„Špigel“ o Vučiću: Lutkar iz Beograda

Ovako počinje veoma opširan članak pod naslovom „Lutkar iz Beograda“ objavljen u štampanom izdanju nedeljnika Špigel, a koji potpisuje novinar Valter Majer.

Autor podseća da „desetine hiljada ljudi već mesecima u Beogradu i drugim gradovima Srbije protestuju protiv autokratskog predsednika“.

„Spoljnopolitički kurs beogradskog lutkara je kao hodanje po užetu“, piše list. „Proklamovani su odnosi sa Briselom i Vašingtonom, ali neguju se i oni sa Pekingom i Moskvom. Beograd se do danas nije pridružio sankcijama Rusiji. Umesto toga, raste uznemiravanje ruskih opozicionara koji su izbegli u Srbiju.“

Uloga Moskve

„Generalno, stvari u regionu su u poslednje vreme izmakle kontroli“, ocenjuje nemački magazin. „Na Kosovu su pripadnici srpske manjine lojalni Vučiću onesposobili desetine vojnika Kfora, u Bosni se najavljuje referendum o otcepljenju većinski srpskog dela Republike Srpske, a u Crnoj Gori, članici NATO, više prosrpskih snaga sprema se da preuzmu kormilo vlade.“

Da li Moskva koristi Vučića kao oruđe u nastojanju da razmirice proširi van Ukrajine, u srce Evrope“, pita se autor – i nudi sledeći odgovor:

„Ankete među ruskom pravoslavnom braćom u Srbiji to potvrđuju. Iako ta balkanska država pregovara sa Briselom već gotovo deset godina, više od polovine građana na referendumu bi se izjasnilo protiv članstva u EU, a 45 odsto ispitanika Putina opisuje kao najboljeg i vrhunskog svetskog političara. Prati ga – na znatnoj udaljenosti – šef kineske države Si Đinping.“

„Gvozdena klješta“ SPC

„Vučić sebe vidi kao zastupnika svih Srba, uključujući i onih koji žive u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i na Kosovu. Centralnu ulogu u njegovim proračunima ima moćna Srpska pravoslavna crkva koja gvozdenim klještima drži 15 miliona pravoslavnih Srba širom sveta. Zbog toga Vučić hvata u zamku sveštenstvo koje je devedesetih bilo kritički orijentisano prema velikosrpskom despotu Slobodanu Miloševiću – u čije vreme je Vučić bio na službi kao ministar informisanja.“

„Ako želite da steknete predstavu o osećaju misije predsednika i velikog dela srpske elite, dovoljno je da pogledate ogromne razmere Sabornog hrama Svetog Save u srcu Beograda“, piše nemački novinar podsećajući da je ruski Gazprom finansirao izradu mozaika u hramu, a da je „predsednik Srbije stajao na straži kada je Putin 2019. došao da u lik Iskupitelja gurne tri crvena, bela i plava kamenčića – u bojama i ruske i srpske trobojke.“

Vučićev „adut u pokeru“

„Kad god je pod unutrašnjim političkim pritiskom, Vučić kao da pušta sa uzice svoje nasilne pristalice na severu Kosova većinski naseljenom Srbima“, navodi list.

„Kosovo je Gordijev čvor u tkivu Evrope i Vučićev adut u pokeru za vlast i sinekuru na Balkanu“, piše Špigel. „Legije visokih diplomata u ime Brisela ili Vašingtona nisu uspele da reše taj problem, a Vučiću ne pada na pamet da se ispod cene odrekne tog svog pregovaračkog uloga.“

„Za našu crkvu Kosovo je važno koliko i Vatikan za katolike“, prenosi Špigel i reči patrijarha Porfirija koje je izgovorio za Vidovdan u manastiru Gračanica.

„Scenografija je nestvarna: zaklonjen iza zidina manastira iz 14. veka, na srpskom ostrvu okruženom albanskim selima, patrijarh sedi čuvan od policajaca i vojnika Kfora. I poziva na mir među narodima koji Vučić redovno ugrožava iz Beograda – bilo time što dozvoljava srpskim trupama da napreduju do granice sa Kosovom, bilo da svog albanskog pregovaračkog partnera, premijera Aljbina Kurtija, vređa kao ’teroristički ološ’.“

BiH – „znaci ukazuju na oluju“

Kada je reč o Bosni i Hercegovini, Špigel podseća da se Vučić 2015. godine, tada kao premijer Srbije, lično pojavio u Memorijalnom centru Potočari kod Srebrenice.

„Tu je sahranjeno gotovo 7.000 muslimana koje su ubili srpski vojnici i pripadnici paravojske. Vučić je pod policijskom zaštitom morao da beži od gnevnih rođaka žrtava“, piše list.

„Uz Vučićev blagoslov, negiranje genocida je sada postalo institucionalno. Velikosrpska ideologija je živa, samo je promenila ime i sada se zove ’Srpski svet’“, citira nemački magazin reči Hasana Hasanovića koji je kao mladić preživeo masakr, a danas radi u Memorijalnom centru.

Kaže da onaj ko negira genocid, negira i „da iza tog masovnog ubistva stoje srpska država i njene institucije“.

Špigel ocenjuje da je sa Sporazumom o saradnji Srbije i Republike Srpske u oblasti obrazovanja i kulturne politike, Vučić 2020. „podmetnuo još jednu eksplozivnu napravu“. Nejasno je, navodi se, „da li će i kada predsednik RS Milorad Dodik ozbiljno shvatiti svoj plan da razbije Bosnu i Hercegovinu – taj geopolitički eksperiment, kako joj se on ruga – otcepljenjem Republike Srpske.“

„Vučić govori o ’velikoj i ozbiljnoj krizi’ u susednoj zemlji, ne navodeći kako namerava da doprinese smirivanju tenzija. Na sastanku održanom 20. jula u Beogradu, kojem su prisustvovali patrijarh, on i Dodik, razgovarano je, kako se navodi, o pitanjima od ’nacionalnog značaja za srpski narod’. Zvuči kao da znaci ukazuju na oluju“, piše nemački magazin.

Beogradska računica u Crnoj Gori

U Crnoj Gori je nemački novinar razgovarao sa sveštenikom Mijajlom Backovićem. Predstavio ga je kao veterana 63. jugoslovenske padobranske brigade iz kosovskog rata, a naveo je i njegov nadimak: „crnogorski Rambo“.

Backović je, piše list, „učestvovao u osnivanju Balkanskih kozaka na Jadranu, održava kontakt sa motociklističkim bandama ’Noćnih vukova’ povezanih s Kremljem i redovan je gost u Rusiji. Čak je vladaru Kremlja ponudio sopstveni plac na Jadranu, u slučaju da Putin poželi da napusti Moskvu na neko vreme.“

„Neću da budem deo ’Srpskog sveta’ kakav želi gospodin Vučić u Beogradu, jer mi Crnogorci volimo slobodu, ne ljubimo lance“, citira list Backovića. „Međutim, prema Backoviću, nesporno je ’da je Crna Gora u suštini etnički srpska država’. U poslednjim anketama, 32 odsto stanovništva izjasnilo se kao Srbi.“

„Beogradska računica je sledeća“, zaključuje nemački magazin: „što je više etničkih Srba u Crnoj Gori po statistici, to je veće opravdanje da ih zaštitimo i da se pitamo o njihovoj sudbini. Taj strateški pristup Putin je nasilno demonstrirao na primeru ruskih građana u Gruziji, Donbasu i na Krimu“, zaključuje Špigel, prenosi DW.