Dobro došli u sezonu smoga: Kako će zagađenje vazduha određivati gde i kada putujemo?

Moje prve reči tokom božićnog putovanja u Hanoj prošle godine nisu slutile na dobro: „Izgleda kao scena iz filma ‘Blade Runner’, piše Danijel Sajfert (Daniel Seifert) za BBC.

“Provirio sam kroz prozor aviona, očekujući da ugledam glavni grad Vijetnama kako treperi na zalasku sunca. Umesto toga, baš kao u distopijskom naučno-fantastičnom filmu iz 1982. godine, dočekao me je pokrivač sive, prljave magle koja je gušila svetla grada. Kao oprezni putnik, dvaput sam proverio rezervacije u hotelu, uzeo osiguranje, pažljivo se spakovao. Ali postojala je jedna stvar na koju nisam računao: smog.

Srećom izmaglica Hanoja – koja je tada dostigla „veoma nezdrave“ nivoe prema Indeksu kvaliteta vazduha (AQI) – na kraju je nestala. Međutim, prve dane sam proveo u paničnom kupovanju maski za vazduh, stisnutih očiju zbog slabih glavobolja i odlažući lagane šetnje po živahnim ulicama.

Dobrodošli u sezonu smoga

Opasno zagađenje vazduha – bilo da dolazi od šumskih požara, poljoprivrede, industrijskih emisija ili čak intenzivnog praktikovanja kremacije – sada je uobičajeno za stanovnike i putnike širom sveta. Dok se gradovi guše, ovi postupci se teško čiste.

U Nju Delhiju, u kojem je nedavno zabeležen nivo zagađenja vazduha 30-35 puta veći od bezbedne granice koju je preporučila Svetska zdravstvena organizacija (SZO), bilo je zabranjeno bacanje petardi tokom Divalija, živopisnog festivala koji se nalazi na vrhu liste mnogih tura. Zabrana je uglavnom ignorisana i pirotehnika se koristila širom grada, što je dodatno pogoršalo kvalitet vazduha.

Mnoga mesta vide „toksične vazdušne sezone“ kao novu normalu: žalostan i neizbežan deo kalendara. Nažalost, ovo drastično zagađenje može dovesti do toga da posetioci u potpunosti izbegavaju zemlje u tim periodima. Kraj godine je ključno vreme za putovanja i odmore, ali se na mnogim destinacijama poklapa sa nižim temperaturama koje zadržavaju zagađivače blizu tla.

Neke zemlje koje su najviše pogođene smogom takođe u velikoj meri zavise od dolara turista. Bangladeš je, na primer, 2022. godine bio rangiran kao peti najgori u svetu po kvalitetu vazduha – ipak 4,4 odsto BDP-a ove zemlje dolazi od turizma. Egipat, koji je na devetom mestu po kvalitetu vazduha, oslanja se na turiste koji podržavaju jedan od 12 lokalnih poslova.

Moć vazduha

S obzirom da klimatske promene pogoršavaju globalno zagađenje vazduha, nacije i putnici će verovatno početi da posmatraju svež vazduh kao dragoceni prirodni resurs.
Brajs Merkl Sasaki (Bryce Merkl Sasaki), digitalni nomad koji je mnogo putovao po jugoistočnoj Aziji, primetio je da se na mnogim mestima pogoršala situacija u poslednjih nekoliko godina.

„Smog je definitivno bio problem tamo gde smo živeli u zapadnom TajlanduĆ. Mnogo puta kada smo hteli da idemo na putovanje biciklom duž reke, vazduh je bio toliko loš da smo odlučili da ostanemo unutra“, priseća se on.

Kada se preselio u ruralnu Kambodžu kao menadžer marketinga lokalne umetničke škole i cirkusa, borio se sa prašinom i izmaglicom koja se ponavljala. „Kao neko ko je radio u turističkoj industriji, mogu reći da su najmaglovitiji dani definitivno značili da će manje turista doći u cirkus te noći.”

Sa 6,5 miliona smrtnih slučajeva koji se pripisuju lošem vazduhu svake godine, ovo pitanje je sada istaknuto na globalnim zdravstvenim agendama. Osim očiglednih simptoma respiratornih bolesti, izloženost zagađenom vazduhu povezana je sa većim rizikom od dijabetesa, gojaznosti, raka, neplodnosti, pa čak i demencije.

Svež vazduh je toliko vredan da je postao i suvenir, a mnoge zemlje, uključujući Island, Italiju i Kanadu, prodaju svoj konzervirani lokalni vazduh zabavljenim i zavidnim posetiocima. (Ironično, ovi marketinški trikovi stvaraju dodatni ugljenični otisak svojom proizvodnjom, koji dodatno pogoršava kvalitet vazduha.)

Praktična rešenja

A šta se može uraditi? Tehnologija bi mogla biti od pomoći našim plućima, barem na lokalnom nivou. Tim u Insight SFI, istraživačkom centru za analizu podataka pri Univerzitetu grada Dablina, razvija aplikaciju koja može da locira zagađenje vazduha u Dablinu. Aplikacija će računati rute omogućavajući pešacima i biciklistima da prilagode svoje putovanje, zaobilazeći zagađenije delove grada. Kako se problem razvija, softveri poput ovog mogu postati deo naše svakodnevice, kod kuće i u inostranstvu.

U međuvremenu, zabrinjvajući kvalitet vazduha već menja odluke potrošača o putovanjima, kaže Cathy Feliciano-Chon, izvršna partnerka za APAC u FINN Partners, globalnoj marketinškoj komunikacijskoj agenciji koja se bavi turizmom i ugostiteljstvom.

„Posebno sada kada su iskustva na otvorenom i u prirodi postala još popularnija nakon pandemije. Tokom ovog perioda milijarde ljudi, zaglavljenih u hotelima, bolnicama i domovima, odjednom su postali svesni kako prirodno okruženje utiče na njihovo raspoloženje.“

Istorija odmora na čistom vazduhu

Naša opsesija zdravim vazduhom nije novost. Lekari iz viktorijanskog doba prepisivali su „promenu vazduha“ mnogim pacijentima, podstičući ih na miran odmor daleko od prljavih gradova, prema planinama, odmaralištima na moru i okrepljujućim pomorskim putovanjima. U Britaniji su mnoga takva letovališta, kao što su Bornmut i Torki, i danas popularna.

Gledajući dalje u prošlost, nezdrav vazduh ili „mijazma“ se još od davnina navodi kao uzrok lošeg zdravlja, toliko često da naziv za malariju koju prenose komarci potiče od „mala aria“, renesansnog italijanskog izraza za „loš vazduh“.

Nije ni čudo što su se neki hoteli požurili da dodaju određenu stavku u svoje budžete: industrijske HVAC (grejanje, ventilacija i klimatizacija) sisteme dizajnirane da ubiju buđ i prašinu na licu mesta.

Drugi objekti ciljaju na spavaću sobu: RH Guesthouse, butik hotel u Njujorku, ponosno nudi FreshBed, komplet od 50.000 američkih dolara koji propušta prečišćeni vazduh kroz dušek tako da gosti mogu da prilagode nivo temperature i vlažnosti za san koji obnavlja.

Putnici koji traže vazduh koji ulepšava takođe mogu mirno da spavaju. Krioterapija, koja izlaže telo ekstremno niskim temperaturama, sada je zastupljena u luksuznim spa centrima, koji promovišu uticaj čistog vazduha na obnavljanje cirkulacije kože kod putnika koji su pogođeni džet-legom. Doktori iz viktorijanskog doba bi to odobrili.

Budućnost „vazdušnog“ putovanja

Zemlje koje imaju sreću da se nalaze na vrhunskim lokacijama – prepunim čistog vazduha – postaju svesne svoje vrednosti. Studija iz 2020. koju je sprovela think tank organizacija TCI Research otkrila je da je kvalitet vazduha jedan od tri glavna konkurentska prodajna faktora za turizam u Evropi.

I već možete videti kako se ova tema pojavljuje u marketinškim kampanjama širom sveta. Kanadska turistička kampanja za 2023. pozvala je turiste sloganom „take your maple leave (igra reči – leave: odsustvo, maple leaf: javorov list – nacionalni simbol Kanade)“. Reklama prikazuje veselog Kanađanina kako stoji pored svetionika na jakom vetru i podstiče gledaoce da uživaju u „dašku svežeg vazduha u svetu punom stresa“.

Iste godine, australijska turistička atrakcija Tasmanija predstavila je svoju umirujuću kampanju „Dođi po vazduh“. U jednom video snimku nije bilo dijaloga, samo usamljeni plivač koji zaranja u talase, zvuk nemirnog morskog povetarca i završna poruka: „Dobrodošli ste i bez najave“. Ni njihov slogan kampanje nije prenaduvan – vazduh Tasmanije se redovno svrstava među najčistije na planeti.

Kako je neuprljan vazduh sve poželjniji, turisti su spremni da idu u ekstreme. Tokom letnje sezone 2022-2023, na Antarktiku je bilo više od 100.000 posetilaca koji su preplavili kontinent zbog njegovih zadivljujućih pogleda, oštrog vetra i samoće. Očekuje se da će taj broj porasti.

„To je najveća briga, a ekoturističke takse poput onih koje smo videli u Butanu i Novom Zelandu osmišljene su da to ublaže“, primećuje Feliciano-Chon. „Realnost je da se krećemo u pravcu gde će pristup ovim mestima biti luksuz, koji će moći da priušte samo imućni putnici.”

U nestabilnim vremenima, to je samo jedan od mnogih načina na koji se prekraja mapa putovanja.

Autorka je polaznica Danasove škole novinarstva.