„Smrtna kazna“: Azbest koji oslobađaju izraelske bombe ubijaće decenijama

Mineral koji predstavlja mali rizik za ljude kada nije oslobođen, ali koji je visoko kancerogen kada se rasprši i otpusti u atmosferu, azbest je prisutan u većini struktura u Gazi.

Tokom prošle godine, izraelske su bombe uzrokovale da se ogromne količine razbiju na sićušne čestice u zraku, koje potencijalno mogu uzrokovati rak kod onih koji ga udišu, što navodi stručnjake da kažu da će se o slučajevima raka verovatno izveštavati „decenijama“ u Gazi.

Prema procjenama UN, oko 800.000 tona ostataka iz bombardovanja raspršenih širom Gaze moglo bi biti kontaminirano azbestom.

Ovo je “smrtna kazna” za Palestince zarobljene u Gazi, rekao je vodeći stručnjak za azbest Rodžer Vili za Al Jazeeru.

‘Tragedija koja će se odvijati u godinama koje dolaze’

Izloženost azbestu ljudi uhvaćenih nakon svakog od izraelskih bombaških napada može se uporediti s onom oko Svetskog trgovačkog centra kada se srušio u Njujorku 11. septembra 2001, rekao je Vili.

Godinama kasnije, postalo je očito da su otrovne hemikalije, uključujući azbest, bile u oblacima prašine.

„Tada sam (2001.) predvideo da će više ljudi umreti od bolesti povezanih s azbestom nego što ih je ubijeno u napadima 11. septembra”, rekao je Vili.

Prema Zdravstvenom programu Svetskog trgovačkog centra, 4.343 preživelih i onih koji su prvi reagovali umrlo je od bolesti povezanih sa napadom upoređenju sa 2.974 ljudi koji su poginuli 11. septembra.

“Biće potpuno isto u Gazi”, nastavio je Vili.

“Koncentracije azbesta u zraku biće enormno visoke, a to je garantovani mezoteliom”, rekao je Vili, misleći na rak koji se obično formira u ovojnici pluća ili abdomena.

Izloženost azbestu takođe može rezultirati rakom pluća, grkljana i jajnika, kao i azbestozom, koju Američki nacionalni institut za rak opisuje kao “upalno stanje koje zahvata pluća koje može uzrokovati otežano disanje, kašalj i trajno oštećenje pluća”.

Mersi Borders preživela je napad na Svetski trgovinsi centar i smatrala se sretnom što je živa. Ali mogu proći decenije dok se ne pojave karcinomi povezani s azbestom.

Dast Lejdi umrla je od raka želuca 2015.

“Spasilačke ekipe 11. septembra… bile su izložene česticama azbesta 10 do 12 sati”, rekao je Vili.

„To je smrtna kazna… to će biti isto za ljude u Gazi“.

Ppređenja sa 11. septembrom važna je jer je to bio jedan od retkih incidenata u kojima je bilo moguće proučiti izloženost azbestu nakon eksplozije, rekla je Liz Darlison, izvršna direktorica dobrotvorne organizacije Mesothelioma UK.

“Vrlo je lako biti zaokupljen neposrednim posledicama” uništenja, rekla je.

Neposredne opasnosti koje predstavljaju kopnene borbe i bombardiranja uvek imaju prednost pred dugoročnim opasnostima, istakla je.

Međutim, dugoročni učinci izloženosti azbestu predstavljaće “tragediju koja će se odvijati u godinama koje dolaze”, rekla je Darlison.

Godine 2016. Program Ujedinjenih naroda za životnu sredinu (UNEP) saopštio je da je profesionalna izloženost azbestu uzrokovala procenjenih 209.481 smrtnih slučajeva – više od 70 posto svih smrti od raka povezanih s radom.

Sveprisutni azbest u izbegličkim kampovima

Zbog svojih izolacijskih i vatrootpornih svojstava, azbest se naširoko koristio u građevinarstvu sve do kasnih 1980-ih, kada su zemlje širom sveta, uključujući Izrael, počele uvoditi ograničenja.

Izrael je u potpunosti zabranio upotrebu azbesta u zgradama 2011.

Otkako je započeo rat protiv opkoljene enklave, Izrael je rutinski bombardovao izbegličke kampove u Gazi gde je, saopštili su iz UNEP za Al Jazeeru, azbest pronađen “u starijim zgradama i privremenim šupama i proširenjima pronađenim u izbegličkim kampovima”.

U decembru je 90 ljudi ubijeno, a više od 100 je ranjeno u napadu na izbeglički kamp Džabalija na severu Gaze.

U junu je Izrael ubio više od 270 Palestinaca i ranio oko 700 drugih u napadu na izbeglički kamp Nuseirat.

Godine 2009. UNEP je saopštio da je pronašao jednu od najopasnijih vrsta azbesta, plavi azbest (krocidolit), u istim oštećenim zgradama i šupama u izbjegličkim kampovima u Gazi, kao i u kanalizacijskim cijevima, stanicama za pročišćavanje i objektima za uzgoj stoke.

Nema „sigurnog“ nivoa izloženosti

Najbolja stvar koju možete učiniti ako se azbest poremeti i prenese u vazduh je “ući u auto i odvesti se što dalje od njega”, rekao je Vili.

Rešenje koje jednostavno nije moguće za više od dva miliona Palestinaca naguranih u enklavi od oko 365 kvadratnih kilometara od kojih se, upozorio je UN, samo 11 posto smatra sigurnom zonom.

Nadalje, odgovarajući procesi čišćenja mogu trajati godinama i moraju ih provoditi profesionalci, rekao je Vili.

Kada je reč o Gazi kaže: “Imate razbijene komade azbesta na tlu, u zraku od eksplozije, a ljudi prolaze kroz to i udaraju ga celo vreme, tako da se nikada neće vratiti na sigurno dok se sve ne raščisti”.

Darlison je rekla da nakon eksplozije koja oslobađa azbest, jednostavno neće biti “sigurnog nivoa izloženosti”.

“Ono što vam treba je veliki znak s lobanjom i prekriženim kostima koji govori ‘Ne ulazite’, a samo stručnjaci koji nose punu opremu za dekontaminaciju smejuu biti blizu izloženosti”, rekla je.

Jako svesna štete koju azbest može prouzročiti, Darlison je rekla da “ne može podneti” gledati dim koji kulja od eksplozija u Gazi.

“Srceparajuće je znati da će nasleđe ovog rata trajati još mnogo godina”, rekla je.