Šolc želi koaliciju sa Zelenima i liberalima

Drugoplasirana Hrišćansko-demokratska unija (CDU) odlazeće kancelarke Angele Merkel koju je predvodio Armin Lašet obezbedila je podršku 24,1 odsto građana. Na trećem mestu su Zeleni sa 14,8 odsto, pa sledi Partija slobodnih demokrata (FDP) sa 11,5 odsto.

„Birači su bili veoma jasni“, rekao je Šolc u ponedeljak na konferenciji za novinare. On je ukazao da su njegova partija SPD, Zeleni i FDP osvojili značajan broj novih glasova na izborima dok je konzervativna CDU pretprela gubitak od devet procentnih poena u odnosu na prethodnu izbornu trku. „

I zato imamo očigledan mandat koji su definisali građani ove zemlje“, rekao je Šolc, ministar finansija i vicekancelar u odlazećoj vladi.

Zeleni i slobodne demokrate su se dogovorili da održe međusobne konsultacije pre nego što uđu u zvanične pregovore, rekao je u ponedeljak lider FDP Kristijan Lindner.

Pored toga što mogu da zaključe sporazum o podeli vlasti sa SPD, što bi bila tzv. „semafor-koalicija“ po tradicionalnim bojama stranaka, Zeleni i FDP bi mogli da podršku daju i tzv. „Jamajka koaliciji“ sa CDU.

Dok su izborne ankete prognozirale tesan izborni rezultat između SPD i CDU, Lašet je rekao da će njegova partija i on „učiniti sve da formiraju vladu“, ukazujući na čvrstu rešenost da stupi na funkciju kancelara.

Međutim, nakon što su rezultati glasanja pokazali da je SPD u prednosti za 1,6 odsto procentnih poena u odnosu na CDU, koja je zabeležila najgori rezultat u svojoj istoriji, Lašet je, prema pisanju Gardijana, sledećeg dana imao skromniji nastup, ali nije odavao utisak da je odustao od svoje namere.

Iako rezultati glasanja „ne mogu, ne smeju i neće zadovoljiti Hrišćansko-demokratsku uniju“, lider CDU je rekao na konferenciji za novinare da oni ne daju mandat za sastavljanje nove vlade nijednoj od dve najveće stranke.

Od ovakvog Lašetovog stava se, prema pisanju britanskog lista, distanciralo nekoliko političara iz redova konzervativaca koji su ga podržali na izborima.

„Drugo mesto se ne može shvatiti kao mandat za sastavljanje nove vlade“, napisao je na Tviteru Markus Zeder, premijer Bavarske, koga su mnogi konzervativci favorizovali za kandidata za kancelara umesto Lašeta.

Zeder je na konferenciji za novinare govorio o „razočaravajućim rezultatima“ i „porazu koji se ne može ublažiti“.

„Mislim da je veliki broj birača bio iziritiran onim što je Lašet rekao u nedelju“, rekao je politikolog Andrea Romele na nemačkoj državnoj televiziji ARD. „Mislim da su shvatili da to nije baš mudar potez.“

Mihael Krečmer, premijer Saksonije, gde je u nekoliko izbornih okruga u kojima je CDU imala vlast pobedu odnela ultradesničarska Alternativa za Nemačku (AfD), rekao je da je izborni rezultat „zemljotres“ koji njegovoj stranci ne daje „moralno ovlašćenje“ da vodi sledeću vladu.

„Na ovim izborima CDU nije bila prvi izbor. Očito je bilo zastupljeno raspoloženje za promenu, a protiv CDU“, rekao je Krečmer na televiziji MDR.

Koalicioni pregovori bi mogli da traju mesecima mada je Šolc u nedelju uveče rekao da je uveren da će Nemačka imati novu vladu do Božića. Nakon prethodnih izbora 2017. prošlo je više od pet meseci pre nego što je potvrđeno imenovanje Merkelove za kancelarku.

Tada su i propali koalicioni pregovori između CDU, Zelenih i FDP.

Prelaznu vladu do formiranja nove će predvoditi Merkel koja će ako bude bila na funkciji 17. decembra, oboriti rekord nemačkog kancelara s najdužim stažom koji je u novije vreme držao Helmut Kol.

To bi značilo, kako piše Bi-Bi-Si, i da će krajem oktobra otputovati u Rim na godišnji samit G-20, gde bi mogla da se sastane sa svetskim liderima koji su se već pozdravili sa njom.