Snabdevanje gasom u fokusu samita EU i Ukrajine

U velikim delovima severne hemisfere beleži se vrtoglavi rast računa za energente, što je postalo jedno od gorućih pitanja za Brisel, dok je, s druge strane, Kijev najviše zabrinut zbog toga što će gasovod Severni tok 2 između Rusije i Nemačke zaobići Ukrajinu.

Ukrajinska vlada negoduje zbog odluke Berlina da nastavi sa projektom i tvrdi da nije uzeta u obzir prilikom donošenja odluke. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski kaže da taj gasovod predstavlja opasnost po nezavisnost njegove zemlje.

“Snabdevanje energijom je preduslov za nezavisnost i nacionalni suverenitet Ukrajine zato što Severni tok pokreće nove izazove za Ukrajinu pored onih već postojećih”, rekao je Zelenski na samitu u Kijevu, prenosi Euronjuz.

Zvaničnici Evropske unije obećali su veću podršku Ukrajini i rekli da blok pokušava da osigura da se snabdevanje Ukrajine nesmetano odvija ove zime, usled zabrinutosti zbog pouzdanosti ruske isporuke.

“Takođe ćemo blisko sarađivati sa vama na povećanju kapaciteta snabdevanja gasom iz država članica EU. To uključuje i mogućnost rada na aranžmanima za preokret toka dodatnog gasovoda iz Slovačke”, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, ali i naglasila da “Ukrajina ostaje i mora ostati pouzdana tranzitna zemlja” za snabdevanje gasom u Evropi.

Pitanje snabdevanja gasom, kako za Ukrajinu tako i za evropska tržišta, našlo se poslednjih nedelja u fokusu nakon pada temperatura i skoka cena gasa. Ukrajina, kao i pojedine evropske zemlje, krivicu prebacuju na Rusiju, najvećeg evropskog snadbevača gasom, i njenu državnu kompaniju Gazprom.

Kako navodi VOA, Ukrajina se takođe plaši da bi njeno snabdevanje iz Rusije moglo da bude prekinuto zbog nastavka tenzija između dve zemlje, koje uključuju status poluostrva Krim koje su okupirali Rusi i tekuće borbe sa separatistima u istočnoj Ukrajini.

Poziciju Ukrajine dodatno će ugroziti i očekivano pokretanje gasovoda Severni tok 2 koji će ruski gas dovoditi direktno u Evropu, ali će zaobići Ukrajinu, zbog čega bi Kijev mogao svake godine da izgubi preko milijardu evra, što bi dobijao zahvaljujući tranzitnim taksama.
Ovo je bio 23. samit Ukrajine i EU, a održan je u vreme dok rat na istoku Ukrajine sa snagama koje podržava Kremlj ulazi u osmu godinu, a Zelenski se nalazi pod sve većim pritiskom zbog unutrašnjih reformi i dugotrajne borbe Ukrajine sa korupcijom.

Pored fokusa na energetsku situaciju, navodi Euronjuz, zvaničnici EU su razgovore usmerili i na primenu pravosudnih reformi i antikorupcionih mera u Ukrajini, navodeći da su zadovoljni dosadašnjim napretkom, ali i naglasivši da više toga mora da bude učinjeno da bi se osiguralo da najznačajnije institucije i pozicije u vlasti budu u potpunosti operativne i nezavisne.

“Problem je što postoje dve institucije koje veoma dobro funkcionišu u Ukrajini ali su pod opsadom oligarha, ali i snaga iz predsednikove sopstvene stranke, a to su Nacionalni biro za borbu protiv korupcije i specijalno tužilaštvo protiv korupcije. Zato postoji velika borba oko političke nezavisnosti ove dve institucije koje su od ključnog značaja”, istakao je Gustav Gresel iz Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR).

Zvaničnici EU su na samitu ponovili svoju potpunu podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine po pitanju ilegalne aneksije Krima, nakon što su prošle nedelje odobrili sankcije za još osam ruskih državljana.

Uoči održavanja samita Evropski savet najavio je sankcije protiv osam pojedinaca koji su odgovorni za “sprovođenje ruskog zakona” u okupiranom Krimu. Ovim se broj pojedinaca koji su kažnjeni zbog ruske okupacije ukrajinskog poluostrva Krim popeo na 185, zajedno sa 48 kompanija i drugih pravnih subjekata.