Smrtonosni odroni u Brazilu posledica stihijske izgradnje i promene klime

Brza urbanizacija, loše planiranje, nedostatak finansiranja za subvencionisano stanovanje – sve to je pogodilo taj planinski grad u brazilskoj državi Rio de Žaneiro. Malo je urađeno kao odgovor na ponovljena upozorenja o rizicima izgradnje na padinama, rekli su za Asošijeted pres istraživači i državni službenici.

A sa dokazima koji ukazuju da klimatske promene izazivaju intenzivnije padavine, opasnost se samo povećala ne samo za Petropolis, već i drugde.

Više od 1.500 ljudi poginulo je u sličnim odronima poslednjih decenija u tom delu lanca Sera do Mar. Samo u Petropolisu od 1981. godine bilo je više od 400 smrtnih slučajeva od jakih oluja.

Antonio Guera, profesor geografije na Federalnom univerzitetu u Rio de Žaneiru, proučavao je vremenske katastrofe u Petropolisu skoro 30 godina. Posetio je desetine mesta gde su kuće i živote progutale bujice blata i istražio osnovne uzroke: „Kiša je veliki negativac, ali glavni uzrok je loše korišćenje zemljišta. Postoji potpuni nedostatak planiranja“, rekao je on za AP.

Nasumično širenje Petropolisa je nedavno. Smešten u planinama 70 kilometara od Rio de Žaneira i nazvan po bivšem brazilskom caru, Petropolis je bio među prvim planiranim gradovima u toj zemlji.

Raniji doseljenici su gradili kuće duž obale reke, ali poslednjih decenija prosperitet grada privukao je pridošlice iz siromašnijih regiona, a stanovništvo je naraslo na 300.000. Planinski obronci su sada prekriveni malim kućama zbijenim zajedno, koje su izgradili ljudi koji nisu u potpunosti svesni opasnosti. Mnogi su gradili bez dozvola jer ne mogu sebi priuštiti da to rade na drugom mestu.

Mnoga područja visokog rizika su još opasnija zbog krčenja šume i neadekvatne drenaže, rekao je Guera. Kako vreme prolazi, ljudi zaboravljaju katastrofe i vraćaju se u razorena područja, gradeći kuće na nesigurnom terenu.

Grad je prepoznao problem i 2017. godine vlasti su primetile da je 18 odsto grada, uključujući 20.000 domaćinstava, pod visokim ili veoma visokim rizikom. Još 7.000 bi takođe trebalo da bude preseljeno, prema planu grada uz izgradnju pristupačnih stambenih jedinica i zaustavljanje nove izgradnje u rizičnim područjima.

Guerra, Valverde, nevladine organizacije i stanovnici kažu da je malo urađeno da se ta vizija ostvari.

U Petropolisu je malo dostupnog prostora za novu, sigurnu izgradnju, a iseljavanje stanovnika iz postojećih domova je politički nepopularno.

Ali brazilski dnevnik „Folha de S. Paulo“, pozivajući se na zvanične podatke, izvestio je da je državna vlada Rija potrošila manje od polovine novca namenjenog za njen program sprečavanja katastrofa i reagovanje na njih.

Sekretarijat za građevinarstvo i infrastrukturu države Rio je agenciji AP odgovorio da su inspekcija, stambena politika i reaseljavanje odgovornost grada, a grad nije odgovorio na ponovljene zahteve za informacijama o tome.

I predsednik Brazila Žair Bolsonaro pokušao je da otkloni krivicu, rekavši da je budžet za preventivne mere ograničen.

Obilne kiše su tipične za taj region, posebno tokom leta koje je na južnoj hemisferi od početka decembra do kraja marta. Ali sa klimatskim promenama, kiše postaju sve jače, kažu stručnjaci.

U jugoistočnom Brazilu obilna kiša pada još od početka ove godine i to posle višemesečne suše, najgore u Brazilu u poslednjih devet decenija, u kojoj su rezervoari hidroelektrana na jugoistoku pali na nivoe koji su izazvali zabrinutost zbog mogućeg racionisanja struje.

Nacionalni centar za praćenje i rano upozoravanje na prirodne katastrofe je uoči ovonedeljne nesreće poslao upozorenje o „veoma visokom“ riziku za Petropolis, preporučivši vlastima evakuaciju stanovništva.

Dan kasnije 259 milimetara kiše palo je za samo tri sata – daleko najviše od 1932. godine, a evakuacije nije bilo.

Novinarima je u sredu guverner Rija Klaudio Kastro tvrdio da je potop bio „potpuno nepredvidiv“.