"SNS je odlučujuća za stabilnost u Srbiji"

… što je veoma važno jer Srbija predstavlja ključnu zemlju na Balkanu, koja je od velikog značaja za stabilnost u regionu. Imali smo sastanak sa dr- žavnom sekretarkom u Ministarstvu unutrašnjih poslova, sa direktorom policije. Razgovarali smo o unutra- šnjoj bezbednosti, o borbi protiv terorizma, policijskoj saradnji… Imali smo i sastanak sa ministrom odbrane, na kojem smo razgovarali o vojnoj saradnji i veoma smo opširno diskutovali o političkim pitanjima sa novoizabranim predsednikom i dosadašnjim premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem, kao i sa ministarkom za evropske integracije Jadrankom Joksimović. Susreli smo se, takođe, sa predstavnicima Grupe prijateljstva sa Nemačkom srpskog parlamenta. Posebno nam je to zna- čajno jer bismo želeli da intenziviramo saradnju između naših stranaka CDU/CSU i Srpske napredne stranke, kaže u razgovoru za Danas Hans-Peter Fridrih, bivši ministar unutrašnjih poslova Nemačke, zamenik predsedavajućeg poslaničke grupe CDU/CSU u Bundestagu i savezni poslanik CSU zadužen za evropsku politiku i koordinaciju, koji je u utorak i sredu zajedno sa kolegom iz Bundestaga Florianom Hanom boravio u zvaničnoj poseti Srbiji.

 Da li ste se sreli i sa predstavnicima drugih stranaka, osim sa SNS?

 – Imali smo organizovane sastanke sa predstavnicima SNS jer vidimo da je to stranka koja je odlučujuća za stabilnost u Srbiji, da ona predstavlja kreativnu snagu, kada se radi o politici u ovoj državi. Naravno da i druge stranke učestvuju i imaju značaj u političkom životu, ali za nas koji smo iz poslaničke grupe CDU/CSU nemačkog parlamenta važno nam je da se susretnemo sa našom sestrinskom strankom iz Evropske narodne partije i da zajedno sa našim političkim prijateljima dogovaramo saradnju. Želimo da produbimo saradnju sa SNS, možda uz učešće ostalih stranaka iz Evropske narodne partije, kao što su FPO iz Austrije i Fides iz Mađarske.

 Šta su, prema vašem mišljenju, glavni zadaci srpskih vlasti u narednih nekoliko meseci kada je reč o nastavku evropskog puta države?

– U okviru pregovaračkog procesa otvoreno je osam poglavlja. Koliko vidimo, zahtevi postavljeni u poglavljima su veoma visoki, ali Srbija napreduje i to je vidljivo. U međuvremenu je otvoreno pitanje pravosuđa i reforme pravosuđa. Srbija će morati da nastavi da se kreće u pravcu rešavanja tih pitanja i pribli- žavanja Evropskoj uniji. Preostaje i rešavanje kosovskog pitanja, ali tu postoje jasni signali i jasna politika koja teži rešenju navedenog pitanja. Želimo da i ostala poglavlja koja još nisu otvorena budu pripremljena toliko dobro da ih u trenutku otvaranja bude moguće brzo završiti.

Kako ocenjujete tempo briselskog dijaloga Beograda i Prištine? Čini se da je taj proces trenutno „na staklenim nogama“.

– Za nas je teško da to spolja gledano procenimo, ali vidimo da je premijer Srbije veoma odlučan da nastavi takav dijalog, kako to u budućnosti ne bi predstavljalo prepreku za pridruživanje Srbije Evropskoj uniji.

Kako gledate na situaciju na Zapadnom Balkanu, budući da je Nemačka inicirala Berlinski proces za čvršće povezivanje u regionu, uzimajući u obzir činjenicu da je nedavno obnovljena retorika o „velikoj Albaniji“?

– Berlinski proces je izuzetno važan za stabilnost i za ravnotežu u regionu. Veoma nam je drago što Srbija igra u tom procesu veoma konstruktivnu i pozitivnu ulogu, ali moramo reći da smo zabrinuti zbog situacije na Balkanu. Ima država za koje možemo reći da postoji opasnost da u njima dođe do destabilizacije odnosa.

Koje su to najkritičnije države regiona?

 – Situacija je teška u Makedoniji, što ima veze sa činjenicom da veći broj manjina iz parlamenta treba da se uključi u vladu. Takođe je teška situacija u Albaniji, gde je doneta odluka da što pre budu organizovani ponovljeni izbori, tako da se nadamo da će problemi biti prevaziđeni. Sve u svemu, Balkan je na dobrom putu i mi smo optimistični. Želimo da podržimo i podstaknemo dijalog, saradnju i povezivanje zemalja regiona.

Kako ocenjujete ruski uticaj u regionu i da li smatrate da je taj uticaj intenziviran u poslednjih nekoliko godina, pošto ima i takvih gledišta?

– Ne bih mogao da uporedim aktuelnu situaciju sa stanjem u prošlosti, ali znam da postoji istorijska bliskost između Srbije i Rusije i da je ona od značaja u političkom radu. Mislim da je to potpuno legitimno. Srbija ima pravo da razvija odnose i da ima veze sa svim političkim snagama i sa svim zemljama u kojima ima interese, kao i da radi na razvoju svojih ekonomskih i političkih odnosa.

Može li prema vašem mišljenju „razvod“ Velike Britanije od EU da uspori dalji tok evropskih integracija država poput Srbije?

 – Da li će Bregzit uticati na dalje proširenje EU u ovom trenutku se ne može znati. Ne znamo ni kakve će biti posledice pregovora koji će se voditi u naredne dve godine, ne znamo da li će to dovesti do većeg integrisanja i približavanja zemalja unutar EU ili će možda doći do razvoja nekih novih oblika saradnje. Sve to još uvek je nepoznato. Ono što je sigurno jeste da što imamo više problema u EU utoliko manje možemo da radimo na proširenju.

U Nemačkoj će ove jeseni biti održani izbori. Kakav ishod očekujete?

– Mislim da su građani Nemačke razumeli da je ugled koji uživa kancelarka Merkel u Evropi i u svetu veoma značajan, naročito sada u te- škoj situaciji u kojoj se svi nalaze. Mislim da će zbog toga Unija koja se sastoji od CDU i CSU dobiti mnogo glasova na izborima. Ono što će biti odlučujuće jeste da pronađemo koalicionog partnera s kojim ćemo moći da formiramo stabilnu vladu, jer za Nemačku je prilično neverovatno da ćemo biti u stanju da ostvarimo apsolutnu većinu. Mi se nadamo da će liberali, koji sada nisu u parlamentu, sada preći cenzus i da ćemo u njima imati pouzdanog koalicionog partnera.