Američka katastrofa

Možda bi senator Mark Rubio, kandidat novoizabranog predsednika Donalda Trampa za državnog sekretara, trebalo da upozori svog šefa da bi takva briljantna geopolitička razmišljanja mogla da navedu Ruse na razmišljanje o povratku Aljaske.

Tramp je istinski neznalica čije je znanje o svetu ograničeno na ono što je stekao gledajući televiziju.

Tokom njegovog prvog predsedništva, svetski lideri, posebno mnogi evropski političari koje je sreo, bili su opčinjeni njegovom mentalnom tabula rasa. Jednom kada je uhvaćen sa knjigom u ruci – Biblijom, to je bilo na fotografisanju u crkvi Svetog Džona tokom protesta zbog ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda u Vašingtonu.

Kao da neznanje nije dovoljno loše, novoizabrani američki predsednik smatran je odgovornim za seksualni napad i osuđeni je prestupnik, prijatelj nativista i rasista, zaverenik za puč i razbojnik, i serijski lažov koji hvali vrline izmišljenog kanibala.

On je klasičan prevarant – i čini se da više od polovine američkih glasača ne može da ga se zasiti.

Mnogo pre predsedničkih izbora 2024, američka politička klasa je znala sve što je trebalo da se zna o Trampovoj nesposobnosti za taj posao, ali oni nisu pokleknuli.

Dvaput opozivan tokom svog prvog mandata, senatori njegove stranke dva puta su proglasili Trampa sposobnim da bude lider najveće demokratije na Zapadu.

Republikanski senatori, koji su dva puta glasali za oslobađanje Trampa, odbili su da trajno diskvalifikuju Trampa sa mesta predsednika SAD i time namerno i direktno omogućili njegov povratak.

Efekti talasa ove katastrofe idu mnogo dalje od stavljanja ružnog lica na američki san. Oni potkopavaju temelje političkog poretka širom sveta.

Kakav kredibilitet sada imaju zapadne demokratije da zahtevaju da se bilo koji režim ili političar pridržava međunarodnih pravila i normi?

Kako da pošteno sramotimo Aleksandra Lukašenka i Nikolasa Madura ovog sveta kada poriču rezultate izbora koje su izgubili?

Kakav kredibilitet i efekat možemo očekivati u prozivanju laži Vladimira Putina o njegovom ubilačkom ratu u Ukrajini, kada SAD imaju predsednika koji iznosi alternativne činjenice?

Čuvena je Lenjinova izjava da će kapitalisti, iz sopstvenih interesa, prodati boljševicima konopac kojim će ih boljševici kasnije obesiti.

Američka politička klasa nadmašila je Lenjinova očekivanja. Trampovi pomagači ispleli su konopac bezakonja, vezali omču, stavili našu kolektivnu glavu unutra i obesili američku Republiku – sve bez ikakve pomoći boljševika.

Jednog dana će mudri studenti pokazati kako je sve to posledica aktuelne informatičke revolucije, koja verovatno ima veći uticaj na društvene odnose i javni diskurs nego što je to nekada imao pronalazak štampe.

Pre nego što pokušamo da razumemo zašto se čini da postojeće institucije nisu u stanju da procesuiraju ove revolucionarne promene istovremeno čuvajući liberalno-demokratski poredak, treba da primetimo da ovo ne bi bio prvi put da se veliki i razrađeni zajednički poduhvati završe cviljenjem.

Osnivači Amerike, izuzetno talentovana grupa suptilnih političkih mislilaca i talentovanih pisaca, razmišljali su o mnogim zamkama koje bi mogle da poremete njihov predloženi sistem vlasti, briljantno ga braneći u The Federalist Papers.

Ali uprkos njihovoj svesti o ljudskoj gluposti i ličnoj oholosti, nisu mogli da podignu institucionalne bedeme da zaštite Ustav SAD od nekadašnjeg voditelja rijaliti programa i vlasnika izbora za mis univerzuma.

Čovek koji je navodno nenajavljen ušetao u svlačionicu punu polugolih tinejdžerskih takmičarki, gura zamršeni i inspirativni projekat Prosvetitelja preko ivice.

Tramp to, naravno, ne radi sam. Njegovi pomagači su ne samo američka politička klasa već i neke izuzetno bogati ljudi (uključujući najbogatiju osobu na svetu), i što je najvažnije, 77 miliona američkih glasača.

Poslednji put kada je velika nacija čiji je uticaj u svetskim poslovima bio daleko izvan njenih granica pala pod vlast mržnjom ispunjenog demagoga, bilo je potrebno 12 godina i 70 miliona mrtvih pre nego što je Zapad počeo da skuplja komade.

Izgradnja i održavanje liberalnog institucionalnog poretka zahteva godine, ako ne i generacije, napornog rada, kao i vizionarske javne službenike i povremeno čudo.

Koliko će vremena trebati da se obnovi ono što će Tramp uništiti? Pod najboljim okolnostima moramo čekati četiri godine da dobijemo odgovor.

Nisam optimista iako je dobar prijatelj psiholog smatra da je moje osećanje samo znak senilnosti.

Autor je američko-poljski sociolog i istoričar, emeritus profesor na Univerzitetu Prinston. Auto je knjige „Zlatne žetve“ (Golden Harvest), Oxford University Press, 2012.

Copyright: Project Syndicate, 2025.
www.project-syndicate.org

Danas ima ekskluzivno pravo objavljivanja u Srbiji