„Spasavanje” piva od klimatskih promena na neobičan način: Španski startap uzgaja hmelj – u magacinu

U magacinu blizu Madrida, pod LED rasvetom i nadzorom eksperata, u vertikalnim nizovima uzgaja se hmelj. Otkud glavni sastojak piva na tako neočekivanom mestu?

Razlog su klimatske promene.

Hmelju su za rast neophodni dugi letnji dani i blage temperature. Ovo su uslovi kakvi se trenutno sreću u Nemačkoj, Češkoj i severozapadu Sjedinjenih Američkih Država gde se hmelj tradicionalno gaji.

Međutim, istraživanja pokazuju da se usled sve češćih suša, izazvanih klimatskim promenama, smanjuje rod i kvalitet, što zadaje glavobolje globalnoj industriji piva.

Kroz ovakve izazove pivari su prošli i tokom 2022. Zbog ekstremne vrućine i sušnih uslova, u Nemačkoj je proizvodnja hmelja opala za 21 odsto, a situacija u Češkoj je bila još poraznija: prinosi su se smanjili za 40 odsto. U Sjedinjenim Američkim Državama zabeležen je pad od 12 odsto, piše portal Klima101.

Španski startup Ekonoke smatra da bi rešenje mogle da budu vertikalne farme hmelja u zatvorenom prostoru, bez zemljišta. Njihov hidroponski sistem, koji se napaja obnovljivom energijom, koristi gotovo 95 odsto manje vode u odnosu na klasične poljoprivredne zasade.

Tim od jedanaest agronoma, hemičara i biotehnologa kombinuje svetlo i prihranu u svom testnom postrojenju kako bi pronašao savršen recept koji bi najbolje odgovarao svakoj vrsti hmelja.

Kako prenosi Rojters, krajnji cilj je da se uveća proizvodnja elfa-kiselina i esencijalnih ulja zarad gorke i voćne arome u kojoj uživaju ljubitelji piva.

Za lišće, korenje i stabljike biljaka prikačeni su senzori koji mere niz različitih parametara, od vlažnosti do koncentracije ugljen-dioksida. Zahvaljujući strogim merama na polju higijene, kao što je nošenje zaštitne odeće, štetočine ostaju podalje od neobične hale sa hmeljom. Dakle, nasuprot ratarskim poljima, ovde se eliminiše potreba za primenom štetnih pesticida.

Planove za istraživanje i širenje finansira grupa Hijos de Rivera. Sledeći planirani koraci jesu uvećanje proizvodnje i implementacija automatizacije u postrojenju površine 1.200 kvadratnih metara u severozapadnoj Galiciji.

Iz startupa navode da bi, u idealnom slučaju, ovakvi zasadi hmelja mogli da se pozicioniraju kod pivara kako bi se ugljen-dioksid, emitovan tokom fermentacije, iskoristio za ubrzanje fotosinteze u biljkama. Povrh toga, filtrirana voda koja preostaje nakon proizvodnje piva mogla bi da se upotrebi za navodnjavanje.

Jedan od najvećih aktuelnih izazova sa kojim se Ekonoke suočava jesu visoki troškovi za energiju. Ipak, optimistični su i nadaju se normalizaciji cena.

A onda bi se stvorila mogućnost da ovakvi zasadi hmelja, kao što se startup i nada, niknu širom sveta – od Španije preko Ukrajine do afričke države Mali.