Specijalna dopisnica Kijev posta: “Rusija pokušava da prikaže NATO kao podlog agresivnog aktera i da dolije ulje na vatru na Balkanu“

Marija Zaharova, portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije, je odmah nazvala ovaj plan „jugoslovenskim scenarijem“, optužujući NATO da koristi municiju koja je izazvala rak tokom vojne intervencije u Jugoslaviji 1999.

Ovo je dobro poznat scenario koji Kremlj koristi godinama, a Kremlj ovog petka neće propustiti priliku da vodi informacioni rat protiv Zapada, ocenjuje Ivana Stradner, savetnica u Fondaciji za odbranu demokratije i naučna saradnica Instituta „Amerikan enterprajz“ i specijalna dopisnica Kijev posta sa fokusom na rusku informacionu bezbednost.

Dok Srbija danas obeležava 24. godišnjicu intervencije NATO-a u Saveznoj Republici Jugoslaviji, Rusija će, upozorava Stradner, „verovatno iskoristiti humanitarnu intervenciju NATO-a iz 1999. da opravda svoju trenutnu spoljnu politiku u Ukrajini, da prikaže NATO kao podlog aktera i da dolije ulje na vatru na Balkanu“.

Krajnje je vreme da Zapad da Moskvi da proba sopstveni lek.

Kremlj je, naglašava, dugo koristio intervenciju NATO-a na Kosovu da degradira legitimitet NATO-a.

Prošle godine, 24. marta, Ministarstvo spoljnih poslova Rusije objavilo je na Tviteru „danas se navršavaju 23 godine od kada je NATO počeo da bombarduje Jugoslaviju… tog dana je Zapad počeo da razbija međunarodni pravni okvir“.

Putin je, podseća Stradner, 2016. opisao intervenciju NATO-a na Kosovu i njegove „napade na Beograd“ kao oblike „agresije“.

Naglasio je kako su „udari projektila i bombi krajem 20. veka u centru Evrope… bili neka vrsta divljaštva, prosto divlje“.

Putin je i prošle godine na isti datum naveo da smo „svi bili svedoci rata u Evropi koji je NATO pokrenuo protiv Jugoslavije… Desilo se. Bez ikakvih sankcija Saveta bezbednosti UN“.

Putin je iskoristio intervenciju NATO-a da opravda svoj neovlašćeni rat u Ukrajini, predstavljajući to kao humanitarni napor u borbi protiv nacizma i rusofobije.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov opisao je kako je termin „genocid takođe povezan sa istorijom stvaranja Kosova kao nezavisnog bez ikakvog referenduma. I činjenica da oni sada pokušavaju da podrže otvoreno neonacistički, Banderov režim u Kijevu je takođe manifestacija genocida“.

Kremlj je, takođe, iskoristio intervenciju NATO-a iz 1999. da ojača legitimitet svojih aneksija ukrajinske teritorije.

Kremlj tvrdi da, pošto su u aneksiranim regionima Ukrajine održani izbori, za razliku od Kosova, njihov legitimitet kao nezavisnih regiona ne može biti doveden u pitanje.

Nakon što je 2014. Putin aneksirao Krim, ruski državni list Roskaja Gazeta optužio je Zapad za „otvoreno licemerje“.

List je naglasio kako je, dok se Krim „pridružio Rusiji kao rezultat narodnog referenduma“, NATO napravio „jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova“ bez traženja bilo kakvih izbora ili verifikacije nezavisnosti Kosova.

Putin govori o tome: „Dobro se sećam presude Međunarodnog suda pravde, koja kaže da regionu bilo koje države, koja koristi pravo na samoopredeljenje, nije potrebna dozvola centralnih vlasti zemlje da proglasi svoj suverenitet… i mnoge države sveta, uključujući i naše protivnike na Zapadu, priznale su ovu nezavisnost proglašenu jednostrano u odnosu na Kosovo… Isto smo uradili i sa republikama Donbasa“.

Dok je Kremlj koristio informativne operacije o intervenciji NATO-a 1999. kako bi opravdao svoj rat u Ukrajini, on takođe ima informativne operacije na Balkanu fokusirane na obezbeđivanje regionalne moći.

Tokom nedavnih pregovora Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa, Rusija je odbacivala legitimitet pregovora.

Rusija je optužila Zapad da vrši pritisak na Srbiju da prizna Kosovo; Rusija je takođe izjavila da se Zapad meša u odnose dve zemlje kako bi otvorio novi zapadni front na Balkanu protiv Rusije.

Ispod slojeva dezinformacija, Rusiju nije briga ni za Kosovo, ni za Srbiju. Rusija je napala napore Zapada da normalizuje odnose između Srbije i Kosova jer podriva regionalne ambicije Kremlja.

Oni koji negiraju nezavisnost Kosova vide Kosovo kao „srce Srbije“, jer tamo ostaju mnoge srpske pravoslavne crkve.

Sa trenutnim porastom srpskog nacionalizma, Putin je, uz pomoć predsednika Srbije Aleksandra Vučića, pojačao prosrpsku retoriku oko nezavisnosti Kosova kako bi stvorio stalno stanje eskalacije do deeskalacije sukoba.

Putin smatra da je ovaj stalni sukob neophodan da bi Srbija ostala u sukobu sa Zapadom i da bi se osiguralo da zadrži regionalni uticaj.

Ruska vlada i mediji optužili su NATO da je koristio osiromašeni uranijum tokom bombardovanja Srbije 1999.

Posle ove informativne kampanje, predsednik Srbije Vučić je najavio da će otvoriti istragu protiv NATO-a.

Sada postoje predmeti pred Višim sudom u Beogradu.

Ruski Sputnjik objavio je brojne članke na ovu temu na srpskom jeziku.

Kampanja je bila sveobuhvatna, a Sputnjik je čak napravio i oznaku za brzu pretragu, „osiromašeni uranijum“.

Dok Putin nastoji da cilja zapadni Balkan, ruska vlada je takođe iskoristila narativ da podrži svoj rat u Ukrajini.

Lavrov je ove nedelje optužio Britaniju da je pristala da „isporuči Ukrajini granate sa osiromašenim uranijumom“ i naveo da to „krši međunarodno i humanitarno pravo“.

Šta da radimo povodom toga?

Sa ratom u Ukrajini, Rusija ponovo pokušava da prikaže NATO kao podlog agresivnog aktera.

Ruska vojska kaže da su „informacije postale oružje“.

Ruski vojni stratezi Čekinov i Bogdanov tvrde: „U tekućoj revoluciji informacionih tehnologija, informacioni i psihološki rat će u velikoj meri postaviti temelje za pobedu“.

Ako su ruske kampanje dezinformacija nešto pokazale američkoj obaveštajnoj službi, onda je to da mogu da pomere javno mnjenje da mobiliše moćnu opoziciju protiv Zapada.

Čak i neke apsurdnije dezinformacije Kremlja, poput tvrdnji da su SAD koristile ptice selice i slepe miševe za širenje patogena, imaju uticaj jer je glavni cilj Kremlja da pojača neizvesnost u informacionom prostoru.

Ako neki ljudi veruju u dezinformacije, ovo je samo dodatna pobeda Kremlja.

Kako je ruska strategija dezinformisanja stvaranje konfuzije, trenutna strategija NATO-a da negira tvrdnje Moskve je nedovoljna.

Članci NATO-a koji proveravaju ruske dezinformacije samo dodatno stavljaju ruske dezinformacije u centar pažnje.

Umesto toga, Zapad bi trebalo da pokrene informativnu kampanju.

Stavljanje našeg sopstvenog narativa u informacioni prostor učiniće da Rusija preusmeri vreme, energiju i resurse u odbrambene, a ne u ofanzivne operacije.

U osmišljavanju jake informacione ofanzive, važno je razumeti koje informacije će biti ubedljive.

Informacije koje opravdavaju intervenciju NATO-a 1999, poput kršenja ljudskih prava od strane srpske vojske i kampanja etničkog čišćenja, neće odjeknuti kod proruske ili prosrpske publike.

Efikasna poruka bi razotkrila Rusiju kao nepouzdanog saveznika.

S obzirom na to da Rusija trenutno pokušava da destabilizuje Balkan, informativne operacije treba da podsete proruski nastrojene Srbe da im Rusija neće pomoći.

Iako se Rusija pridružila mirovnoj misiji na Kosovu predvođenoj NATO-om, Rusija ju je napustila 2003.

Efikasne informativne operacije bi trebalo da se „rugaju Putinu što je bacio svoju slovensku braću pod autobus“.

Informativne operacije mogle bi da šalju poruke u kojima se srpski nacionalisti pitaju „gde je bila Rusija 1999. da zaštiti svoju slovensku braću od zlog NATO-a?“

Nakon što je u glavama publike usadio seme sumnje u legitimnost Kremlja kao saveznika, informativne operacije bi trebalo da dovedu u pitanje status velike sile Rusije.

Ovo bi moglo da uključi ismevanje ruske isporuke oružja. Zapad bi mogao da objavi smešni mem sa nevidljivim S-300 koji putuje Dunavom.

Ovaj jednostavan mem bi stvorio pitanja oko sposobnosti Rusije da brani svoje saveznike čak i u najotpornijim proruskim umovima.

Što se tiče stalnih optužbi Rusije da NATO izaziva rak preko osiromašenog uranijuma, zapadne informativne operacije treba da istaknu ruske programe biološkog oružja.

Kenet Alibek, prvi zamenik direktora programa za biološko oružje Sovjetskog Saveza, rekao je 1999 za Nonproliferation Reviev: „Sovjetski Savez je bio u stanju da razvije jedan od najmoćnijih i najsofisticiranijih programa na svetu“.

Američki mediji bi trebalo da prošire istinu o ruskom kršenju Konvencije o biološkom oružju iz 1972.

Da bi ciljao srpsku publiku, Zapad bi trebalo da razgovara o implikacijama nuklearne katastrofe u Černobilju 1986. u Sovjetskom Savezu na Jugoslaviju.

Vreme je da počnemo da pobeđujemo u informacionom ratu protiv Kremlja.

Ruske ofanzivne informativne operacije su iskoristile intervenciju NATO-a u Jugoslaviji da prikažu Alijansu kao podlog i agresivnog aktera i da potkopaju mir i bezbednost na Balkanu.

NATO mora da upotrebi ofanzivne informativne operacije i udari Putina tamo gde zaista boli, zaključuje Stradner.