Šolc u Kijevu: Nema razumnih razloga za nagomilavanje ruske vojske blizu Ukrajine

Posle sastanka sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, Šolc je rekao da „niko ne treba da sumnja u odlučnost i spremnost EU, NATO-a, Nemačke i SAD“ u slučaju invazije Rusije na Ukrajinu, prenela je američka agencija Asošiejted pres.

Šolc je kazao i da pitanje članstva Ukrajine u vojnim savezima nije na dnevnom redu i dodao da je čudno što Moskva to pitanje predstavlja kao „ozbiljan spoljnopolitički problem“, prenela je ruska agencija TASS.

Nemački kancelar je ukazao da je „nešto što apsolutno ne dolazi u obzir postalo problem“, navodeći da sloboda zemalja da se pridruže vojnim savezima, kao jedan od temeljnih helsinških principa, ne može biti predmet razgovora.

On je izbegao pitanje o mogućim isporukama oružja iz Nemačke u Ukrajinu, rekavši jedino da vlada u Berlinu svaki takav zahtev razmatra pojedinačno.

„Želeo bih još jednom da ponovim da Nemačka pruža najveću finansijsku podršku Ukrajini i to će biti nastavljeno sa naše strane“, naveo je Šolc.

Zelenski je posle sastanka sa Šolcom rekao da se u Ukrajini „danas odlučuje o budućnosti evropske bezbednosne arhitekture“.

Stanovnici Kijeva su dobili pisma od gradonačelnika u kojima ih poziva „da brane svoj grad“, a u stambenim zgradama su postavljene smernice ka najbližem skloništu.

Šolc će sutra iz Kijeva otputovati u Moskvu, u pokušaju da doprinese smanjenju tenzija i da spreči invaziju Rusije na Ukrajinu.

Moskva negira da planira invaziju, ali je nagomilala više od 130.000 vojnika u blizini Ukrajine, i prema tvrdnjama SAD, razmestila dovoljno oružja da odmah započne napad.

Kremlj je danas nagovestio da je spreman da nastavi pregovore sa Zapadom o bezbednosnim pitanjima koja su dovela do ukrajinske krize, čime je povećao nadu da možda neće da izvede invaziju na Ukrajinu narednih dana, od čega Zapad sve više strahuje.

Ostaju, međutim, otvorena pitanja o namerama ruskog predsednika Vladimira Putina, dok zemlje širom Evrope evakuišu diplomate iz Ukrajine.

Putin se danas sastao sa ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovom koji mu je predložio da nastavi pregovore sa Zapadom o ruskim bezbednosnim zahtevima.

Na Putinovo pitanje da li ima smisla nastaviti diplomatske napore, jer bi Zapad mogao da pokuša da uvuče Rusiju u „beskrajne pregovore“ bez rezultata, Lavrov je odgovorio da su mogućnosti za razgovore „daleko od iscrpljenih“ i predložio nastavak pregovora, preneo je AP.

„Pregovori ne mogu da traju beskonačno, ali ja predlažem njihov nastavak i proširenje u ovoj fazi“, rekao je Lavrov.

Moskva je tražila garancije od Zapada da NATO neće primiti u članstvo Ukrajinu i druge bivše sovjetske republike, da će alijansa obustaviti razmeštanje oružja u Ukrajini i da će povući snage iz Istočne Evrope.

Iako su SAD i njihovi saveznici glatko odbili te zahteve Moskve, Vašington je ponudio dijalog o ograničenjima za raspoređivanje raketa u Evropi, ograničenjima vojnih vežbi i drugim merama za izgradnju poverenja, naveo je Lavrov danas.

Više o odnosima Srbije i Rusije, Srbije i Kine kao i prognozama vezanim za Ukrajinsku krizu slušajte u Danasovom podkastu.

Ruski predsednik Vladimir Putin podržaće reakciju Rusije na odgovore SAD i NATO-a o bezbednosnim garancijama u odgovarajućem trenutku, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Španski list „Pais“ u osvrtu kaže da je Zapad suočen s „velikom Putinovom igrom“, jer „ruski predsednik više ne može da uzmakne ako ne dobije rešenje s osetnim zadovoljenjem njegovih zahteva, budući da bi ga to veoma koštalo i na unutrašnjoj i međunarodnoj pozornici“.

Ambasador Srbije u Ukrajini Aca Jovanović rekao je za N1 da, prema procenama ambasade u Ukrajini, boravi oko 300 državljana Republike Srbije od kojih je, procenjuje se, oko 100 u Kijevu. Jovanović je rekao da se građani javljaju ambasadi i interesuju, kao i da su neki već ranije, pre odluke o preporukama napustili Ukrajinu. On kaže da ne treba dizati paniku, ali da se treba ponašati u skadu sa situacijom.

Dok ukrajinska kriza i forsirani strah od ruske invazije iz dana u dan pumpaju cene sirove nafte na svetskom tržištu, akcije na azijskim i evropskim berzama padaju, što je posledica zabrinutosti ulagača zbog jačanja napetosti između SAD i Rusije, piše sajt Energija Balkana pozivajući se na izveštaje svetskih agencija.