novu zelenu prevara“ i eskalira svoje napade na turbine na vetar, Trampove pristalice očekuju da će borbu protiv federalne klimatske politike podići još više.

Proširivanje trgovinskih borbi protiv rivala — i saveznika

Tramp ne krije da namerava da nastavi sa dramatičnom eskalacijom svoje trgovinske agende „Amerika na prvom mestu“ ako bude ponovo izabran, povećavajući tarife i druge trgovinske barijere protiv američkih neprijatelja i saveznika – daleko više od nivoa koje je doneo tokom svog prvog mandata.

Kao i ranije, jedna od njegovih glavnih meta bi bila Kina.

Tramp je uveo carine na kinesku robu vrednu više od 300 milijardi dolara nakon što je osvojio Belu kuću 2016. obaveze koje je Bajdenova administracija uglavnom ostavila na snazi.

Ali bivši predsednik je obećao da će ići mnogo dalje eliminisanjem kineskog trgovinskog statusa „najpovoljnije nacije“, što bi dovelo do strogih carina na niz komercijalnih dobara, kao što su pametni telefoni, i verovatno izazvalo masovnu odmazdu.

Tramp je takođe rekao da će nametnuti „četvorogodišnji plan za postepeno ukidanje svih kineskih uvoza osnovnih dobara — sve od elektronike preko čelika do farmaceutskih proizvoda“ i stvoriti nova pravila koja će blokirati američke kompanije da investiraju u Kinu.

Predlozi, koji bi verovatno kršili pravila globalne trgovine, suočili bi se sa žestokim odbijanjem industrije i doveli bi do viših cena za potrošače za širok spektar dobara, upozoravaju ekonomski stručnjaci.

Ali pristalice tvrde da su pozicije jastreba neophodne da se odgovori na pretnje nacionalnoj bezbednosti koje predstavlja Kina, kao i njen prinudni regionalni uticaj.

Lider republikanaca takođe razmatra uvođenje fiksne carine od 60 odsto na sav kineski uvoz, objavio je Vašington post prošlog meseca. Kada ga je Fox Business pitao o izveštajima, Tramp je odbio da se obaveže na konkretne brojke, ali je rekao da bi carine za Kinu mogle biti čak i veće.

Vođenje kulturoloških ratova u učionici

Napori republikanskih guvernera i školskih odbora da ograniče nastavu o temama kao što su rasa, seksualnost i rodni identitet porasli su otkako je Tramp napustio Belu kuću, kao i pokušaji Republikanske stranke da ukine zaštitu za transrodne učenike.

A Tramp obećava da će on i njegovo odeljenje za obrazovanje proširiti tu borbu.

Njegov najnoviji obrazovni plan poziva na smanjenje federalnog finansiranja za svaku školu ili program koji uključuje 2kritičku teoriju rase, rodnu ideologiju ili drugi neprikladan rasni, seksualni ili politički sadržaj za našu decu“.

On takođe želi da otvori istrage o građanskim pravima u školama „koje se bave diskriminacijom na osnovu rase“ i obećao je da će „muškarce držati podalje od ženskih sportova“.

„Ako bilo koji nastavnik ili školski zvaničnik sugeriše detetu da bi moglo biti zarobljeno u pogrešnom telu, biće suočeno sa teškim posledicama“, rekao je Tramp u video izjavi objavljenoj prošle godine. Umesto toga, rekao je da će njegovi zvaničnici za obrazovanje „promovisati pozitivno obrazovanje… slaveći umesto da brišu stvari koje muškarce i žene čine različitim i jedinstvenim“.

Bombardovanje Meksika?

Tramp obećava da će napasti meksičke narko kartele kao deo svojih napora da zadrži smrtonosni opioidni fentanil van zemlje – što ga stavlja u harmoniju sa sve većim horom republikanskih poslanika koji su izrazili otvorenost za vojnu akciju na teritoriji južnih suseda Sjedinjenih Država.

Takav potez bi mogao da destabilizuje odnose SAD i Meksika i da dovede do porasta zahteva za azil na granici.

Poslanici GOP-a se sve više zalažu za označavanje narko kartela kao strane terorističke organizacije i zagrejali su za ideju upotrebe vojne sile protiv njih. Tramp je takođe otvoren za to. Razgovarao je o slanju „specijalnih snaga“ i korišćenju „sajber ratovanja“ za ciljanje vođa kartela, „baš kao što smo srušili ISIS i kalifat ISIS“, a prema priči u Rolling Stonu, tražio je „borbene planove“ za napad na Meksiko.

Raspoređivanje američkih trupa protiv Amerikanaca

Pre četiri godine Tramp se uzdržao od pozivanja na Insurection Act (Zakon iz 1807. koji ovlašćuje predsednika Sjedinjenih Država da rasporedi američku vojsku i trupe Nacionalne garde unutar Sjedinjenih Država u određenim okolnostima, kao što su suzbijanje građanskih nereda ili pobune).

„Sledeći put ne čekam“, rekao je pred publikom u Ajovi u novembru.

Napuštanje NATO-a

Tramp je ovog meseca izazvao transatlantsku oluju kada je rekao da će „ohrabriti“ ruske napade na saveznike u NATO koji ne troše dovoljno na odbranu.

Ali to je bilo daleko od prvog puta da je izrazio podsmeh jednoj od najsvečanijih obaveza alijanse — da njene nacije priteknu u pomoć drugoj članici koja se suočava sa vojnim napadom.

Tokom svoje prve kampanje 2016, Tramp je za Njujork tajms rekao da će braniti druge zemlje NATO samo ako su „ispunile svoje obaveze prema nama“.

Kao predsednik dve godine kasnije, upozorio je tokom samita NATO-a u Briselu da će se saveznici suočiti sa „ozbiljnim posledicama“ ako ne povećaju svoju potrošnju i da bi SAD mogle „da krenu svojim putem“ — reči koje su neki lideri protumačili kao pretnju da istupi iz saveza.

Takođe je odbacio NATO kao „zastareo“.

Ako bude ponovo izabran, ovaj put bi se zaista mogao povući, rekao je njegov bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton.

„Kada kaže da želi da izađe iz NATO-a, mislim da je to veoma realna pretnja i da će imati dramatično negativne implikacije za Sjedinjene Države, ne samo u severnom Atlantiku, već i širom sveta“, rekao je Bolton.

Povlačenje SAD bi povećalo uticaj Rusije u Evropi, gde je rat Vladimira Putina u Ukrajini doveo moskovske trupe skoro do praga NATO-a.