Slom američko-ruskih diplomatskih veza seže duboko i izvan Ukrajine

Oprezno gledajući jedni druge preko pregovaračkih stolova, američke i ruske diplomate nikada nisu imale mnogo poverenja jedni u druge. Pa ipak, čak i tokom Hladnog rata, oni su sklapali sporazume o najvećim pitanjima.

Sada žestoko međusobno neprijateljstvo zbog ruske invazije na Ukrajinu postavlja kritično pitanje: Da li je američko-ruska diplomatija zapravo mrtva?

Odgovor je ključan iz razloga koji prevazilaze rat u Ukrajini i neposredne interese oba naroda.

Sjedinjene Države i Rusija su bile u centru gotovo svake tačke globalnih pitanja, uključujući kontrolu naoružanja, saradnju u svemiru, sajber bezbednost i klimatske promene. Napredak u vezi s tim i drugim pitanjima, kao što su arktička politika i bezbednost u pomorstvu i avijaciji, u velikoj meri zavisi od toga da dva giganta nađu zajednički jezik.

Nije došlo do potpunog raspada diplomatskih odnosa. Bar za sada, ambasade ostaju otvorene u oba glavna grada uprkos teškoj, ali s današnjicom nepovezanoj diplomatskoj svađi zbog koje su dve strane proterale desetine diplomata od 2017. godine. I Rusija i Sjedinjene Države su uključene u pregovore o oživljavanju iranskog nuklearnog sporazuma iz 2015, sada u Beču.

Dobro poznati komunikacioni kanali – „vruće linije“ koji imaju za cilj sprečavanje nuklearnog rata, postoje i dalje. A Pentagon je sada uspostavio „liniju za dekonflikt“ – direktne komunikacije sa ruskim ministarstvom odbrane kako bi izbegao nenamerne ukrajinske vojne incidente i eskalaciju.

Ali osim pregovora u Beču, čini se da je najnovija značajna komunikacija dve strane bila obaveštenje SAD Rusiji u ponedeljak da će proterati 12 Rusa iz Ujedinjenih nacija zbog špijunaže.

Državni sekretar SAD Entoni Blinken, čiji je portparol prošle nedelje optužio te Ruse za angažovanje u diplomatskom „pozorištu senki“, rekao je da vrata diplomatiji ostaju otvorena, ali samo malo i samo ako Moskva zaustavi svoju vojnu ofanzivu.

„Ono što smo više puta videli jeste da se Rusija pretvara da vodi diplomatiju da bi odvratila pažnju i nastavila svojim agresivnim putem“, rekao je Blinken novinarima u sredu.

„Ako utvrdimo da postoje oblasti za koje je u našem interesu da nastavimo da se bavimo, a koje mogu uključivati neki angažman za Rusiju, nastavićemo da to radimo“, rekao je on, dodajući međutim da „nećemo da Rusija na bilo koji način diktira šta je u našem interesu i kako da to ostvarimo“.

Na najvišem nivou, američki predsednik Džo Bajden i ruski lider Vladimir Putin nisu razgovarali još od jednočasovnog telefonskog razgovora 12. februara, kada je Bajden rekao Putinu da bi „ruska invazija na Ukrajinu izazvala široku ljudsku patnju i umanjila ugled Rusije“. Dvanaest dana kasnije, Rusija je izvršila invaziju.

Poslednji kontakt između najviših diplomata – Blinkena i ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, bio je uoči invazije. Blinken je 23. februara pisao Lavrovu da otkazuje zakazani sastanak u Ženevi dan kasnije jer ne veruje da će biti produktivan. Lavrov je odgovorio površnom napomenom okrivljujući „nefleksibilne američke pozicije“ za izostanaj produktivnosti, kažu američki zvaničnici.

Osim toga, poslednji javno priznati kontakt možda je bio da su SAD obavestile Rusiju 23. februara da proteruju „broj 2“ njene ambasade u Vašingtonu u znak odmazde za rusko proterivanje zamenika američkog ambasadora iz Moskve sredinom februara.

Problematičan je nedostatak kontakata, osim ljutitih izjava obe strane u Ujedinjenim nacijama.

„Uopšteno govoreći, treba sačuvati sposobnost da se razgovora, a na kraju krajeva obično se nađe način da se uradi ono što treba da se uradi“, rekao je Ronald Nojman, predsednik Američke akademije za diplomatiju i bivši trostruki američki ambasador. „Rusija neće biti zauvek izolovana, ali trenutno postoji potreba da im pošaljemo poruku. Ne možemo da im namignemo dok gase jednu suverenu državu“, podvukao je on.

Nojman je primetio da su čak i tokom kubanske raketne krize 1960-ih postojali tajni kontakti koji su često uključivali posrednike, uprkos buci Vašingtona i Moskve, i da je na kraju došlo do mirnog rešenja. Hladnije glave bi, rekao je, na kraju trebalo da prevladaju kako uticaj izostanka diplomatije postaje vidniji.

„I mi ćemo platiti cenu izolacije Rusije“, rekao je on. „Ali zasad se čini da je to cena koju treba da platimo (jer) ne želimo da Rusima damo odriješene ruke“.

Uz široku listu potencijalnih oblasti saradnje, Bajdenova administracija je nastojala da osigura da ne budu svi kontakti zabranjeni. On je većini američkih diplomata zabranio formalne kontakte s ruskim kolegama u inostranstvu, ali je Stejt department u utorak saopštio da je američki ambasador u Rusiji Džon Salivan poslednjih dana bio u kontaktu sa kolegama u Moskvi.

Izuzeci od zabranjenih kontakata uključuju ne samo razgovore sa Iranom, već i razgovore sa Rusijom na većini međunarodnih foruma poput Ujedinjenih nacija. Oni takođe uključuju direktne razgovore sa Moskvom o konzularnim pitanjima, što za Sjedinjene Države znači prvenstveno sudbinu najmanje dvojice Amerikanaca pritvorenih u Rusiji po, kako Vašington kaže, lažnim optužbama za špijunažu.

Za Rusiju, međutim, ostaje privid diplomatije. Čak i dok su ruske trupe sve dublje utiskivale svoju ofanzivu na Ukrajinu usred međunarodnog gneva i sve veće međunarodne izolacije, Lavrov je nastojao da nastavi sa uobičajenim poslovanjem, govoreći o kontroli naoružanja na konferenciji UN o razoružanju u Ženevi u utorak.

On je govorio putem video-veze pošto mu je nekoliko zemalja EU zabranilo let do Ženeve zbog evropske zabrane letova ruskih aviona, što je deo sankcija Moskvi. Lavrov je ljutito kritikovao članice EU zbog njihovog „odbijanja da poštuju pravo na slobodu kretanja, koje je osnovno ljudsko pravo“.

Pošto je ponovio niz uobičajenih optužbi na račun Ukrajine i Zapada za poteze za koje je rekao da ugrožavaju bezbednost Rusije, Lavrov je govorio o spremnosti Moskve da nastavi razgovore o kontroli naoružanja i evropskoj bezbednosti. Ta izjava je zvučala kao šuplja jer je rat u Ukrajini učinio takve pregovore irelevantnim.

On je osudio, kako je nazvao, politiku NATO-a da obuzda Rusiju i odbijanje NATO-a da ispuni zahtev Moskve da zadrži Ukrajinu van NATO-a i da povuče vojne snage iz Istočne Evrope.

„Još jednom pozivam Sjedinjene Države, njihove saveznike i klijente da dosledno poštuju svoje obaveze da ne jačaju sopstvenu bezbednost na račun drugih“, rekao je Lavrov. „Očigledno bi to pomoglo poboljšanju vojno-političke situacije u evroatlantskom regionu i stvorilo preduslove za napredak u čitavom nizu pitanja u oblasti kontrole naoružanja, uključujući i mogući rad na novim sporazumima“, rekao je ruski ministar.

Sve vesti u vezi sa krizom na istoku Evrope možete pratiti na posebnoj stranici o sukobu Ukrajine i Rusije.