Šolc: Zaštita Ukrajine, ali ne po standardima NATO

Zemlje poput SAD, Ujedinjenog Kraljevstva, Nemačke i Francuske počele su da razgovaraju sa Ukrajinom o tome kako da obezbede da potencijalni posleratni mirovni sporazum između Kijeva i Moskve poštuju obe strane, kako Rusija ne bi iskoristila takvo primirje da se pregrupiše i napadne svoje susede ponovo u budućnosti, piše portal Politiko.

Šolc je u Bundestagu naglasio da je jasno da takve bezbednosne garancije za Ukrajinu „neće odgovarati članu 5 Ugovora o NATO“.

Kancelar je aludirao na klauzulu o međusobnoj odbrani vojnog saveza, koja predviđa da se napad na jednu zemlju NATO mora tretirati kao napad na sve članice.

U praksi, klauzula člana 5 je glavna zaštitna garancija, posebno za ranjivije zemlje poput Baltika, jer to znači, na primer, da bi SAD intervenisale svom svojom vojnom moći ako bi Rusija napala.

Za Ukrajinu, međutim, koja je u petom mesecu borbe protiv ruske invazije, Šolcove primedbe moraju zvučati posebno obeshrabrujuće, jer je Nemačka, zajedno sa Francuskom, uskratila toj istočnoevropskoj zemlji jasan put ka članstvu u NATO 2008. godine, podseća Politiko.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je u martu tvrdio da Rusija ne bi napala njegovu zemlju da je bila članica NATO. Šolcove primedbe sugerišu da Ukrajina ni u budućnosti neće moći da računa na direktnu vojnu podršku NATO.

Zemlje NATO su indirektno podržale Kijev u ratu sa Rusijom slanjem tenkova, artiljerije i drugih vrsta naoružanja, ali su oprezno pazile da se ne upliću direktno u rat.

Kancelar je predočio da bezbednosne garancije za Ukrajinu „moraju biti prilagođene specifičnoj situaciji u zemlji, ali nije iznosio više detalja, jer tvrdi da je to proces koji je daleko od kraja i ne može se konkretizovati.

Šolc je sugerisao da Zapad treba da iskoristi svoje „veoma efikasne sankcije protiv Rusije“, koje bi mogle biti ukinute ili ublažene ako Rusija pristane na razuman mirovni sporazum sa Ukrajinom, odnosno da ih ponovo uvede ako dođe do kršenja mirovnog sporazuma.