Smanjenje deficita najveći izazov

Reč je o ekonomskim izazovima koje je pred novu francusku administraciju stavila Evropska komisija ukazujući na hitnu potrebu za merama koje bi izbalansirale neravnoteže, uključujući i prekomeran budžetski deficit. Le Mer, imenovani proevropski konzervativni ministar ekonomije u novoj vladi Eduarda Filipa, izjavio je da Francuska mora da sprovede uspešnu reformu tokom petogodišnjeg mandata novog predsednika Emanuela Makrona.

„Francuska će ispuniti svoju evropsku obavezu koja se odnosi na smanjenje deficita. Ali mi to ne radimo da bismo ugodili Evropskoj komisiji, već zato što je to dobro za Francusku“, rekao je Le Mer na zajedničkoj konferenciji za novinare sa nemačkim kolegom Volfgangom Šojbleom u Berlinu.

Prema Zakonu o finansiranju za 2017, javni dug bi do kraja godine mogao biti smanjen sa 96,3 odsto, koliko je iznosio na kraju 2016, na 96 odsto BDP-a, ali taj cilj je uslovljen godišnjom stopom rasta od 1,5 odsto. S druge strane, procenjuje Dembik, sa prenesenim rastom od samo 0,7 odsto u prvom kvartalu 2017, prognoza francuske vlade izgleda nedostižno.

– Francuski ekonomski rast stabilno ide prema jedan odsto, čineći svaki trajni pad deficita i javnog duga složenijim. Francuskim finansijama u 2017. potrebno je 185 milijardi evra (u poređenju sa 187 milijardi u 2016), čineći Francusku drugim, po obimu pozajmice, zajmoprimcem u Evropskoj uniji, odmah posle Italije. Ali, uprkos visokoj zaduženosti, Francuska ima koristi od poverenja investitora zbog svog statusa kao jednog od „ne tako loših zajmoprimalaca“ u evrozoni – ističe Dembik.

Kad je reč o obveznicama sa kratkim rokom dospeća, ovaj analitičar podseća da ih Francuska refinansira po negativnim stopama, a one sa dužim rokovima dospeća, stope su se primakle istorijsko niskom nivou. Prosečna stopa prinosa na desetogodišnje obveznice iznosi 0,92 odsto, što je pad sa 2,28 odsto, koliko je zabeleženo 2012. Činjenica je, takođe, da je razlika u stopama između desetogodišnjih francuskih i nemačkih obveznica ponovo pala na 46 baznih poena naspram maksimuma od 78 poena s početka godine, što prema oceni analitičara Sakso banke predstavlja pozitivan znak.

– Trend pada spoljnog duga Francuske, koji je posledica zaduživanja u vreme finansijske krize, nastavlja se do 2018. dostigavši 1,5 odsto BDP-a, što je značajan pomak u poređenju sa 2,5 odsto u 2007. Teret duga, posmatrano kroz prizmu procenta u BDP, niži je u Francuskoj, nego u većini evropskih zemalja, pre svega u Velikoj Britaniji, Italiji i Španiji, sa izuzetkom Nemačke. Sve ukazuje na to da će rast kamatnih stopa imati marginalni uticaj na javne finansije u narednih pet godina. Zbog roka dospeća sedmogodišnjeg francuskog duga, rast kamatnih stopa od jedan odsto uticaće samo 0,14 odsto godišnje na opterećenost dugom. Čak i u slučaju značajnije finansijske i ekonomske degradacije, odnosno skoka kamatnih stopa desetogodišnjih obveznica na četiri odsto, zatim godišnje inflacije na dva odsto i rasta BDP-a od jedan odsto, teret duga ne bi dostigao nivo iz 2012. godine – zaključuje Kristofer Dembik.

Nema razloga za odliv kapitala

– Udeo javnog duga u posedu nerezidenata dostigao je, krajem 2016, najniži nivo u prethodnih deset godina (58,5 odsto u poređenju sa prosečnih 60 odsto). Odliv kapitala, zabeležen u poslednjem kvartalu prošle godine, može se objasniti rastom političkog rizika uoči francuskih predsedničkih izbora. S obzirom na to da su izbori završeni, može se reći da nema razloga da se ovaj trend nastavi. Doduše, na odliv kapitala uticalo je i ponašanje japanskih investitora koji su od januara do septembra 2016. masovno kupovali francuske (na račun nemačkih) obveznice, a onda su ih u četvrtom kvaratalu prodavali – objašnjava Kristofer Dembik.