Smrznuta zemlja, šansa za Ukrajinu?

Zemlja vlažna od kiše, tragovi točkova ispunjeni vodom, blato. Takve slike uglavnom stižu sa frontova, otkako je ukrajinska vojska u prvoj polovini novembra ponovo zauzela Herson.

Istovremeno, kako kaže gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko, Rusija bombarduje ljude u „najgoroj zimi od Drugog svetskog rata“. Struje ima samo na po nekoliko sati i takva je situacija gotovo na čitavoj teritoriji Ukrajine.

Vlasti u Kijevu pokušavaju da pomognu ljudima tako što su organizovale šatore u kojima se greje i nabavile generatore za struju. Rusija je „već veoma ozbiljno uništila infrastrukturu i to neće biti brzo popravljeno“, kaže za DW stručnjak za Ukrajinu i Rusiju Minhenske konferencije o bezbednosti Niko Lange.

U Ukrajinu se isporučuju rezervni delovi za uništene trafostanice i drugu energetsku infrastrukturu, ali zamena „nekih transformatora ili određenih rezervnih delova“ zahteva dosta vremena, objašnjava Lange.

Evropska unija mora da se pripremi za izbeglice iz Ukrajine koje beže od hladnoće. „Ne bi trebalo da počnemo (sa pripremama) tek kada vidimo slike promrzlih ljudi iz Ukrajine“, kaže Lange.

Još jedan talas izbeglica deo je Putinovih kalkulacija, smatra Margarete Klajn iz berlinske Fondacije nauka i politika (SVP), koja savetuje nemačku vladu. Dok spremnost za prijem novih izbeglica u nekim zemljama EU opada, Kremlj, kaže, pokušava da zabije klin razdora između zemalja Unije.

Veliki ruski gubici

Bombardovanje Ukrajine očigledno ima još jedan cilj: ruskoj vojsci je hitno potrebna pauza, smatra Klajn. „Imaju velike materijalne i ljudske gubitke.“ Očigledno je da vojnici koji su mobilisani tek na jesen nisu od velike pomoći. „Da bi se povećala borbena efikasnost oružanih snaga, nije dovoljno na prečac poslati na front loše obučene i loše opremljene rezerviste.“

Čini se da je ove zime najvažniji strateški cilj ukrajinskih oružanih snaga da ruskoj vojsci ne daju vremena da poveća efikasnost. I dok se civilima sa dolaskom zime približava i humanitarna katastrofa, temperature ispod nule mogle bi Ukrajini da obezbede vojnu prednost.

Čekajući smrznuto tlo

Na istoku zemlje, tamo gde je ruska vojska zauzela velike delove Luganske oblasti, ukrajinske oružane snage „zavise od smrznutog tla“, kaže ukrajinski ekspert Niko Lange. Naročito na severoistoku zemlje, vojska ima „veliki broj vozila na točkovima“. Da bi ukrajinska vojska mogla da „igra na svoju snagu – mobilnost“, potrebno joj je smrznuto tlo.

I zaista, ako je verovati vremenskoj prognozi, ovih dana će na severoistoku Ukrajine biti mraza. „Čim se zemlja zamrzne, mislim da će biti više potencijala sa ukrajinske strane“, očekuje Lange. „Izgleda da se to čeka.“

Problem s kojim se suočava ukrajinska vojska trebalo bi da bude rešen za samo nekoliko nedelja: intenzivna upotreba zapadnih artiljerijskih sistema dovodi do njihovog velikog habanja. Centar za popravku oružja kao što je nemačka pancer-haubica 2000, trebalo bi da bude spreman za rad „do sredine decembra“ u Slovačkoj na granici sa Ukrajinom, najavila je nemačka ministarka odbrane Kristin Lambreht za „Frankfurter algemajne cajtung“. „Nemačka industrija je sada zauzeta izgradnjom servisnog centra“, rekla je Lambreht. „Za to je obezbeđen veliki paket sa oko 14.000 rezervnih delova.“

Nedostaje municije

„Ukrajina želi da iskoristi ovaj trenutak. Njena vojska je pokazala da može veoma pametno da iskoristi slabosti ruske strane“, kaže berlinska analitičarka Margarete Klajn. Međutim, ukrajinskoj vojsci nedostaje municije, upozorava Niko Lange iz Minhenske bezbednosne konferencije. „Ukrajina, na primer, mnogo brže troši rakete za sisteme protivvazdušne odbrane nego što se proizvode.“ To se odnosi i na jednostavnu artiljerijsku municiju, kojom Rusija raspolaže u neograničenim količinama.

Rat u Ukrajini sada se pretvara u trku za municijom. Putin, kaže Lange, procenjuje da će ukrajinski PVO-sistemi ostati bez municije. Istovremeno, 50 država koje podržavaju Ukrajinsku kontakt-grupu, sa SAD na čelu, isporučuju dodatne protivvazdušne sisteme. „Ukrajinska protivvazdušna odbrana postaje sve bolja“, smatra Lange. Rusija reaguje na to i zato u svom vazdušnom ratu na civilnu infrastrukturu lansira još više raketa srednjeg dometa, kao i dronova.

Zimska faza rata Rusije protiv Ukrajine je kao povlačenje konopca. Ishod očigledno zavisi od toga da li će Kijev moći da, uz zapadnu pomoć, ublaži humanitarne potrebe, da li će ukrajinska protivvazdušna odbrana biti dodatno ojačana i da li će ukrajinska vojska moći da smrznutoj zemlji poremeti jedinice Kremlja duž linije fronta.

S obzirom na patnje ljudi, nemački eksperti ne vide šansu da se brzo sklopi mir. Naprotiv: „Ne vidim nikakvu spremnost ruske strane da ozbiljno pregovara u ovom trenutku“, kaže Margarete Klajn, iz berlinske Fondacije nauka i politika.