SPD, predizborna kampanja i rat u Ukrajini

Istok Nemačke je pred pokrajinskim izborima. Skoro svaki drugi građanin kritikuje vojnu pomoć Ukrajini. Za SPD je to kamen spoticanja u predizbornoj kampanji, iako spoljna politika u pokrajinskim parlamentima ne igra nikakvu ulogu.

„Ne želim da moj novac ide u Ukrajinu“, kaže jedan čovek glasno i ljutito. U farmerkama i beloj majici stoji na vrelom letnjem danu na trgu Šlosplac u Drezdenu, glavnom gradu Saksonije. „Želim da moj novac ostane ovde i ide u naše škole“, dodaje dok podiže veliku tablu pričvršćenu na dugu drvenu dršku.

Tabla je očito teška, čovek mora da je drži obema rukama ispred grudi. „Ko glasa za Zelene, SPD, FDP ili CDU/CSU, glasa za rat i fašizam!“, piše na tabli. Reči „rat“ i „fašizam“ su podvučene.

Počela je predizborna kampanja. U tri istočnonemačke pokrajine, uključujući i Saksoniju, u septembru će se birati novi pokrajinski parlamenti. Za početak predizborne kampanje saksonska SPD je u Drezdenu postavila veliku binu. Ispred nje su redovi sedišta; okolo su zaštitne ograde. Tu nastupaju kandidati saksonske SPD a najavljen je i dolazak kancelara Šolca iz Berlina.

Olaf Šolc: Ne skrećimo sa puta

Interesovanje za sedišta je skromno – većina gledalaca radije stoji van ograda. To je simbolična slika za stanje SPD u Saksoniji. Njihova startna pozicija na izborima je loša. Otako su u Saksoniji 1990. održani prvi pokrajinski izbori nakon ponovnog ujedinjenja Nemačke, Socijaldemokrate su tamo uvek morale da se žilavo bore za mandate. A sada stranka u anketama jedva dostiže između pet i sedam procenata i mora da strahuje da će u septembru čak pasti ispod cenzusa od pet procenata.

Kancelar zna šta znači biti u zaostatku za drugima. Od saveznih izbora 2021. naovamo, SPD je na saveznom nivou pala za više od deset procenata i trenutno u anketama dobija samo polovinu podrške koju ima CDU/CSU, najveća opoziciona stranka u Bundestagu.

Glasan protest desničarskih ekstremista

U Drezdenu ga dočekuju glasni protesti. Na oko 100 metara od bine okupile su se pristalice saksonske AfD i partije Slobodni Saksonci sa bubnjevima i pištaljkama. Dovikuju Šolcu: „Odlazi“ i „Ratni huškaču“. Služba za zaštitu ustavnog poretka je klasifikovana kao te dve stranke kao ekstremnu desnicu. AfD u anketama ima podršku od oko 30 procenata – kao i CDU.

Rat u Ukrajini je, pored migracija, tema kojom desničari uspevaju da pridobiju podršku u Istočnoj Nemačkoj. U anketama znatno više ljudi nego na Zapadu zemlje odbacuje politiku nemačke vlade prema Ukrajini. Skoro svaki drugi je protiv isporuke oružja, a na sankcije uvedene Rusiji često se kritički gleda.

Spoljna politika se vodi u Berlinu, ne u Drezdenu

Pokrajinske vlade i parlamenti u pokrajinama uopšte nemaju ovlašćenja za vođenje spoljne politike. To je stvar savezne vlade i Bundestaga u Berlinu. „Radi se o pokrajinskim izborima, o tome šta mi ovde u Saksoniji želimo da uradimo“, Petra Keping iz saksonske SPD sa bine u Drezdenu i nabraja teme kao što su zdravstvo, nega, obrazovanje i plate.

Ali već na evropskim izborima početkom juna rat u Ukrajini imao je važnu ulogu. Ta tema je stalno bila prisutna na izbornim štandovima. Na tim izborima se pokazalo da su mnogi birači kaznili SPD, Zelene i FDP zbog nezadovoljstva politikom savezne vlade.

Pokrajinski izbori kao glasanje o saveznoj koaliciji

No čak ni kancelar nije započeo svoj govor temama koje su važne za saksonsku pokrajinsku politiku, već – ratom u Ukrajini. Govorio je o „kršenju evropskog mirovnog poretka“, kritikovao „imperijalističke snove“ ruskog predsednika Vladimira Putina koji, kako kaže, prelistava istorijske knjige i gleda šta je „neki car jednom imao“. „Granice ne smeju da se pomeraju silom“, naglasio je kancelar.

Putin, rekao je dalje Šolc, žrtvuje mnogo svojih sunarodnika. Skoro 400.000 muškaraca je do sada dalo svoje živote kako bi se teritorija Rusije „proširila za nekoliko kvadratnih metara“. On ne sme da uspe, rekao je kancelar, „i zato ćemo i dalje podržavati Ukrajinu.“

Nema nemačkih raketa na Rusiju

Ali Šolc se trudi i da ublaži zabrinutost građana koji strahuju da bi Nemačka mogla biti uvučena u rat. NATO je jasno stavio do znanja da rat u Ukrajini ne sme da eskalira u rat između Rusije i zapadnog odbrambenog saveza.

Zato on, kako tvrdi, uvek pažljivo odmerava pomoć Ukrajini i ne ispunjava svaki zahtev: „Sve te želje da svojim oružjem obaramo rakete i avione, da šaljemo vojnike tamo, to nije pravi put.“

Borbeni kancelar se sada zalaže za mirovne pregovore

Nemačka će i dalje podržavati Ukrajinu u odbrambenom ratu protiv Rusije. Istovremeno, nastojaće da postigne mir tako što će podržavati mirovne pregovore: „Bilo je mnogo razgovora, poslednji je bio u Švajcarskoj, gde su se okupile mnoge zemlje. I veoma sam srećan što je ukrajinski predsednik rekao da želi da Rusija bude prisutna na sledećem sastanku. To je takođe ispravno.“

Olaf Šolc je govorio oko 25 minuta. Nastojao je da deluje je borbeno i samouvereno. Pomoglo mu je i to što su graditelji bine odabrali velike zvučnike koji su postavljeni tako da ga gledaoci dobro čuju i pored bubnjeva i pištaljki nezadovoljnih građana.

Demonstrant sa tablom pred grudima se posle tog govora okrenuo prolaznici koja je stajala do njega: „Nema traže dobrovoljne priloge za Ukrajinu, pa neka im tako šalju novac“, izustio je razljućeno.