Građani jasno rekli ne Janezu Janši

Ocene su da je ovo jak udarac za desničarsku vladu Janeza Janše koja je i predložila amandmane, a koji, prema tumačenjima ekologa predstavljaju pretnju po životnu okolini i kvalitet vode.

Predlog vlade podržalo je svega 13,5 odsto građana. Ekologija je važna tema u Sloveniji, koju su UN 2017. proglasile zvanično najčistijom zemljom na svetu, stoga i ne čudi što je izlaznost bila veća od 45 odsto (1,7 miliona birača) što je najviše na nekom referendumu od 2007.

Opozicione stranke smatraju da je ishod referenduma izraz velikog nepoverenja javnosti prema vladi koja bi, kako navode, morala da podnese ostavku.

Janša je u nedelju na Tviteru napisao da zbog rezultata neće biti „drame“, jer gubitak na referendumu, kaže, ni u ranijim slučajevima nikada nije doveo do pada vlade. Kritikovao je one birače koji su naklonjeni vladi, a nisu izašli na referendum.

Predsednik Borut Pahor je, međutim, potvrdio da je na referendumu glasao protiv kontroverznog zakona, ali da to nije bio „ni glas za vladu ni protiv“, ali mu je žao, kako je kazao, što rasprava pre donošenja zakona nije bila sveobuhvatnija, inkluzivnija i stručna, kako bi javnost bolje razumela o čemu se zapravo radi.

Predsednica opozicionih Socijaldemokrata (SD) Tanja Fajon kaže da je poraz vlade na referendumu znak da birači žele promene.

„Nepoverenje u ovu vladu je izuzetno, premijer Janša bi trebao da podnese ostavku“. U suprotnom, Fajon sugeriše da bi opozicija mogla da traži glasanje o poverenju vladi i predlože svog kandidata za novog premijera.

Predsednik stranke Levica (L) Luka Mesec misli da je rezultat referenduma znak da se „Slovenija politički budi“ i da ljudi žele što pre da se organizuju prevremeni parlamentarni izbori.

Sporni zakon u kampanji pred referendum branilo je svega nekoliko političara vlasti, dok su na drugoj strani bili brojniji – predstavnici civilnog društva, struka, aktivisti i opozicija, nevao je Mesec, dodajući da „veruje da bi na izborima Janšina vlada uverljivo izgubila“.

Referendumu je prethodila žestoka debata o izmeni Zakona o vodama a najveća tačka sporenja jeste odredba koja reguliše naročito izgradnju hotela, prodavnica i restorana u blizini mora, reka i jezera.

Stav protivnika jeste da bi novi zakon bio u interesu privatnih investitora i da bi ograničio javni pristup vodi i ugrozio njen kvalitet.

Suprotno tome, vlada je tvrdila da je cilj da se putem koncesija pridobiju dodatna sredstva za održavanje vodenih površina i kanala i da bi zakon koristio manjim lokalnim zajednicama.

Spor oko izmene Zakona o vodama, kako se tumači, odražava povećane političke tenzije u Sloveniji u vreme kada se Janšina vlada suočava sa optužbama da guši demokratske i medijske slobode.

Ministar za ekologiju Andrej Vizjak rekao je za javnu televiziju TV Sovenija da je referendum zloupotrebljen i da su ciljevi vlade loše interpretirani.

Referendum je održan pošto su se građanske i ekološke grupe udružile u „Pokret za vodu koja može da se pije“ i prikupile više od 50.000 potpisa u kojima se tražio referendum.