SPC između Moskve i Carigrada

P { margin-bottom: 0.21cm; }

–  Skup bi trebalo da se održi od 19. do 27. juna, ali je lista pravoslavnih crkva koje su odustale od puta na Krit sve duža, zbog čega je prošlog petka s Krita opozvan u Moskvu rukovodilac administrativnog sekretarijata RPC episkop solnečnogorski Sergije, koji je učestvovao u pripremi Sabora. Iz Moskovske patrijaršije je saopšteno da iz istih razloga šef crkvene diplomatije RPC mitropolit volokolamski Ilarion krajem prošle nedelje nije otišao na Krit, gde je trebalo da učestvuje u pripremi završnog saborskog dokumenta. Odluke ruskog Sinoda uticaće, navodno, i na dalje „kritske“ korake SPC, nezvanično tvrde visoki crkveni izvori našeg lista.

Iako je patrijarh srpski Irinej u pismu carigradskom patrijarhu Vartolomeju, objavljenom prošlog četvrtka na sajtu SPC uz stav Svetog arhijerejskog sabora o kritskom skupu od 25. maja, objasnio razloge što je Srpskoj crkvi teško da učestvuje na kritskom saborovanju, Danasu je u istog dana u visokim patrijaršijskim izvorima rečeno da to ne dovodi u pitanje patrijarhov odlazak na Krit 16. juna. Tamo se od kraja prošle nedelje, kako je nezvanično potvrđeno Danasu, nalazi mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije (Radović), kao član komisije koja priprema završni kritski dokument.

Prema nezvaničnim saznanjima našeg lista, stav u vrhu SPC o putu na Krit tokom vikenda menjao se takoreći iz sata u sat. Najpre je, navodno, bilo odlučeno da delegacija SPC, u kojoj su 24 episkopa, čija imena još nisu saopštena i šest savetnika ide na skup koji će se održati na Pravoslavnoj akademiji na Kritu, gde će zastupati svoj predlog o savetovanju i, eventualno, pokušati da u dnevni red ubaci „svoje“ teme, iako ih je Carigrad već odbacio. Potom je, kako se spekuliše, prevagnuo stav da se, ipak, sačeka današnja sednica ruskog Sinoda, a da se do tada srpske vladike uzdrže od komentara u medijima o učešću SPC na skupu na Kritu.

Zbog neslaganja sa ranije usvojenim predsaborskim dokumentima i Pravilnikom rada sabora, pre svega zbog ekumenizma – saradnje pravoslavnih sa ostalim hrišćanskim crkvama i narušavanja načela sabornosti, dosad su od učešća na skupu na Kritu odustale Bugarska, Antiohijska i Gruzijska pravoslavna crkva. Održavanje ovakvog sabora nije podržala ni Sveta Gora, koja je pod jurisdikcijom Carigrada. Carigradska patrijaršija, kao glavni organizator kritskog sabora, odbila je početkom juna, na vanrednoj sinodskoj sednici, predlog RPC da se „Sveti i veliki sabor na Duhove 2016“, čiji je moto „On je pozvao sve na jedinstvo“ pretvori u međupravoslavno savetovanje, što je prošle nedelje zvanično zatražila i SPC.

Pojedini ruski crkveni izvori ukazuju da je Sabor RPC početkom februara 2016. bez rasprave usvojio predsaborska dokumenta za Krit, nekoliko dana ranije usaglašena na skupu pravoslavnih poglavara u Šambeziju. Na ovom savetovanju se izašlo u susret RPC i zbog zategnutih rusko-turskih odnosa predstojeći sabor je „izmešten“ na Krit iz carigradske crkve Svete Irine, jedine koja u ovom gradu nikada nije bila pretvorena u džamiju, iako se nalazi u kompleksu Top kapi Saraja.

Sinod RPC je, kako se spekuliše, ovaj stav počeo da menja posle obraćanja Sinoda Ruske zagranične crkve Moskovskoj patrijaršiji povodom kritskog sabora, primedbi drugih pomesnih crkava, ali i zbog problema s kojima se zbog tog skupa, kao i zbog susreta sa papom Franjom, patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril počeo da suočava u samoj RPC. Ruska zagranična crkva je, između ostalog, upozorila da su tekstovi pojedinih predsaborskih dokumenata „dvosmisleni, da im nedostaje bogoslovska preciznost i da koriste eklesiološki jezik tuđ svetoj tradiciji Crkve“.

Grci protiv Kurana u Svetoj Sofiji

Savet prvaka grčke zajednice u SAD (HALC) pokrenuo je peticiju u kojoj od američke Komisije za međunarodne verske slobode traži da se suprotstavi „puzećem“ pretvaranju carigradske Svete Sofije u džamiju. Povod je odluka turskih vlasti da se tokom meseca Ramazana svakodnevno čita Kuran u pravoslavnoj crkvi Svete Sofije, koja je posle pada Carigrada pretvorena u džamiju, a od 1935. ima status muzeja. Zvanična Atina je već reagovala ocenom da je ponašanje Ankare na „ivici fanatizma“ i da je „neprimereno za moderno, demokratsko i sekularno društvo“. HALC smatra „neprihvatljivom“ inicijativu u turskom parlamentu da se Sveta Sofija ponovo pretvori u džamiju kao „simbol osvajanja Carigrada“ i već je Unesku uputio više od 25.000 potpisa protiv promene statusa ovog spomenika sa Liste svetske kulturne baštine.