Foto: Pixabay / Clker-Free-Vector-ImagesIstraživanja Eurostata za prvo tromesečje 2020. godine ukazuju na pad u broju radnih sati na primarnom poslu u odnosu na poslednje tromesečje 2019. godine. Ovo je prvo tromesečje u kome su na tržište rada uticale COVID-19 mere koje su preduzele države članice EU.
U Evropskoj uniji, između poslednjeg kvartala 2019. i prvog kvartala 2020. godine, indeks ukupnog broja realizovanih radnih sati na primarnom zaposlenju (računa se uzimajući 2006. godinu kao referencu sa indeksom od 100 poena) naglo je pao sa 101,9 indeksnih poena na 96,8 indeksnih poena, što odgovara smanjenu od 5,1 indeksnih poena.
Sve zemlje članice Evropske unije, čiji su podaci dostupni, osim Finske, doživele su pad indeksa ukupno realizovanih radnih sati na primarnom poslu u periodu između poslednjeg kvartala 2019. i prvog kvartala 2020. godine. Najveći pad zabeležen je u Italiji (-9,7%), a slede Slovačka (-8,7%), Grčka i Austrija (obe po -7,9%). Nasuprtom tome, Finska je zabeležila porast od +0,2%.
Ovo je prvo tromesečje u kome su na tržište rada uticale COVID-19 mere koje su preduzele države članice EU.
U EU, pad ukupno realizovanih radnih sati na primarnom poslu u periodu između poslednjeg kvartala 2019. i prvog kvartala 2020. godine vidljiviji je kod žena nego kod muškaraca : -5,2% za žene nasuprot -4,9% za muškarce.
U 17 država članica EU, žene su bile više pogođene kada govorimo o stvarnom radnom vremenu u početnom period COVID-19 krize. Najveći pad kod žena primećen je u Italiji (-10,3%) i Slovačkoj (-10,2%), a slede Grčka (-8,3%), Austrija (-7,8%) i Portugal (-6,3%).
Najveći pad kod muškaraca primećen je u Italiji (-9,3%) i Austriji (-8,0%), a slede Mađarska (-7,9%), Malta i Slovačka (oba -7,6%).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
