„Spektakl, farsa, predstava“: Rusija nemo posmatra kako Putin ide ka petom mandatu

Četvorosatni televizijski događaj, šest dana pre tradicionalnog godišnjeg obraćanja predsenika Putina, prošao je gotovo bez spominjanja da je ovaj 71-godišnjak spreman da postane ruski lider sa najdužim stažem još od carskih vremena, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.

Osim kratkog spominjanja na početku, najdirektnije se osvrnuo na nadolazeću kampanju mladi novinar iz dalekoistočnog grada Magadana, koji je svoje uvodno pitanje počeo rečima: „Svi podržavamo vašu odluku da se sledeće godine kandidujete za predsednika.“

„Jer, koliko se sećam, vi ste uvek bili na čelu, da tako kažem“, rekao je novinar Putinu, koji je vladao Rusijom sa funkcije predsednika ili premijera otkako je Boris Jeljcin odstupio s dužnosti na Novu godinu 1999.

‘Novi nivo… bez iluzija’

Rusija ide ka autoritarizmu od početka Putinovog mandata. Ali od poslednjih predsedničkih izbora 2018. godine, ta tendencija je čvršća nego ikad. Već marginalizovana opozicija je slomljena. Vodeće opozicione figure, Aleksej Navaljni, Vladimir Kara-Murza i Ilja Jašin dobili su duge zatvorske kazne. Niz ustavnih amandmana nametnutih 2020. omogućilo je Putinu da traži dva dodatna šestogodišnja mandata i, gotovo izvesno, zadržati vlast do 2036. Drakonski zakoni koji ograničavaju slobodu govora usvojeni su od početka Moskve na Ukrajinu 2022, i zajedno sa zakonima o „stranim agentima“ i „ekstremizmu“ korišteni su za gušenje neslaganja.

„Izbori 2018. su bili apsolutno tiranski“, rekao je novinar Dožd TV-a Mihail Fišman. „Bili su to izbori za diktatora koji se jedva mogu nazvati izborima. Ali mi smo sada na novom nivou gde očigledno nema iluzija o tome šta je proces.“

Ekonomista i politilog Kiril Rogov je rekao kako je Rusija ušla u stanje „zrelog autoritarizma“.

„Njegova glavna Karakteristika je to da opozicija nema dovoljne resurse da ispolji bilo kakav značajniji uticaj na rezultate glasanja ili izbora“, rekao je on za Ruski servis Radija Slobodna Evropa.

Pored toga, kako kaže sociolog Lev Gudkov iz istraživačkog centra Levada, nivo anksioznosti u ruskom društvu je visok, „vrlo visok“ i „ima hroničnu prirodu“. Pored „konkretnih“ zabrinutosti o temama kao što su plate i inflacija, postoji i „socijalni tip“ anksioznosti.

„To je mutna, drugačija anksioznost koja je vezana za činjenicu da ljudi nemaju mogućnost da utiču na odluke koje donosi vlast“, rekao je on. „I, ljudi osećaju da nema institucija koje mogu da garantuju njihovu budućnost u nekom doglednom periodu.“

„Prirodno je da sve to vodi ka fragmentaciji društva, ka onome što zovemo ‘pasivna adaptacija na državu'“, dodao je.

‘Ratni predsednik’

Rusija je zemlja u ratu, iako je to tamo nezakonito reći.

Rat će visiti nad kampanjom, ali neće biti tema, uprkos sve većeg neslaganja i opravdanih strahova da će doći do nove mobilizacije čim Putin ponovo položi zakletvu u kabinetu. Čak i mali ili samo sumnja na kritike rata već je kriminalizovana kao „diskreditacija oružanih snaga“.

„Putinov novi mandat će biti ratni mandat“, rekao je sociolog Igor Ajdman, napominjući da s obzirom na neodređene ekonomske troškove rata, biće teško za Putina da pravi populističke poteze. „On glasačima ne može da ponudi ništa novo. Glasače zanimaju plate, penzije, stanovanje i tako dalje. Ali Putin ne može da ponudi ništa od toga što ima najveći interes.“

„Sudeći po početku kampanje, predsednička administracija će naglašavati Putina kao ratnog predsednika, kao predsednika ‘pobednika’ oko kojeg se svi moraju okupiti“, dodao je Ajdman. „Ne odustaje se na sred puta.“

Kontrola ratnog narativa će biti u centru pažnje nekoliko narednih meseci, rekao je Fišman.

„Rat koji će biti predstavljen u Putinovoj kampanji, neće biti rat koji vidimo u rovovima“, rekao je. „To će biti paradni rat. Rat ordenja i na paletama, rat anektiranih teritorija… Biće to reinkarnacija pobede u Drugom svetskom ratu i zanemariće krv i smrt koje ovaj rat zaista donosi. Na ovim izborima neće biti ni krvi ni smrti.“

Operacija ‘Opereta’

Nakon nekoliko sati od najave Putinove kandidature a naredni predsednički mandat, želje koja nije nikoga iznenadila, vladajuća Ujedinjena Rusija i pro-putinovski Front cela Rusija (ONF) najavio je formiranje „inicijativne grupe“ za organizaciju kampanje. Sekretar Ujedinjene Rusije, Andrej Turčak rekao je državnim medijima da će partija koja kontroliše izvršna i pravna tela širom zemlje, obezbediti sve potrebne resurse za ove napore.

Prema navodima ruskih medijskih izveštaja, Kremlj je naredio lokalnim zvaničnicima da proizvedu rezultate u razini od 80 procenata za Putina, više nego ikada pre, sa izlažnošću od oko 70 odsto.

„Naravno, oni mogu da prikažu bilo koji rezultat koji žele“, rekao je Ajdman, napominjući da faktori kao što je prošireno elektronsko glasanje, eliminacija nezavisnog monitoringa izbora, glasanje u periodu od tri dana, i glasanje u delimično okupiranim regijama Ukrajine nude velike mogućnosti za falsifikaciju.

Pomoćnici Kremlja „moraju provesti ove izbore, ovaj spektakl, ovu farsu, ovu nameštenu klovnovsku predstavu koju zovu ‘izbori’, na takav način da će javnost aplaudirati i pozivati na bis, da sve prođe bez problema“, dodao je on.

Putin je „glavni gledalac ove operete“, rekao je Ajdman, a njegovi politički operativci moraju se pobrinuti da bude uveren da ga veliki deo stanovništva podržava.

„Teško je tačno reći zašto, ali uvek je bio vrlo osetljiv na svoju popularnost“, rekao je.

Opoziciona dilema

Objava na društvenim medijima od 7. decembra kada je zatvoreni opozicioni političar Aleksej Navaljni pozvao je Rusiju da „izađe na birališta i glasa protiv Vladimira Putina tako što će glasati za bilo kojeg drugog kandidata.“

Priznajući da nas čeka „parodija izbornog procesa“, Navaljni je utvrdio da je u trenutku kada ljudi uopšte razmišljaju o vođstvu zemlje i budućnosti, opozicija je dužna da učini sve što može kako bi pothranila sumnje javnosti.

„Svako ko se boji gubitka slobode ako istakne letak u svojoj zgradi ili pošalje link prijatelju ili obavi nekoliko telefonskih poziva, trebao bi da se zapita za šta mu je sloboda zapravo potrebna“, napisao je Navaljni.

Velik deo ruske organizovane političke opozicije oteran je u inostranstvo represijom vlade, koja se intenzivirala nakon izbora 2018. i postepeno ubrzavala od invazije Moskve na Ukrajinu. U nemogućnosti učestvovanja ili uticaja na Putinove izbore, mnoge opozicione figure traže načine da spreče Kremlj da iskoristi izbore za jačanje svog legitimiteta.

„Delegimizacija izbora je osnovna tema opozicije u ovoj situaciji“, rekao je Rogev.

„Rezultati glasanja bit će falsifikovani, ali naš je zadatak je da osiguramo da svima bude jasno, čak i bez pravih rezultata, da Putin više nije potreban Rusiji“, navodi se u onlajn kampanji „Rusija bez Putina“, koju podržava Navaljni.

Opozicioni aktivista i bivši zastupnik u Državnoj dumi Igor Jakovenko tvrdi da se opozicija mora fokusirati na potkopavanje Putina, a da je ne sačekaju nespremnu izbori u martu.

„Ja podršavam široku kampanju „Ne Putinu“, ali ne vidim nikakvog smisla u tome da opozicija izvodi bilo kakve akcije koje su povezane sa onim što je planirano za 17. mart“, rekao je on za Ruski servis RSE.

„Delegitimizacija nastupa kada mi proglasimo da je ovo ritualni događaj koji nema izborni značaj“, dodao je Jakovenko. „Bilo kakav pokušaj da se organizuju masovna okupljanja ili kampanje za uništavanje glasačkih listića bi značilo da taj proces smatramo povezanim sa izražavanjem naše volje. Taj proces je interna stvar za predsednički administraciju i nema nikakve veze sa stanovništvom Rusije.“

„Mislim da bi svaki pokušaj uvlačenja ljudi u ovaj proces bio vrlo ozbiljna greška“, zaključio je.

Rogov je predvideo da će izbori u martu „ostaviti neke tragove“ u ruskom društvu. Nakon što je saslušao rezultate glasanja u Kremlju i izlaznosti, rekao je, Rusi će „sesti i razmisliti: Pa šta?“

„Osećaće se nekako iznevereno“, rekao je. „Ukus će biti neugodan: Još šest godina ovoga?“, prenosi RSE.