Slovenija tuži Hrvatsku zbog banke

Reč je o potraživanjima nekadašnje Ljubljanske banke Zagreb iz 80-ih godina prošlog veka, kada je ta banka kao pravna prethodnica sadašnje Nove Ljubljanske banke (NLB) poslovala u Hrvatskoj.

Tokom rasprave koja je javna, zastupnici obe strane predstaviće svoja viđenja o predmetu tužbe i odgovarati na dodatna pitanja članova velikog sudskog veća koje mora da odluči da li je sud u Strazburu nadležan za taj predmet, s obzirom da su na njemu tužbe država protiv država retkost, a po pravilu preuzima slučajeve vezane za kršenje ljudskih prava pojedinaca i grupa ljudi. Ako se proglasi nadležnim, u nastavku postupka odlučuje o meritumu predmeta i tužbenom zahtevu, a odluka suda je konačna, objavila je agencija Hina.

Slovenija u tužbi koju je usmeno predstavila visoka predstavnica vlade za pitanja sukcesije Ana Polak Petrič tvrdi da Ljubljanska banka Zagreb proteklih 30-ak godina, uprkos brojnim sudskim postupcima koje je pokretala u Hrvatskoj, nije mogla da naplati svoja stara potraživanja u Hrvatskoj iz 80-ih godina prošlog veka. Reč je prvenstveno o potraživanjima nastalim kreditiranjem preduzeća, ali i građana, a slovenačka strana tvrdi da je tako oštećena za 429,5 miliona evra.

U tužbi se navodi i da su hrvatske vlasti svojim „sistematskim“ intervencijma u sudske procese koje je pokrenula Ljubljanska banka, onemogućile naplatu starih potraživanja od preduzeća poput IPK Osijek i Ina.

Hrvatska je na taj način, kako se tvdi u tužbi, kršila više odredaba konvencije o ljudskim pravima koje garantuju pravo na korišćenje imovine, pravo na pošteno suđenje i korišćenje pravnog leka, te pravo na jednakopravan tretman u postupku pred sudom. Za državnu tužbu Slovenija se odlučila nakon što je Evropski sud za ljudska prava 2015. odbio da razmatra individualnu tužbu Ljubljanske banke protiv Hrvatske u istom predmetu, navodeći kako je reč o slovenačkoj državnoj banci.

Pozivajući se na slovenačke medije, Hina prenosi ocene da, tužba Slovenije u Strazburu zbog duge istorije prepirenja o poslovanju Ljubljanske banke u Hrvatskoj i njenih potraživanja i dugova, ima „pravnu ali i političku dimenziju“.

U Hrvatskoj se, tvrde slovenački mediji, smatra neopravdanim i pokušajem „kompenzacije“ presude Evropskog suda za ljudska prava prema kojoj je Slovenija, na osnovu presude istog suda, morala vratiti staru deviznu štednju hrvatskih štediša banke nakon više od 20 godina.