Španija: 3.000 sunčanih sati godišnje i malo solarnih panela

Razloga za to je nekoliko. Najpre, energija, baš kao i voda, je u Španiji bila srazmerno jeftina u poređenju s drugim zemljama EU. Zato su svuda neumorno radili i klima uređaji i to „do daske“, a i navodnjavalo se bez razmišljanja – bar u mnogim delovima zemlje, gde voda dolazi desalinizacijom mora, za šta je opet potrebna energija.

Drugi je razlog korupcija. Španjija je, kao i ostatak EU, već početkom novog milenijuma počela s eksploatacijom solarne energije, ali državne subvencije su obično odlazile u pogrešne ruke pa je prethodna vlada čak uvela porez na solarne panele za električnu energiju.

Tek kad je 2018. na vlast došao sadašnji premijer, Pedro Sančez, među prvim odlukama nove vlade bilo je ukidanje poreza na solarne panele. Sledeće godine su uvedeni i novi, jednostavniji propisi o postavljanju solarnih panela na krovove kuća.

Prva „sunčana“ kuća Madrida

To je jedva dočekao Injaki Alonso, arhitekta i ekološki aktivista, koji je fasciniran onim što se događa u Nemačkoj, pogotovo stambenim zgradama koje ne samo da stvaraju dovoljno energije za svoje potrebe, nego viškom snabdevaju druge korisnike.

Odmah nakon što je Španija uvela nove propise, s prijateljima sličnih stavova Alonso je krenuo u izgradnju stambenog objekta sa 17 stanova u radničkoj četvrti Madrida, Usera. Od 2021. ta zgrada s drvenom konstrukcijom proizvodi električnu energiju:

„Sve je išlo brzo, mada smo mi bili prva stambena zgrada takve vrste u Madridu“, kaže Alonso za DW.

Prema statistikama Zajednice španske solarne industrije UNEF, samo u prošloj godini je došlo još 1,2 gigavata energije od sunca tako da je trenutni kapacitet negde oko 3,2 gigavata.

To je, u poređenju s drugim evropskim zemljama i mogućnostima Španije zapravo još uvek premalo – samo negde oko 8 odsto potrošnje električne energije. Ali sektor solarne industrije već sad zapošljava negdje oko 60 hiljada radnika, a već do 2030. ova industrija računa da će se od Sunca dobijati možda i 14 gigavata.

Za jednu kuću: 5-6 hiljada evra koji se isplate za 5-6 godina

S druge strane se razmišlja i o privatnoj proizvodnji, mada paneli za sad uglavnom dolaze iz Kine – a poznate su poteškoće u isporukama.

Ismael Morales iz španske fondacije Renovables objašnjava da „Kinezi radije isporučuju Špancima nego Nemcima“, jer je nemačko tržište već polako zasićeno, konkurencija je velika, a i Kinezi u Španiji vide zemlju gde su potencijali za razvoj solarne energije veliki.

Trenutno u Španiji solarni uređaj za jednu porodičnu kuću košta nekih 5 do 6 hiljada evra, doduše bez sistema akumulatora za transport energije koji moraju da budu ugrađeni, ukoliko energija treba da se prepusti i drugim korisnicima. Takva investicija se u toj zemlji isplati za pet do šest godina, jer nema državnih subvencija za energiju koju takve privatne solarne mini-elektrane predaju u mrežu elektroprivrede – a gde je do sada bilo najviše prevara.

Bolje funkcioniše na lokalnom nivou

Iako nema državnih subvencija kod otkupa energije „iz kućne proizvodnje“, novac za takvu investiciju se može povoljnije dobiti na nivou opštine, a tu je i fond Evropske unije „Sledeća generacija“. Paula Santos iz Zajednice solarnog sektora tvrdi kako je potrebno tridesetak dana da jedna porodična kuća počne da proizvodi sopstvenu struju, dok bi „bez birokratije sve išlo još mnogo brže“.

Birokratija, odnosno dozvole i propisi su problem i za Enrika Bartleta Kastela s pravnog fakulteta Esade u Barseloni.

„Moramo da stvorimo jednostavniji i atraktivniji put do solarnih panela na krovovima kuća“. Trenutno su pre svega individualni korisnici oni koji žele takav izvor energije, „ali paneli postaju sve zanimljiviji i firmama, opštinama i udruženjima potrošača energije. Mi imamo već 47 takva udruženja“, kaže Morales. Međutim, to je daleko od, na primer, Nemačke – gde ima preko 1700 takvih udruženja.

Argument za okretanje ka energiji Sunca Santos vidi i u razvoju lokalnog i porodičnog biznisa, nasuprot monopola velikih energetskih koncerna.

„Ima mnoštvo različitih modela solarnih postrojenja, baš kao i oblika udruživanja, što otvara prostor za mnoge različite ponuđače. S obzirom da se mnogo toga odvija u saradnji s lokalnom upravom i kompanije su često lokalne“.