Šmit: Svi problemi u BiH mogu se rešavati samo dijalogom

Šmit je u intervjuu za državni javni servis – BHRT istakao da trenutna blokada rada državnih institucija nikome ne donosi dobro.

„Blokade nikada ne doprinose uspehu i ne donose dobro. U Nemačkoj se kaže: ‘Bolje da razgovarate jedni s drugima, nego da razgovarate o drugima'“, kazao je on povodom odluke predstavniak RS da zbog nametnutog zakona o zabrani negiranja genocida ne učestvuju u radu institucija BiH.

Šmit je istakao da se ne sme dopustiti da BiH na svom putu ka Evropskoj uniji doživi neuspeh ili da zastajkuje na tom putu.

„Na ovaj put pozivam izabrane predstavnike države BiH“, rekao je visoki predstavnik u BiH.

Govoreći o svom nedavnom susretu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, Šmit je kazao da je zbog budućnost BiH „potrebno razgovarati s glavnim gradovima u regiji“ i da je to ono što on radi.

„Važno je razgovarati i o pripremama za samit zapadnoevropskih zemalja, koji će biti održan u oktobru, kao i o poboljšanju privredne saradnje zemalja Zapadnog Balkana. To su bile teme o kojima smo razgovarali“, naveo je on.

Visoki predstavnik je odbacio kritike da se svojim stavovima u vezi sa izmenama Izbornog zakona BiH svrstao na stranu Hrvatske demokratske zajednice (HDZ).

„Ja sam impresioniran koliko ‘čitača misli’ ima u regiji, jer te misli o kojima se izveštava i koje su, navodno, skrivene u mojoj glavi, uopšte nisu tu. Puno je bolje raditi na rešenju, na izmenama Izbornog zakona koje, između ostalog, moraju uključivati borbu protiv izbornih prevara. Osim toga, mora se obezbediti da se ispoštuju odluke Suda za ljudska prava u pogledu učešća ‘ostalih'“, naglasio je Šmit.

Prema njegovim rečima, u vezi sa izmenama Izbornog zakona, iako je teško, „mora se sesti za sto i naći zajedničko rešenje, jer to i jeste uloga politike“.

„Evropska unija i međunarodna zajednica vrlo rado će u tome pomoći, ali odgovornost za ovo leži na odabranim predstavnicima ka različitih stranaka i naroda u BiH“, kazao je Šmit i dodao da će raditi na tome da se poboljša situacija stanovnika u BiH, a ne političara.

Ocenio je da se moraju obezbediti određeni pravni uslovi, vladavina prava, što će za neke biti neugodno, ali da je to neophodno, a kako je dodao, u tom pogledu korisiće sve mogućnosti koje mu stoje na raspolaganju.

Prema njegovim rečima, merilo o tome da li se situacija u BiH poboljšala biće stav mladih ljudi da li žele da ostanu i žive i rade u BIH.

Govoreći o mogućnosti zatvaranja OHR-a, Šmit je naveo da za to ne postoji vremenski plan, već samo zadatak – da se dođe do situacije kada OHR više neće biti potreban BiH.

„Želim da, u političkom smislu, upozorim da to ne znači da će se međunarodna zajednica posle toga prestati zanimati za BiH, jer su ljudi ovde previše propatili. Zadatak ostaje, funkcionalnosti ostaju, samo možda na neki drugi način“, naglasio je visoki predstavnik.

Dodao je da je stekao utisak da ljudi u Sarajevu, Banjaluci, Mostaru žele isto – da žive zajedno i da mogu zajedno da se razvijaju.