Sloboda medija u teškom stanju u rekordnom broju zemalja: Koje su najveće pretnje po slobodno novinarstvo?

Prema svetskom indeksu slobode medija u čak 31 državi je zabeležen pad slobode medija i one su označene kao države „u veoma ozbiljnoj situaciji“ što je najniži rang u izveštaju. Pre samo dve godine 21 država je nosila tu oznaku.

Povećana agresivnost autokratskih vlada i nekih zemalja koje se smatraju demokratskim zajedno sa „masovnim dezinformacijama ili propagandnim kampanjama“ dovela je do pogoršanja situacije, pokazuje indeks koji su objavili Reporteri bez granica.

Ove godine na mapi Repotera bez granica ima više crvene boje nego ikada ranije jer autoritarni lideri postaju sve hrabriji u svojim pokušajima da ućutkaju štampu, kazao je generalni sekretar ove organizacije Krostof Deloar za Gardijan. „Međunarodna zajednica treba da se probudi u relanosti i da zajedno deluje, odlučno i brzo, da preokrene ovaj opasan trend“, dodao je.

Tačno pre 30 godina 03.maj je ustanovljen za Svetski dan slobode medija kao podsetnik vladama na njihovu dužnost da podržavaju slobodu izražavanja.

Međutim, okruženje za novinarstvo danas se smatra „lošim“ u sedam od 10 država a zadovoljavajuće samo u tri od 10, podaci su Reportera bez granica. UN kažu da 85 odsto ljudi živi u zemaljama u kojima je sloboda medija opala u poslednjih pet godina.

Istraživanjem se procenjuje stanje medija u 180 država i teritorija, te sagledava mogućnost novinara da objavljuju vesti u javnom interesu bez mešanja i ugrožavanja sopstvene bezbednosti.

Pokazuje se da brzi tehnološki napredak dozvoljava vladama i političkim akterima da iskrivljuju stvarnost a lažni sadržaj je lakše objaviti nego ikada ranije.

„Razlika se zamagljuje između istinitog i lažnog, stvarnog i veštačkog, činjenica i izmišljotina, ugrožavajući pravo na informacije“, navodi se u izveštaju.

Veštačka inteligencija je „načinila dalji haos u svetu medija“, navodi se u izveštaju, sa alatima veštačke inteligencije koji „probira sadržaj i vraća ga u obliku sinteze koja se oglušuje na principe strogosti i pouzdanosti“.

I nije reč samo o pisanom sadržaju veštačke inteligencije već i o vizuelnom. Slike visoke definicije koje izgledaju kao da prikazuju stvarne ljude mogu se generisati za nekoliko sekundi.

Istovremeno, vlade sve više vode propagandni rat. Rusija, koja je već pala na rang listi prošle godine nakon invazije na Ukrajinu, pala je za još devet mesta pošto državni mediji ropski i papagajski prate linije Kremlja, dok su opozicioni mediji oterani u egzil.

Moskva je prošlog meseca uhapsila izveštača Volstrit žurnala Evana Gerškoviča, prvog američkog novinara uhapšenog u Rusiji od kraja hladnog rata zbog optužbi za špijunažu.

U međuvremenu, tri države – Tadžikistan, Indija i Turska, ispale su iz „problematične situacije“ na najnižu kategoriju. Indija je bila posebno u oštrom padu – pala je za 11 mesta na 161. nakon što su oligarsi bliski Narendi Modiju preuzeli medijsku vlast.

Indijska štampa se nekada smatrala prilično progresivnom ali stvari su se radikalno izmenile nakon što je hinduistički nacionalistički premijer preuzeo vlast.

Ove godine, izvršena je racija u prostorije BBC od strane državne agencije za finansijske zločine u potezu koji je osuđen kao čin zastrašivanja nakon što je BBC-jev dokumentarac kritikovao Modija.

U Turskoj je administracija predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, prema navodima Reportera bez granica, pojačala progon novinara uoči izbora 14.maja.

Neki od najvećih padova indeksa 2023. zabeležen je u Africi. Doskorašnji reginalni model Senegal pao je za 31 mesto uglavnom zbog krivičnih prijava protiv dvojice novinara. Tunis je pao za 27 mesta kao rezučltat autoritarizma predsednika Kajsa Sajeda.

Bliski istok je najopasniji region na svetu za novinare. Ali Amerika više nema nijednu zemlju koja je zelena, što nosi oznaku „dobro“ na mapi slobode medija. SAD su pale za tri mesta na 45. Azijsko-pacifički region povlače niže na listu režimi nepijateljski raspoloženi prema novinarima kao što su Mjanmar (173.) i Avganistan (152.)

„Svedoci smo zabrinjavajućih trendova ali veliko je pitanje da li su ovi trendovi znak da svet ide unazad“, kazao je Giljerm Kanela globalni lider za slobodu govora pri UNESCO. „Fizički napadi, digitalni napadi, ekonomska situacija i pooštravanje rpopisa: suoavamo se sa savršenom olujom.

U posebnom izveštaju UNESCO objavljenom danas navodi se da je zdrava sloboda izražavanja pomogla da procvetaju mnoga druga osnovna prava.

Nordijske zemlje su dugo bile na vrhu liste Reportera bez granica, a Norveška je ostala na prvom mestu u indeksu slobode štampe sedmu godinu zaredom.

Druga nenordijska zemlja Irska takođe je pri vrhu. Holandija se vratila među prvih deset, dok je Velika Britanija na 26.mestu.

Prošle nedelje Komitet za zaštitu novinara sa sedištem u Nuujorku objavio je izveštaj koji upozorava protiv samozodovokljstva unutar EU koja se tradicionalno smatra jednim od najbezbednijih i najslobodnijih mesta na svetu za novinare.

Grupa je izrazila zabrinutost zbog rastućeg populizma i neliberalnih vlada, poput Mađarske i Poljske koje gaze vladavinu zakona, ukljkučujući i slobodu štampe.