Smanjenje zagađenosti bi donelo uštede EU od 183 milijardi evra

Većina smoga u Zapadnoj Evropi dolazi od prevoza, dok u Istočnoj Evropi zagađenje uglavnom proizvodi grejna mreža. Probleme sa zdravljem kao posledicu udisanja štetnih gasova imaju najviše deca uzrasta do pet godina.

„Clean Air Challenge izveštaj, izrađen u saradnji sa konsultantskom kućom Deloitte, dolazi kao odgovor na nalaze Evropske Komisije koji otkrivaju da je smog odgovoran za čak 10 odsto ranih smrti u svetu, ili čak 400.000 umrlih građana godišnje u Evropi što će koštati Evropsku Uniju neverovatnih 475 milijardi evra između 2018. i 2025. godine. Ova cifra predstavlja 2.9 odsto prosečnog godišnjeg GDP-a“, navodi se u saopštenju ove kompanije.

Izveštaj je predstavljen juče na svečanom prijemu u Briselu, u prisustvu brojnih evropskih političara i stručnjaka iz industrije.

“Clean Air Challenge izveštaj nudi praktična rešenja koja mogu da pomognu poboljšanje zdravlja naših građana i samim tim budu od koristi za celokupno društvo. Moramo da počnemo sa usvajanjem ovih smernica širom Evropske Unije bez odlaganja”, izjavio je Jerzy Buzek, predsedavajući Komisije evropskog parlamenta za industriju, istraživanja i energetiku, i bivši predsednik Evropskog Parlamenta.

Diego Pavia, izvršni direktor kompanije InnoEnergy ističe da je šokantno da sa današnjim stepenom tehnološkog razvoja smog i dalje predstavlja toliki rizik za zdravlje stanovništva.

“Ovaj izveštaj predstavlja upozorenje na koje bi svi trebalo da obrate pažnju. Veoma je važno da se Evropa uhvati u koštac sa izazovom obezbeđivanja čistog vazduha zbog zdravlja ljudi, ali i zbog zdravlja ekonomije. U InnoEnergy-u volimo da se direktno suočavamo sa problemima i ovo nije izuzetak. Ne samo da radimo na daljem istraživanju kako bismo pronašli praktična rešenja, već takođe aktivno tražimo prilike za podršku ambicioznim preduzetnicima sa planom da stanu na put zagađenju prouzrokovanom smogom”, kaže Pavia.

“Ne smemo da zaboravimo da loš kvalitet vazduha različito utiče na ljude. Postoje velike razlike u uzrocima i efektima smoga u različitim geografskim oblastima., ali ono što je zajedničko za sve je da su najmlađi uvek među najpogođenijima. Ponosni smo što sarađujemo sa InnoEnergy-em na nalaženju rešenja za jedan ovako veliki problem”, rekla je Irena Pichola, partner i direktor za konsultantske usluge održivog razvoja Centralne Evrope iz Deloitte-a.

Prema poslednjim podacima Svetske zdravstvene organizacija (SZO) svake godine u Srbiji zbog zagađenja vazduha prerano umre više od 5.400 ljudi. Analiza uticaja kvaliteta vazduha na zdravlje ljudi u periodu od 2010. do 2015. godine, uz pomoć najsavremenijeg softvera SZO, pokazala je da povećana količina emisije štetnih supstanci u vazduhu direktno utiče na povećanu smrtnost građana. Urađena su istraživanja o uticaju na zdravlje azot dioksida (NO2) i ozona (O3), a u 11 gradova, kao i analiza koliko emisija suspendovanih čestica (PM10) u vazduhu utiče na zdravlje.

Zaključak stručne javnosti je da ukoliko bi zagađenje tim česticama smanjili za 10 mikrograma po metru kubnom broj smrtnih slučajeva bi se prepolovio.