Vojni orkestar svirao je dok je Ekaterina Bogdasarov, milionerka i partnerka moćnog guvernera Moskovske oblasti Andreja Vorobjova, razbila bocu šampanjca da krsti najnoviju rusku podmornicu. Podmornica Možajsk, nosač krstarećih raketa Kalibr, lansirana je ove nedelje u brodogradilištu u Sankt Peterburgu, piše Slobodna Dalmacija.
Deo je klase Varšava i pripada trećoj generaciji velikih dizel-električnih podmornica, koje su najtiše na svetu. Možajsk je dobio ime po čuvenoj liniji odbrane Crvene armije od nemačkih nacista 1941. godine.
Oko Možajska su se vodile velike borbe za ulazak u Moskvu.
Ali ovonedeljno raskošno lansiranje, kojem je prisustvovao glavnokomandujući ruske mornarice, admiral Nikolaj Jevmenov, usledilo je nakon užasnog meseca za rusku mornaricu – koja je, prema istaknutim analitičarima, razotkrivena kao oronula i prilično nefunkcionalna.
Ruski lider Vladimir Putin smatrao je da je izveo diplomatski majstorski potez kada je naredio svojoj Pacifičkoj floti, koja se smatra jednom od najmoćnijih armada ruske mornarice, da započne vežbu dok je kineski ministar odbrane bio u poseti Moskvi ranije ovog meseca.
Želeo je da potpuno impresionira svog saveznika.
Međutim, desilo se suprotno, samo nekoliko dana kasnije, komandant nekada strašne flote je degradiran, dok je vodeći brod Severne flote Rusije označen za otpad.
Smenjeni komandant, admiral Sergej Avakjanc, bio je na toj funkciji od 2012. godine. Neki ruski blogeri pišu da Avakjanc nije otpušten zbog lošeg učinka tokom vojnih vežbi na Pacifiku, već da će formirati novu „organizaciju“. Međutim, to ne izgleda realno, jer iza formiranja nove vojne formacije stoji ruska državna energetska kompanija Gasprom.
Blejk Hercinger, naučni saradnik Centra za američke studije u Sidneju, rekao je za britanski Telegraf da je ova vojna vežba pokazala da je rukovodstvo ruske vojske ispod proseka.
Brze vežbe i kasnija smena komandanta flote verovatno su potvrda lošeg stanja ruske mornarice“, rekao je Hercinger. Sa ovim se složio i Američki institut za proučavanje rata.
Dmitrij Gorenburg, iz Centra za pomorske analize u SAD, ocenio je da odluka da se za novog komandanta umesto oficira Pacifičke flote promoviše admiral Baltičke flote pokazuje da je Kremlj veoma nezadovoljan.
„Ovo se nije dogodilo od kasnih 1990-ih ili početka 2000-ih“, primetio je Gorenburg.
Sofisticirana podmornica porinuta u Sankt Peterburgu je način na koji ruska mornarica želi da bude viđena u očima svojih neprijatelja, iako bi žalosno stanje njenih zaostavštinih sovjetskih kapitalnih brodova moglo biti daleko jača i stvarnija slika.
Petar Veliki preskup za modernizaciju
Sa posadom od 700 mornara, Petar Veliki je najveći ratni brod na svetu koji nije nosač aviona i imao je za cilj da projektuje moć i uticaj Rusije kada je porinut 1998. godine.
Ali on nikada nije video bitku, a sada verovatno nikada i neće.
Prošle nedelje su ruski mediji javili da će nuklearna raketna krstarica i vodeći brod Severne flote verovatno biti rashodovana jer je preskupa za modernizaciju.
To se dešava tačno 25 godina od njegovog uvođenja u aktivnu službu.
Prema planovima, Petra Velikog bi trebalo da zameni admiral Nakimov, inače brod blizanac iz iste klase Kirov, ali je i sudbina tog broda neizvesna. Poslat je 1999. godine na popravku i još uvek postoji.
„Iskustvo admirala Nakimova u remontu i modernizaciji pokazalo je da je to veoma skupo“, prenela je ruska novinska agencija TASS.
Ruska mornarica je pretrpela nekoliko neprijatnih neuspeha otkako je Kremlj naredio njenu invaziju na Ukrajinu.
U aprilu 2022. godine Ukrajinci su potopili krstaricu Moskva, vodeći brod Crnomorske flote. Dva meseca kasnije, ruska mornarica je predala kontrolu nad Zmijskim ostrvom u Crnom moru.
Oni su takođe morali da prebace svoje podmornice iz Sevastopolja, svoje baze na Crnom moru, zbog pretnje od napada ukrajinskih kamikaza brodova.
Analitičari kažu da će Putin ove pomorske neuspehe shvatiti lično zbog emocionalnih ožiljaka iz njegovih ranih dana na vlasti. – To je zaveštanje Kurska. To je emotivno pitanje za Putina – smatra Dmitrij Gorenburg.
Nuklearna podmornica Kursk potonula je u Barencovom moru 12. avgusta 2000. godine, kada je torpedo eksplodiralo na brodu, ubivši većinu posade od 118 ljudi, a 23 mornara ostavila zarobljena na morskom dnu.
Ruski pokušaji spasavanja su propali i na kraju su u pomoć pozvani spasilački timovi iz Velike Britanije i Norveške.
Ali bilo je prekasno. Iskusni ronioci pronašli su sve mornare na dnu – mrtve. Admirali Severne flote su predugo čekali da obaveste ruskog predsednika, što bi im dalo veća ovlašćenja da spasavaju mornare iz potopljene podmornice.
Katastrofa je bila ponižavajuća za Putina, koji je prozvan zbog lošeg rukovanja krizom.
I to je u velikoj meri podstaklo njegovu želju da modernizuje rusku vojsku, vazduhoplovstvo i mornaricu u one svetske klase.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.